List „Njujork tajms” pita čitaoce: „Sećate li se kada je predsednik Kine Si Đinping bio 'neprijatelj' SAD? To je bilo u petak. A u ponedeljak, po rečima predsednika Trampa, Si je 'sjajan vođa' i 'sjajan čovek' “.
Isto je s dekretom kojim je Tramp ;naredio „američkim kompanijama da napuste Kinu”, a tri dana kasnije bio je „siguran da će postići trgovinski sporazum”, te pošto je tako, američke firme bi trebalo da „ostanu tamo i obave sjajan posao”.
Tramp je proveo vikend u Francuskoj insistirajući na tome da se on ne raspravlja sa svojim kolegama, liderima, ali ponekad se činilo kao da se raspravlja sam sa sobom, piše list.
Iz dana u dan, čak i iz sat u sat, njegov stav o trgovinskom ratu s Kinom, što je najveći ekonomski sukob na planeti, išao je napred-nazad, ostavljajući svet da se potresa zbog posledica. Ako se čini da je tumarao na sve strane, u ponedeljak je, kada je završavao svoj dan diplomatije, jasno stavio do znanja da će svet jednostavno morati da se navikne na to. On voli da partnere u pregovorima, protivnike, posmatrače i čak i saveznike izbacuje iz ravnoteže.
„Izvinite!”, rekao je reporterima, a to nije bilo izvinjenje. „Tako ja pregovaram. Tako! To mi godinama donosi dobro, a za zemlju je još bolje!”.
Način na koji on pregovara ponekad uključuje činjenice koje možda nisu činjenice, izjave koje možda nisu izrečene i događaje koji se možda nisu dogodili. Ponekad negira i ono što je sam govorio.
U nedelju je rekao da se „premišlja” o eskalaciji trgovinskog rata s Kinom, samo da bi njegovo osoblje kasnije insistiralo na tome da on samo žali što nije još više zaoštrio stav. U ponedeljak ujutro, promenio je retoriku i predvideo postizanje dogovora s predsednikom Sijem koga je usput četiri puta nazvao „velikim vođom”.
Da bi objasnio svoj ponovni optimizam, pomenuo je dva telefonska poziva Amerikancima od Kineza koji su tražili da nastave zvanične pregovore. Kina, međutim, nije potvrdila nijedan telefonski poziv, a ministar finansija Stiven Mnučin je rekao da administracija komunicira s glavnim pregovaračem u Pekingu „preko posrednika”.
Ali, u roku od nekoliko sati, Tramp koji, kad je pod sumnjom, radije napada nego što se povlači, insistirao je da su telefonski pozivi „bili brojni”.
Investitori su plasirali uloge u milijardama dolara, delimično na osnovu svoje analize Trampovih komentara uoči otvaranja svetskog tržišta posle vikenda. Možda je to bio njegov cilj: da ih smiri. Pa ipak, čak i neki politički veterani koji podržavaju predsednika, smatraju da je njegov razbarušeni pristup odbojan i da je kontraproduktivan.
„Možda je vrlina ne otkrivati karte i ostaviti protivnike da nagađaju, ali problem s Trampovim modelom je taj što on takvu taktiku dovodi do krajnosti”, rekao je Majkl Doran, profesor Instituta Hadson. „Nikad ne znaš kad da mu veruješ”.
Doran i drugi to pripisuju Trampovom poslovanju s nekretninama, gde pregovori mogu biti puni blefiranja ili zastrašivanja bez većih posledica po druge sem po neposredne igrače, prenosi Beta.
„Kada ste solo igrač koji pregovara o poslovima s nekretninama, na kraju je najvažniji samo ugovor, samo potpis”, rekao je Doran. „U politici i diplomatiji ima mnogo toga što je važno, i to nikada nije formalni ugovor, potpis”.
Ali, nastavlja „Njujork tajms”, ako se u politici i diplomatiji i ne radi o ugovoru, radi se o kredibilnosti. Tramp koji ponekad nastupa kao sam svoj portparol, ima običaj da stavlja reči u usta drugih lidera kako je to u njegovom interesu i to obično i zvuči kao da je on to rekao, a ne oni.
