nedelja, 15.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:04

Nikad bolja prilika za zlato

Pre pet godina u Španiji niko nije ni pomišljao da može da pobedi Ameriku, a sada se tome potajno nada nekoliko reprezentacija (među kojima je svakako i naša), što je najveći kvalitet šampionata na kojem će se prvi put u istoriji takmičiti 32 ekipe
Autor: Aleksandar Miletićsubota, 31.08.2019. u 20:00
Од њега се много очекује: Богдан Богдановић (Фото: В. Марковић)

Prvi put u novom formatu, prvi put sa 32 ekipe, prvi put u borbi za zlatni Nejsmitov trofej, posle dugo vremena sa glavnim favoritom (SAD) koji ne deluje tako nedostižno… Sve to garantuje vrhunsku predstavu na 18. svetskom prvenstvu u Kini (31. avgust – 15. septembar) koje počinje danas u 9.30 časova, kada šampionat otvaraju dve utakmice, od kojih je jedna ona između Srbije i Angole u Fošanu. Ova afrička selekcija bila je nagoveštaj našeg poslednjeg zlata, jer se naš nacionalni tim sreo s njom i na početku Svetskog prvenstva u Indijanapolisu (113:63).

Naši košarkaši imaju sve preduslove da stignu do medalje, ali u ovako izjednačenoj konkurenciji, gde – po našem sudu sedam selekcija ima potencijal za odličje, to niko ne može da garantuje. Stiče se utisak da možda nećemo u bliskoj budućnosti imati bolju priliku za zlato, ne samo zbog toga što je Amerika oslabljena, već i zbog tendencija u košarci. Basnoslovno plaćeni asovi će sve više biti okrenuti klupskim obavezama (zbog „zamora materijala” ovog leta desetak igrača zadobilo je teže povrede) i pitanje je kako će i njihovi poslodavci, a i oni sami, gledati na reprezentacije. Olimpijske igre su nešto drugo…

Amerika favorit, ali…

Pored finalista dva najveća takmičenja u prethodnih pet godina (Mundobasket 2014. i Olimpijske igre u Riju 2016) – Sjedinjenih Američkih Država i Srbije, kandidati za medalju su i ekipe koje su zatvorile „Mundobasket 2006” – Španija i Grčka, zatim osvajač bronze iz 2014. – Francuska, pa jedna tvrda i snažna reprezentacija koja nikad nije otišla dalje od četvrtfinala u svojoj istoriji – Australija; i uvek neizostavna Litvanija koja je do svog jedinog pobedničkog postolja (bronza 2010) došla tako što je savladala utučen i ravnodušan tim Srbije, dan posle velike nepravde koja mu je naneta (poraz od Turske u polufinalu kome je kumovala gruba sudijska greška).

Otkazi desetine američkih vrhunskih igrača novom selektoru Gregu Popoviću i nedavni poraz selekcije SAD u Australiji, raspalili su maštu ljubitelja košarke širom sveta. Međutim, bilo bi naivno verovati da ovaj sastav Amerike, predvođen kapitenom Kembom Vokerom, nije favorit u Kini. Mada je očigledno da postoji niz loših okolnosti u redovima šampiona sveta koje bi neka iskusna selekcija mogla da iskoristi.

Za razliku od timova SAD koje je vodio Majk Križevski od 2008. do 2016. godine, protiv kojih niko nije imao šansu (neku malu imala je Španija u finalu Olimpijskih igara u Pekingu 2008), sadašnja reprezentacija gotovo da nema igrače sa iskustvom iz međunarodnih utakmica. Za igrače klase Kobija Brajanta ili Džejmsa Hardena to iskustvo i nije neophodno, ali moglo bi da bude veliki hendikep za one koji su sada na raspolaganju selektoru. Jedina dvojica iz današnjeg tima koji su nosili dres reprezentacije na nekom velikom takmičenju jesu Harison Barns (Sakramento, OI 2016) i Mejson Plamli (Denver, SP 2014).

Dva vanserijska košarkaška stručnjaka, Greg Popović (selektor SAD) i Stiv Ker (pomoćnik selektora), bili su zapljusnuti lošim vestima poslednjih šest nedelja, gde je maltene svaki drugi, treći dan stizao otkaz jednog igrača. Neki košarkaši su navodili tako banalne razloge kao što je selidba! Takve vesti sigurno ne utiču dobro na moral onih koji su ostali, mada bi mogle da donesu nešto dobro, ukoliko probude inat u njima i želju da pokažu da su vredni pažnje kao i oni koji su imali preča posla ovog leta. Za ovaj tim radi vreme i treba očekivati da podiže formu iz meča u meč, jer reč je o 12 igrača koji su prvi put zajedno i koji su do danas proveli 27 dana u selekciji SAD.

Patriotizam nije nestao

Sve ono što je mana američkog tima, predstavlja vrlinu naše reprezentacije, a to je patriotizam (godinama se govori da je nestao, ali kako sada objasniti to da su se svi igrači odazvali selektoru), zatim kontinuitet igranja u nacionalnom timu, kontinuitet mečeva koji nose drugačiju vrstu pritiska i odgovornosti u odnosu na NBA, kao i velika uigranost. Svih 12 igrača su prošli kroz sistem selektora Aleksandra Đorđevića, a polovina je igrala na Svetskom prvenstvu u Španiji: Simonović, Bogdanović, Bjelica, Jović, Birčević i Raduljica. Jokić je bio u sastavu na Olimpijskim igrama u Riju 2016, Lučić, Micić, Gudurić i Marjanović – na Evrobasketu 2017, a Milutinov – na Evrobasketu 2015.

Ono što je vrlo važno za ovaj šampionat jeste to što imamo četvoricu igrača iz NBA lige (od jeseni peti će biti Gudurić), dok je pre pet godina to bio samo Raduljica koji tada nije imao zapaženu sezonu u Milvokiju. Izlišno je govoriti o značaju Nikole Jokića, zvanično najboljeg centra na svetu (član prve petorke NBA u prošloj sezoni), koji je u Americi veća zvezda od svih američkih reprezentativaca koji su stigli u Kinu. Tandem Sakramenta Bogdanović–Bjelica garantuje raznovrsnu igru u napadu i dobar šut sa distance koji bi generalno trebalo da bude jedno od naših najjačih oružja (mada imamo sjajne centre). Bogdanovića kladionice s razlogom vide kao jednog od dvojice najvećih kandidata (uz Janisa Adetokunba iz Grčke) za naziv najboljeg strelca šampionata.

Velika je šteta što neće biti Miloša Teodosića, ali nema razloga za brigu kad je reč o kreiranju napada. Tu smo pokriveni sa dva vrsna plejmejkera, različita po stilu – Jovića i Micića, mada imamo još igrača koji znaju da organizuju igru, poput Bogdanovića, Bjelice, ali i centra Jokića čije asistencije nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Taktika zasnovana na visini

Selektor Đorđević, koji stalno traži da se kroz čvrstu odbranu traži put ka pobedi, na kraju priprema nagovestio je da će se jedan deo taktike u napadu zasnivati na visini našeg tima (najviši na šampionatu, prosek 205,7) i da će to biti ključna novina u odnosu na neke prethodne sastave. Na pripremnim utakmicama videli smo da su se neki visoki igrači rotirali na pozicijama „četiri” i „pet”, a bilo je i pomeranja visokih na „niže pozicije”, što je i moguće kad imate u ekipi tako raznovrsnog košarkaša kao što je Bjelica (na početku karijere sa 209 cm igrao je i pleja u Crvenoj zvezdi, dok je trener bio Pešić). Kapiten Raduljica je izjavio da mu prija kad dobije šansu da izađe iz reketa, a na poslednjim mečevima je pogađao i trojke.

Bilo bi naivno verovati da Španija dolazi na šampionat s ambicijama manjim od finala, predvođena centrom Markom Gasolom, šampionom NBA sa Torontom. Španci će nam, po svemu sudeći, biti rival u drugom krugu takmičenja, kada se budu vodile borbe za plasman u četvrtfinale. Po dva najbolja tima iz C i D grupe ulaze u novu grupu u kojoj bi trebalo da dođe do okršaja ove dve selekcije, možda ne presudnog za plasman među osam najboljih, ali sigurno važnog za „odabir protivnika” u nokaut rundi. Bilo bi ogromno iznenađenje da se i Srbija i Španija ne nađu u četvrtfinalu, što je početni cilj svih većih reprezentacija (prvih sedam iz Kine odlaze na Olimpijske igre).

Francuska posle decenije i po dolazi na mundobasket prvi put bez svog čuvenog tandema Parker – Dijao, ali sa nikad boljim centrom Goberom (Juta), velikom nadom Nilikinom (21 godina, Njujork), jednim od najboljih evropskih plejmejkera De Koloom, iskusnim asovima Batumom, Furnijeom i ostalima. Francuzi su na generalnoj probi protiv nas pokazali koliko su opasni.

Isto može da se kaže i za Grčku, Litvaniju i Australiju. Za Grke bi mogao da bude problem to što mnogo zavise od jednog igrača (MVP NBA J. Adetokunbo), dok Litvanci i Australijanci – iako sa NBA igračima, imaju više igrača koji mogu da poguraju ekipu u pravom smeru.


Komentari4
aec0f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Srdjan Loncar
Svako moze da pogodi 3. Bogdan to radi u nizu - zatvorenih ociju. Boban je tu da zasmeje. Njega mrzi da skache, utrpava u kos 1 rukom, dok hoda. Zamisli tim u kome se Jokic, najbolji centar u NBA, utapa, uopste ne strci. Onda imas Micica, plej majker, koji zakucava! U SR timu si mali ako ne predjes 2 m. Imas utisak da su svi rodjena braca. Najbolji mi je bio trener Filipina. SR vodi oko 60 a on ne prestaje da okupplja tim, crta plan na tabli! Ja bih prestao da crtam plan, kad razlika predje 55.
Beogradjanin Schwabenländle
Пре два дана је немачки Der Spiegel донео повећи чланак о СП у кошарци и направио анализу свих 32 тима који учествују, и њихова очекивања. Према Шпиглу највећу реалну шансу за прво месту има Србија, УСА су на другом месту, чланак је био дан пре победе над Анголом.
Dobro je
Uz vas smo! Tim je odlican
Зоран Матејић
Сачекајте мало са "златом", још нисмо ни у финалу. Тек је била прва утакмица и тек смо међу 32 тима. Пустите играче да играју, радујте се свакој победи, а маштања оставите слабима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport / Košarka

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja