četvrtak, 19.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:59

Citiranim naučnicima svi rado otvaraju vrata

Citiranost jednog univerziteta u svetu određuje visinu njegove školarine i često je jedan od kriterijuma na osnovu kojih studenti odlučuju da baš tu nastave školovanje
Autor: V. Aranđelovićsreda, 28.08.2019. u 22:55
Докторати наших истраживача на полици Универзитетске библиотеке (Фото И. Милутиновић)

Pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi izazvao je potres među nadležnima zaduženim za nauku, nakon čega je usledila munjevita akcija pokušaja povratka naših naučnika sa stranih univerziteta. Za sada su predsednik Aleksandar Vučić i resorno ministarstvo uspeli da u Srbiju vrate naučni rad i potpis matematičara Stojana Radenovića, koji je proteklih godinu dana objavljivao za Saudijsku Arabiju. Koliko je njegov povratak važan, govori činjenica da je ovaj profesor 2016, kada se Univerzitet u Beogradu našao među 300 najboljih na Šangajskoj listi, bio među 100 najuticajnijih matematičara.

Ove godine je „kumovao” padu, jer je svoje radove potpisivao za Univerzitet kralja Sauda. Osim što je javnost saznala da biti u samom naučnom vrhu nije garancija za pristojnu penziju, zbog koje je Radenović svoj rad i preselio u zemlju vodeće arapske ekonomije, od Ministarstva prosvete se čuo stav da pozicija na prestižnoj listi 1.000 svetskih univerziteta zavisi od visoke citiranosti.

Šta to zapravo znači? Na osnovu broja citata vrednuje se naučni učinak u svetu, kako pojedinca, tako i univerziteta. Citiranost može da doprinese, ali i da odmogne imidžu jednog univerziteta. U Americi je ona razlog zbog kojeg će jedan univerzitet dobiti zeleno svetlo za organizaciju doktorskih studija. Budući studenti svoju odluku o tome gde će nastaviti školovanje formiraće i na osnovu tog pokazatelja, a istovremeno citiranost može da utiče i na visinu školarine. U mnogim evropskim zemljama naučnicima će od te brojke zavisiti da li će dobiti finansijsku podršku za nove projekte, hoće li napredovati, pa čak može uticati i na njihovu platu. Osim što se kroz citate vrednuje naučni doprinos pojedinaca i univerziteta, to može da ukaže i na prednosti i mane nacionalnih nauka, pa i čitavih regiona. Iako smo iz Radenovićevog primera videli da u Srbiji citiranost nije usko povezana sa finansijskim stanjem, navođenje je važno ako se nalazite među kandidatima za članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu Tibor Sabo, nekadašnji pomoćnik za nauku ministra prosvete, objašnjava da se citiranost među naučnicima ne može porediti, jer je podeljena po oblastima.

– Recimo, ne mogu se porediti matematičar i biohemičar. Društveno-humanističke nauke zabeležile su impresivan napredak, danas se radovi iz ove oblasti 15 puta više objavljuju u društvenim časopisima nego pre reformi. A još više mogu da doprinesu našoj poziciji na Šangajskoj listi, budući da je zbog prirode oblasti saradnja između naučnika mnogo manja nego kod, recimo, hemičara i da se njihov rad dvostruko boduje – objašnjava Tibor Sabo put ka šangajskom vrhu kad je reč o citiranosti naučnika.

Lista najcitiranijih naučnika na planeti sastavlja se svake godine, a odmeravanje naučne snage na ovaj način uveo je Institut za naučne informacije iz Filadelfije. Postoji tri vrste citata, ali nemaju svi istu vrednost. Nauka poznaje prave citate, odnosno one gde autori citiraju druge, samocitate, u koje spadaju oni kada se autori pozivaju na svoje ranije radove, i kocitate, kada autori citiraju one sa kojima su pisali neki raniji rad. Ali u analizu citiranosti jednog naučnika sabiraju se samo pravi i kocitati, dok se samocitati odbacuju.

Ko je citirani autor, a ko nije, može se proveriti i na „Gugl skolaru”, ukoliko je naučnik dozvolio da njegovi podaci budu javni. Tako smo pretragom ove baze videli da Gordana Vunjak Novaković, mnogo puta pominjana u javnosti kao izvanredna naučnica koja radi u inostranstvu, tačnije na Kolumbija univerzitetu, ima čak 43.636 navoda, genetičar Miodrag Stojković 13.595, a Stojan Radenović 7.920 citata. Matematičar Stevo Stević, još jedno ime koje se u javnosti pominje kao rešenje za poziciju BU na Šangajskoj listi, prema „Guglu”, ima 12.016 navoda. Međutim, on nije zaposlen na BU, iako radi u Matematičkom institutu SANU.

Ako se sudi prema ovoj bazi, politički angažman najmanje je vremena za bavljenje naukom „ukrao” akademiku i članu neformalne političke grupe „Samoodbrana” Dušanu Teodoroviću, budući da ima 6.459 citata, dok njegov kolega Jovo Bakić ima 209. Tek nešto bolji je državni sekretar za nauku Vladimir Popović, sa 275 navoda.


Komentari31
bfffa
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Радомир
Стварање здраве климе је основа за развијање сваке делатности а нарочито у науци и образовању. Ми то немамо, и не умемо да направимо јер се не бавимо општим добром него ситно-сопственичким користима, клановима, интересним групама, политичким циљевима и сличним застрањивањима, у свим делатностима па и у науци и високом образовању. Видим корист у овим јавним и транспарентним расправама о рангирању наших универзитета у свету, јер само тако можемо да се приближимо најбољима и да напредујемо.
JelenaD
Procitala sam nekoliko vesti na ovu temu i svaki put se upotrebi neki dvosmislen izraz kao " jer je svoje radove potpisivao za Univerzitet kralja Sauda". Da li je moguce da covek uopste nije ni radio tamo nego je placen samo da potpisuje za njh?!
Превејановић
Паранаучни метод ПДУ (потписивсња-дописивања-уписивања) је свој врхунац доживео на назови универзитетима у Страдији. Кад видите рад са више од 2 писца, знајте да четврти и пети нису написали ни реченицу.
Preporučujem 7
Pera S
Ne samo za njih. Potpisivao je on za pet-šest univerziteta poslednjih godina a da se nije makao nigde. Sve se to vidi u Scopusu.
Preporučujem 8
dr Slobodan Devic
Vrednovati univerzitete po broju citata profesora je absolutno besmisleno. Prioritet univerziteta ne treba da budu istrazivanja vec obrazovanje, i potpuno druga merila treba koristiti - broj svrsenih studenata, svih profila, na primer. Naukom treba da se bave naucni instituti, koji povezani sa univerzitetima, treba da omoguce sredinu za izradu magistarskih i doktorskih disertacija, pod pokroviteljstvom univerziteta. Ali avaj, zivimo u doba gugl pameti - ja mogu sve (a kod nas, jos i za inat) ...
dr Slobodan Devic
Kao objektivno merilo, neki zagovaraju broj citata podeljen sa ukupnim brojem naucnika u datoj oblasti. To je lepo, ali danas su nauke toliko isprepletane, da je skoro emoguce napraviti podelu po oblastima. Tako se usko strucne oblasti utope u mnogo sire i oni koji se njima bave bivaju (ako je po citatima) manje vrednovani.
dr Slobodan Devic
Citiranost, kao mera naucnog uticaja je izuzetno relativna kategorija. Sirom sveta, naucnici se spore koje je relevantno merilo kako za pojedina, tako i za univerzitete i/ili istrazivacke ustanove. Broj radova, broj citata, h-indeks, ... Svako merilo ima svoje pozitivne i negativne osobine. Na primer, 100 citata u jednoj oblasti (okeanografija) je groman uspeh dok je 1000 citata u biohemiji celije smejurija.
Biohemicar
Stvarno? Ti si biohemicar koji radi u Srbiji, pa znas sta je smejurija...
Preporučujem 0

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja