nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:13

Kad dečji brend uzgaja opijum

„Džonson i Džonson” mora da plati skoro 600 miliona dolara globe jer je lažno tvrdio da njegovi lekovi protiv bolova ne izazivaju zavisnost
Autor: Jelena Stevanovićnedelja, 01.09.2019. u 19:00
За „ок­си­кон­тин” ва­жи да је ле­га­ли­зо­ва­ни хе­ро­ин (Фото Бета/АП)

Kad se kaže „Džonson i Džonson”, ljudima širom sveta su prva asocijacija bebe koje se igraju penom od šampona, ali kad bi se farmaceutske kuće istinito oglašavale, prva asocijacija na ovu kompaniju bio bi zavisnik koji umire od predoziranja.

Farmaceutska kompanija poznata po šamponima, sapunima i losionima za decu u utorak je pred sudom u Oklahomi osuđena na kaznu od 572 miliona dolara zato što je svojim lekovima protiv bolova izazvala epidemiju umiranja od droge. Proizvođači lekova više ne uspevaju da sakriju svoju ulogu u izazivanju i širenju epidemije zavisnosti u Americi, pa je samo dan kasnije najveći igrač na tržištu lekova protiv bolova, „Perdu farma”, ponudio da plati obeštećenje u iznosu od 10 do 12 milijardi dolara da bi izbegao suđenja. „Perdu farmu” je tužilo oko 2.000 saveznih država, gradova, organizacija, žrtava i porodica nastradalih. Vlasnici kompanije, jedna od najbogatijih američkih porodica, familija Sakler, saglasili su se da plate tri milijarde dolara svog novca i da se odreknu vlasništva nad „Perdu farmom”. Ova farmaceutska kuća bi onda proglasila bankrot, prešla u državno vlasništvo i novac iskoristila za obeštećenja, javio je „Njujork tajms”.

„Perdu farma” se već bila nagodila sa tužilaštvom u Oklahomi i platila nadoknadu, ali „Džonson i Džonson” je hteo da ide na suđenje. Tužilaštvo je dokazalo da je „Džonson i Džonson” namerno obmanjivao lekare i građane da su njegovi lekovi protiv bolova bezbedni i da ne izazivaju zavisnost, prenosi sajt Javnog nacionalnog radija. Reč je o teškim lekovima na bazi opijata (opiodima), koji su se ranije propisivali najtežim pacijentima poput bolesnika u poslednjim stadijumima raka. Poslednjih dvadeset godina, ovi medikamenti masovno se propisuju zbog agresivnog marketinga farmaceutskih kompanija.

Želeći da ostvare što veći profit, u „Džonson i Džonsonu” su ubedili lekare da pomenuti medikamenti ne mogu da se zloupotrebe i da slobodno treba da se propisuju i za najmanje boljke. Pošto su tvrdili da svako sme da pije njihov lek, svi su im bili ciljna grupa, a posebno su targetirali muškarce mlađe od 40 godina, znajući da je zavisnost najrasprostranjenija u ovoj kategoriji stanovništva. Sud je utvrdio da je „Džonson i Džonson” znao da njegovi opiodi izazivaju zavisnost i da mogu biti zloupotrebljeni, ali da ih je i dalje bezobzirno reklamirao.

U poslednje dve decenije oko 6.000 ljudi u Oklahomi je preminulo usred predoziranja. Između 2015. i 2018. u Oklahomi je propisano 18 miliona opioida, iako u ovoj saveznoj državi živi samo 3,9 miliona stanovnika.

Novac od odštete biće iskorišćen za lečenje zavisnika.

Kompanija je najavila žalbu i tvrdi da se njen marketing zasnivao na naučnim činjenicama. Presuda je značajna zbog ostalih 2.000 tužbi koje su podignute širom Amerike protiv proizvođača lekova, pre svega protiv „Perdu farme”, proizvođača ozloglašenog „oksikontina”, poznatog kao „legalni heroin”. U svim ovim tužbama navodi se da je „Perdu farma” lažnim oglašavanjem i agresivnim marketinškim taktikama izazivala zavisnost kod ogromnog broja ljudi.

Sjedinjene Države se suočavaju s epidemijom umiranja od droge. U poslednje dve decenije oko 400.000 ljudi je preminulo zbog predoziranja, pri čemu su mnogi umirali od predoziranja lekovima protiv bolova poput „oksikontina”. I među onima koji su nastradali od heroina, četvoro od petoro prvo je bilo navučeno na lek protiv bolova, pa je prelazilo na heroin jer je jeftiniji. Na vrhuncu propisivanja, u Americi su ispisani recepti za 250 miliona opioida, što znači – za svakog odraslog Amerikanca po jedan.

Najborbenija u širenju tržišta bila je „Perdu farma”, protiv koje su i pre nekoliko godina pisane tužbe, tvrdeći da je njen lek „oksikontin” kriv za izazivanje adikcije. Posle duže upotrebe, lek je mogao da izazove zavisnost, a bilo ga je lako i zloupotrebiti jer se gutao, ušmrkavao ili ubrizgavao. Njujorška porodica Sakler stekla je bogatstvo od 14 milijardi dolara uglavnom na ovom leku. Kao i slučaju „Džonson i Džonsona”, sinonim za ovu porodicu dosad nije bilo navlačenje na drogu, već – filantropija. Saklerovi su među najvećim darodavcima univerziteta i muzeja, pa su se u javnosti dugo pominjali kao dobrotvori i njihovo ime se povezivalo sa Harvardom i Gugenhajmom, a ne sa jednom od najgorih kriza s kojom se Amerika suočava. Ipak, posle upornog pisanja medija i brojnih tužbi, ugled američkih Medičija počeo je da opada.

Kad su se prvi put nagodili sa tužilaštvom, platili su 675 miliona dolara odštete, ali je to bila neznatna suma u odnosu na njihovu godišnju zaradu na leku od oko tri milijarde dolara. O bankrotu „Perdu farme” se govorilo i prošle godine kad su počele da stižu tužbe sa svih strana, ali tada se verovalo da kompanija bankrotom želi da se zaštiti od obeštećivanja. Zbog toga su mnoge države, gradovi i porodice žrtava tužile i Saklerove lično, računajući na njihovo privatno bogatstvo.

„Džonson i Džonsona” je prodavao daleko manji broj lekova protiv bolova na bazi opijata od „Perdu farme”. Ipak, sudija je smatrao da je na „Džonson i Džonsonu” ogromna odgovornost zbog toga što ova kompanija uzgaja opijum na Tasmaniji i prodaje ga ostalim proizvođače opioda u SAD, poput „Perdu farme”, držeći 60 odsto tržišta snabdevanja opijumom. „Džonson i Džonson” nije blizu bankrota i vrednost deonica ove kompanije čak je i porasla posle izricanja presude jer su investitori očekivali da kazna bude makar milijardu dolara (tužioci su tražili 17 milijardi). Iako zvuči čudno, pala je vrednost deonica drugih proizvođača lekova, a globa od skoro 700 miliona dolara za „Džonson i Džonson” je bila dobra vest jer su očekivanja bila mnogo gora. Kazna koju je izrekao sudija iz Oklahome preblaga je i ako se ima u vidu da je ova farmaceutska kuća prošle godine prodala robu vrednu skoro 82 milijarde dolara. Međutim, predviđa se da će se njen ugled krnjiti i da više neće biti u senci dok se sva krivica svaljuje na „Perdu farmu”. Da nema biznisa sa opijumom na Tasmaniji, ne bi bilo ni „oksikontina”.


Komentari6
b403a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

kipreos
Jedan skandinavski vojnik mi je pre neki dan pricao o sluzbovanju u Avganistanu, i kako je njivoha baza bila na brdu iznad polja maka. Jednog dana su dobili naredjenje da izadju sa lokalnim vojnicima i krenu u paljenje maka. Sve je islo po planu dok se nije pojavio jedan americki oficir koji im je rekao im da je taj farmer u njivohoj juristrikciji. Paljenje je prestalo i do kraja njegovog roka tamo, niko ga nije dirao.
Пацијент
"Кад сам болестан, одем лекару. Треба да заради и да живи. Кад ми препише лекове, одем апотекару. Треба и он од нечега да живи. Кад купим лекове, ставим их у фиоку и заборавим. Треба и ја да живим."
Rade
Ako nekome sve ovo deluje poražavajuće sledeći put kada udjete u neku od naših apoteka pitajte koliko mesečno prodaju bensedina,bromazepana ili sličnih "lekova".Samo što u Americi bar možete da tužite nekog.
Зоран Маторац
За оне који би да сазнају нешто више о фармацеутској мафији, ГМО мафији, мафији трговаца органима... препоручујем књигу: Vračev šegrt - zeleni trojanski konj "održivog razvoja" - Mara Knežević-Kern. Мали извод са интернета: „Naša vrsta se pokazala kao najhalapljiviji predator koji je ikada hodao Zemljom. Naša nezajažljivost ne dozvoljava da postavimo kočnicu našim prohtevima, a u slučaju ekonomskog zaostajanja dolazi do frustracija, s kojima se homosapiens teško nosi.
Dragan Pik-lon
Stvati su jako povezane i da nismo oboleli od teorije zavere.U SAD-ma ne mozete uzeti bolovanje ni jedan dan ako ne osecate bol.Da biste bol dokazali trazicete od doktora tablete da vam bol smanje.Sto ce on rado uciniti,jer mu tako preporucuje farmaceuska industrija,koja ga placa.Istovremeno zeli da se resi problema-vas kao pacijenta koji se uporno zali.Ova firma ima farme opijuma u Tasmaniji.To im je samo pokrice za uvoz opijuma iz Kulumbije i Meksika.Cela Amerika je na receptu.Gazda je diler.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja