Pošto su se urbanisti ućutali i već duže vreme ne pominju železničku stanicu „Centar”, javili su se, na svu sreću, neurbanisti (D. Dragojević i Ž. Šask) sa razmišljanjem urbanista i predlozima kako da se reši ovaj nimalo lak i naivan urbanistički problem, lokacioni, saobraćajni, funkcionalni, tehnički, dakle višestruki.

Predlog da se stanica „Centar” poveže sa Slavijom nije samo dobar, nego je i jedino moguć i opravdan, da se stanica ne neki način izvuče iz inferiorne pozicije i integriše sa jednim od važnih gradskih centara, i obezbedi veza sa drugim urbanim centrima. Slažem se sa predlozima da se rešenje problema orijentiše na pravce Deligradske i Gučevske ulice. Pitanje je kako dalje, nadzemno ili podzemno, savladati prepreku auto-puta. To bih ostavio za rešavanje odgovornom stručnom timu. U svakom slučaju, morao bi se hitno aktivirati, ukoliko već nije. Prostor između uređenih koloseka i auto-puta, levo i desno od Gučevske ulice u širini bar jednog novobeogradskog bloka, morao bi da se raščisti, preuredi i pripremi za rešavanje prijema i otpremanja putnika prema Slaviji. Mislim da obavezno treba uvesti u igru novo prevozno sredstvo, električni nadzemni monorej. I to ne samo na relaciji Stanica „Centar” – Slavija, nego i dalje, duž Ulice kralja Milana do Trga Republike i Kalemegdana, u sklopu integralnog rešavanja odvijanja gradskog saobraćaja, koje je odavno napušteno i rasparčano na delove i sisteme, neadekvatno i zakasnelo.

Čak i da sve bude na najbolji način rešeno, „Centar” neće biti glavna stanica, jer treba da bude prometna za saobraćaj Zapad, Sever, Jug, Istok, i to u perspektivi sa realizacijom brzih železnica Evrope. Dunav stanica bi se takođe morala reaktivirati u tom kontekstu. Mislim da će se vrlo brzo postaviti pitanje Glavne stanice Novi Beograd, koja je sada degradirana i nefunkcionalna. U kakvoj će funkcionalnoj vezi biti buduće dve susedne novobeogradske stanice, železnička i autobuska, ako se planiraju, projektuju i grade nekoordinisano i nesinhrono, kao dve zasebne celine.

Koju ulogu ima GUP Beograda, ako ne da definiše, složi i poveže gradske sisteme u celinu? Da li se i kako on poštuje i kontrolisano sprovodi? Da li je dovoljan i efikasan instrument upravljanja održivim urbanim razvojem? Moj utisak je negativan. Zato poručujem gradskim upravljačima i urbanističkim službama da treba da se više razgovara o urbanim problemima i u gradu i u javnosti, a usvojeni planovi se moraju poštovati i čuvati od devalvacije i ne mogu se menjati olako i improvizovano, u interesu komercijalnog i investitorskog urbanizma.

Prof. dr Miroljub Kojović,
arhitekta, urbanista, planer,
Evropski centar za mir i razvoj – ECPD