četvrtak, 29.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 01.09.2019. u 10:24

Predsednik Nemačke u Poljskoj zamolio za oproštaj za strahote Drugog svetskog rata

(Фото Бета/АП)

VARŠAVA – Predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer obećao je danas u Vjelunju, prvom gradiću u Poljskoj koji je njegova zemlja pod vladom fašista bombardovala još pre objave Drugog svetskog rata, da Nemačka neće zaboraviti na odgovornost koju joj nameće istorija i na poljskom jeziku zamolio za oproštaj za ratne strahote.

„Cinizam nemačkog agresora bio je bezgraničan, posledice strašne ali bez obzira na to nema mnogo Nemaca koji znaju za događaje u Vjelunju i došlo je vreme da se to promeni. Vjelunj mora da ostane u našim mislima i srcima. Prošlost ne može da se zaboravi. Ona ne prolazi. Želimo to da pamtimo i prihvatamo tu odgovornost koju nam nameće naša istorija”, kazao je u zoru na svečanom obeležavanju godišnjice bombardovanja tog grada predsednik Štajnmajer.

Na nemačkom jeziku a zatim i na poljskom rekao je da odaje poštu žrtvama napada na Vjelunj, poljskim žrtvama nemačke tiranije i moli za oproštaj.

Obeležavanje 80. godišnjice od izbijanja Drugog svetskog rata počelo je danas u Poljskoj u Vjelnju u centralnoj Poljskoj gde su Frank Valter Štajnmajer i predsednik Poljske Andžej Duda zajedno u svitanje odali poštu civilnim žrtvama Drugog svetskog rata.

Vjelunj su kao prvi bombardovali avioni Hitlerovog ratnog vazduhoplovstva 1. septembra 1939. godine u 4:40 ujutru, dok je gradić spavao, iznenada, dok još Nemačka nije objavila rat Poljskoj.

Tri četvrtine Vjelnunja leglo je u ruševinama, bombardovane su i bolnica i sinagoga a u bombardovanju je, kako najčešće navode istoričari, jer preciznog spiska nema, poginulo je oko 1.200 ljudi.

„I danas je sećanje bolno. Bio je to teror za kojim je usledilo uništavanje, nastavilo se ponižavanje, svi progoni, torture i ubijanje miliona poljskih građana i poljskih i evropskih Jevreja”, kazao je nemački predsednik i zahvalio Poljacima i Evropljanima što su uprkos svim tim jezivim zločinima koje je njegova zemlja počinila širom sveta pružili ruku pomirenja i ponovo prihvatili Nemce u krug Evrope i Evropljana, javlja Beta.

Predsednik Poljske Andžej Duda zahvalio je Štajnmajeru za tu moralnu satisfakciju da je kao predsednik Nemačke obeležavanje godišnjice počeo baš u Vjelunju.

„Mislite li da je lako doći u grad koji su pre 80 godina zverski uništili ljudi iz vlastitog naroda? Iz prethodnog pokolenja, pokolenja očeva i dedova. Zar mislite da je lako pogledati u oči onima koji su preživeli ili onima koji nose u sebi ceo život traume? Hvala predsedniče. Vidim čoveka koji je došao s pokornošću, pognute glave za to da oda poštu. Prisustvo predsednika Nemačke to je vid moralne satisfakcije”, kazao je predsednik Duda Štajnmajeru i građanima Vjelunja.

Centralna državna svečanost obeležavanja 80. godišnjice od izbijanja Drugog svetskog rata održava se ovog puta izuzetno u Varšavi a ne u Gdanjsku, gde je formalno rat počeo napadom nemačkog bojnog broda na poljski garnizon u svitanje 1. septembra 1939. godine, zato što je ceo program podređen glavnom gostu, predsedniku SAD Donaldu Trampu, koji je, međutim, zbog uragana na Floridi u poslednjem trenutku otkazao posetu i učešće u Varšavi.

Obeležavanje godišnjice u Varšavi je u svetu izazvalo prvi put i kontroverze zato što su za razliku od proslava pre 10 godina ovog puta poljske vlasti konzervativne stranke Pravo i Pravda nastojale da izbegnu po svaku cenu da jedna od glavnih zvanica bude predsednik Rusije Vladimir Putin i umesto svečanosti sa nekadašnjim ratnim saveznicima, vlasti su odabrale da je obeleže sa sadašnjim iz NATO, Evropske unije i Istočnog partnerstva.

Sa Zapadnog Balkana bez obzira na velike civilne žrtve i jak antifašistički pokret njihovih zemalja pozivnicu tako nisu dobili predsednici Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije i njih nema među 250 gostiju iz 40 državnih delegacija.

Komentari59
eedbb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

буки
Лако је Пољацима да опросте, када су више од половине убијених били Јевреји, а више од половине страдалих Пољака није било католичке вере и није подржавало немачку окупацију. Кад мало боље размислим, Немци су урадили управо оно што су Пољаци хтели а нису могли или смели, па извињење Пољацима је требало проследити комшијама Чесима
Miki
Bas je fin g-din ...! Jos ako se seti - seti i gradjana Srbije i svega onoga sto su ucinili , a i cine i danas , samo ne toliko sa oruzjem u sopstvenim rukama , vec su im za to upotrebljivi neki od tadasnjih saradnika , ali i danasnjih , za "udruzeni zlocinacki poduhvat protiv mira , covecnosti" . Njihove brutalne lazi , ali jos brutalniji postupci i njihovo zlonamerje i opaka zlopamtljivost za dva izgubljena Svetska Rata u XX veku su nam prepoznatljivi i nezaboravni .
anaig
Kada ce se Njemacka izviniti SRBIMA, izvinjavate se Jevrejima, Romima, danas Poljacima a znate li sta ste ucinili Srbima?
prezam
Nemacki genetski lobotomni diskurs podseca kao englez koji iz prikrajka tuce svoju zene misleci da ga niko ne vidi, a kad na sudu pokazu da ga je kamera snimila onda pada na kolena, trazi od nje izvinjenje i moli za oprostaj. Evropa je potonula, mentalno i emotivno zguzvana. Nema joj napretka. Nije dobro. Evropa nosi opasan virus koji mora eskalirati u nesto sto normalan svet ne zeli.
Sloba
Prvi ustanci u Evropi bili su u Hrvatskoj -- Sisački partizanski odred 22.VI. 1941 -- i zatim u Crnoj Gori u julu '41. To ipak nema veze sa obeležavanjem 2 sv.rata u Poljskoj, jer su pozvane zemlje koje su saveznice Poljske. Pošto Srbija to nije, ostaje nam da durimo i izmišljamo neke svoje velike ratne zasluge. Ako insistiramo na politici "neutralnosti" onda nemojmo se ljutiti kad nas ostali Evropljani isključe iz svog društva.
Леон Давидович
@Sloba Први оружани отпор усташама, а потом су се у операцију укљућили њихови заштитници Немци пружили су Срби 6. маја 1941. у српским селима између тадашњих срезова Сански Мост и Бања Лука. Потом је у јуну дошло до великог устака Срба у Херцеговини где су устаници нанели значајне губитке снагама НДХ и фашистичке Италије.Када се обележава неки историјски догађај то не би требало да има било какву везу за данашњим политичким односима, што данас није случај.
Marko
Ja se ni malo ne ljutim. Naprotiv, osecam odredjeni ponos. Kad vidim ljude koji su se tamo skupili, kao i izjave njihovih predstavnika, mogu samo da se sazalim nad danasnjom evropom. S druge strane, ono sto me istinski zabrinjava, su komentari kao sto je ovaj vas.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja