petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:28

Majstori i poneka Margarita

Almodovar o svojim anđelima čuvarima, Haifa el Masur odškrinula vrata za bolje upoznavanje Saudijske Arabije, Polanski klasično, ali impresivno o raspletu afere „Drajfus” i „Bračna priča” Noe Baumbaha
Autor: Dubravka Lakićsubota, 31.08.2019. u 21:00
Педро Алмодовар са „Златним лавом” за животно дело (Фото ЕПА/Claudio Onorati)

76. VENECIJA
Lido, Venecija
– Prvi put kada sam napustio Španiju kao filmski autor došao sam na Venecijanski festival 1983. s filmom „Mračne navike”. Venecija je bila moje međunarodno krštenje, otkrio me je Enco Ungari, koji je bio član selekcione komisije i na tome sam mu beskrajno zahvalan – rekao je tokom svog govora zahvalnosti za upravo primljenu nagradu „Zlatni lav” za životno delo slavni španski reditelj Pedro Almodovar.

On je svojim prisustvom na 76. Mostru dodao snagu filmske čarolije i originalnog filmskog majstorstva na radost ogromne armije njegovih radosnih poklonika i poštovalaca njegove filmske umetnosti. Almodovar je s velike scene svetskoj publici poručio da se u Italiji oseća kao kod kuće „jer imamo sličan smisao za humor, slične jezike i kulturu i volimo i branimo autorsko filmsko stvaralaštvo” i da ga ovaj neočekivani „Zlatni lav” svrstava u grupu za koju nije siguran da zaslužuje da bude njen deo. „U grupu u kojoj su Bunjuel, Antonioni, Kišlovski, Pontekorvo, Roselini i mnogi drugi i s ovog panteona ispunjenog lavovima od srca vam se zahvaljujem na ovom lavu za životno delo kojeg ste mi danas uručili”, izjavio je Almodovar.

Iz filma „Optužujem” Romana Polanskog (Foto Pres-služba 76. Venecijanskog festivala)

Po vokaciji sam reditelj, kada sam bio mali odlučio sam da je moj razlog postojanja u svetu opčinjenosti ljudima da pričam priče. Film je moj život i ne mogu da zamislim da vreme koje mi je ostalo da živim bude bez filma. Moj film ’Bol i slava’, između ostalih tema, obraća se ovoj mojoj vitalnoj potrebi. Moji filmovi su zamišljeni u jedinstveno vreme u španskoj istoriji, u demokratiji koja je nastala nakon Frankove diktature. Moj film je proizvod španske demokratije, demonstracija je toga da je ta rastuća demokratija bila stvarna. Iz tog razloga ne mogu a da ne posvetim ovu najmoćniju životinju (’Zlatnog lava’, prim. aut.) svojim sugrađanima i svojoj zemlji Španiji. I svim glumcima i glumicama s kojima sam radio i svim članovima tehničke ekipe. Naša industrija je skromna, ali je puna ljudi s talentom i s mnogima od njih sam imao sreću da radim. Spomenuću svog brata Augustina, mog producenta i anđela čuvara, Penelope, Marisu, Hose Luisa, Antonija, Alberta, sve njih i one koji su bili na mojim audicijama, a nisam ih nikada zaboravio. Svi su oni ostavili trag u mojim filmovima.”

U nastavku svog, burnim aplauzom pozdravljenog govora, Pedro Almodovar je istakao i sledeće: „Nikada nisam tvrdio da ću promeniti svet, ali sam pokušao, priznajem, da objasnim svoj mali svet u kojem sam živeo i uvek sam to činio s apsolutnom slobodom, nezavisnošću i nevinošću. U mom svetu ljudi pate, ali se takođe i raduju bez predrasuda. Strastveni su, raznoliki, manjkavi i velikodušni, s ogromnom sposobnošću za opstanak, a ipak krhki i ranjivi, svi oni obdareni velikom moralnom autonomijom. Kao tvorac njihovih priča to sam najmanje mogao da im pružim. Istu slobodu u kojoj sam i ja uživao.”

***

Da je sloboda ideja vodilja u pričanju priča o sopstvenoj zemlji, pokazala je i Haifa el Mansur, scenaristkinja i rediteljka iz Saudijske Arabije, prva žena iz tamošnjeg sveta filma koja je zakoračila na velika međunarodna filmska vrata i to sa svojim prvencem „Vađda”. Mansurova je sada u Veneciju stigla sa svojim drugim igranim filmom u karijeri, sa „Savršenim kandidatom”, u kojem je pokazala i niz kulturoloških i političkih promena u svojoj zemlji, koje su se desile u periodu između nastanka njena dva filma. Žene sada voze automobile, više nije obavezno da budu u pratnji muških članova porodice da bi van kuće obavljale potrebne poslove i obaveze. Danas čak mogu, poput Haifine glavne filmske junakinje, da se kandiduju na izborima, iako su svesne da će u njihovom krajnje konzervativnom društvu malo ko glasati za njih. Film „Savršeni kandidat” je pun lepote, društvenog, političkog i umetničkog angažmana, predivne narodne arabijske muzike, lepih žena i još uvek krutih muškaraca, koji će ženu eventualno kao doktorku, ali ne i nekog ko bi im bio na čelu lokalne vlasti. Film „Savršeni kandidat” je otkupljen za prikazivanje u Srbiji i zato ne bih da otkrivam više.

***

U konkurenciji za „Zlatnog lava” viđena je još jedna napuljsko-mafijaška priča Marija Martonea – „Gradonačelnik Rio Sanite”, italijanskog reditelja kojem je ovo jedna od omiljenih tema. I „Netfliksov” film kojem su u Veneciji, za razliku od Kana, širom otvorena vrata te se tako prošle godine i dogodilo da Kuaronov film „Roma” u produkciji ove striming-mreže osvoji „Zlatnog lava”.

Novo „Netfliksovo” čedo je dirljiva, može se reći i poučna, porodična drama „Bračna priča” Noe Baumbaha sa Skarlet Johanson i Adamom Drajverom u glavnim ulogama. U ulogama njujorškog pozorišnog reditelja i njegove supruge glumice s kojom stvara svoja uspešna pozorišna dela van Brodveja. I što sa svojom pozorišnom trupom postaju uspešniji i voljeniji kao umetnici, to u svom domu postaju otuđeniji, a da naizgled onaj suštinski, pravi razlog ne postoji. Nije reč o ugašenoj ljubavi, već više o gubljenju identiteta žene unutar umetničke i bračne zajednice. Ona (Skarlet Johanson) želi nešto više od života. On (izvrsni Adam Drajver) ne razume ovakvu njenu potrebu. I braku je kraj već onog trenutka kada se u celu priču umešaju losanđeleski „đavolji” advokati. Solidan film koji će imati mnogo pretplatnika na „Netfliksovom” kanalu i biti jedan od nominovanih za predstojeći Oskar.

S klasično režiranim i raskošno dramski postavljenim kostimiranim špijunskim trilerom „Optužujem” (rađen prema romanu Roberta Harisa „Oficir i špijun”), na velika venecijanska vrata vratio se i Roman Polanski kako bi gledaocima ispričao hroniku sudsko-špijunske afere „Drajfus”, koja je u 19. veku potresla Francusku i Evropu.

Ovo je sada priča ne samo o Drajfusu, već pre svega o novopostavljenom šefu francuske kontraobaveštajne službe Žoržu Pikaru, koji otkriva podmetanje afere Drajfusu i o Emilu Zoli, koji se javno, u novinama, obratio optužnicom samom predsedniku republike. Polanski je još jednom pokazao svoje rediteljsko majstorstvo koje nije umanjeno njegovim dugim godinama izgnanstva iz nužde (optužnica za silovanje u SAD). Pokazao je i svoju neugašenu strast za filmskim stvaralaštvom uprkos svojim poznim godinama (84). Njegov film „Optužujem” već je oborio ovogodišnji rekord po broju zemalja koje su ga otkupile za bioskopsko prikazivanje. Među njima je i Srbija, tako da će se ovaj film naći i na festivalskim i na bioskopskim repertoarima. Glavne uloge u njemu tumače: Žan Dižarden, Luj Garel, Emanuel Sejinje (supruga Polanskog) i Gregori Gadeboa. Direktor fotografije je slavni Pavel Edelman, a kompozitor oskarovac Aleksandar Despla.


Komentari0
dacc3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja