nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:55
BALKANSKI EVERGRIN

Kad „Politika” izlazi, Srbija je slobodna

Pre tačno jednog veka izašao je prvi broj našeg lista štampan posle završetka Velikog rata. Zato je današnji dan daleko značajniji i prevazilazi „Politikin” jubilej, jer potvrđuje njenu ulogu moralnog orijentira našeg društva i države u najširem smislu te reči
Autor: Aleksandar Apostolovskinedelja, 01.09.2019. u 22:00

Prvi svetski rat bio je završen, Srbija opustošena, ali je zemljom vladao pobednički optimizam. Nešto je, međutim, nedostajalo. Kolporteri ujutru nisu prodavali „Politiku”, uzvikujući njene naslove, poput starovremenskih gradskih dobošara, pa čak i oni koji je ne bi kupili setili su se kako su uoči početka Velikog rata saznavali preko glasnika najnovije domaće i svetske vesti. Osnivač „Politike” Vladislav Ribnikar i njegov rođeni brat Darko, dugogodišnji glavni urednik, poginuli su herojski na frontu kao oficiri srpske vojske i činilo se da je to kraj modernog, ozbiljnog i prestižnog dnevnog lista koji je 1904. godine toliko uzdrmao tržište štampe da je Pera Todorović, rodonačelnik senzacionalističkih novina i praotac tabloida, tvrdio kako će „Politika” pojesti svu konkurenciju.

Međutim, treći od braće Ribnikar, Slobodan, preživeo je rat i zajedno sa svojom suprugom založio svu porodičnu srebreninu i uzeo kredite kako bi se tradicija nastavila. Tačno na današnji dan, pre sto godina, 1. septembra 1919. izašao je 4.159. broj „Politike”. A činilo se da je prvi! U tom paradoksu sadržana je novinarska avantura porodice Ribnikar, koja se potom pretvorila u misiju onih koji su nastavili da je stvaraju i to čine i danas: kad „Politika” izlazi, Srbija je slobodna!

To se pokazalo i u Drugom svetskom ratu. Onoga trenutka kada su zemlju okupirali Hitlerovi nacisti, zaposleni „Politike” nisu se upuštali u kolaboraciju s okupatorima, čekajući svetlost slobode. Zato je današnji dan daleko značajniji i prevazilazi „Politikin” jubilej, jer potvrđuje njenu ulogu moralnog orijentira našeg društva i države u najširem smislu te reči. Kako nekada, tako i danas, kada su posvećenici digitalne budućnosti, koji i ne slute kuda će ih revolucija odvesti, skloni da s prezirom posmatraju štampane novine, miris sveže boje i papira.

Obitavajući u epohi ekspanzije tabloida, portala i društvenih mreža, „Politika” je jedini list u zemlji koji se takmiči sam u konkurenciji ozbiljne štampe, kao putokaz čitaocima željnim da čitaju novine koje oličavaju pristojnost i otvorenost za različite stavove, držeći se osnovnih načela: profesionalizma, državotvornosti, nacionalne i građanske svesti. U epohi medijske banalnosti i trivijalnosti, ali i ozbiljnih političkih događaja koji su u toku i koji će tek uslediti, kao što su usložnjavanje pregovora o Kosovu i tektonske promene u svetu, mi, koji je svakodnevno pravimo, svesni smo da nastavljamo tradiciju lista koji se poistovećuje s državom i njenim narodom, ne libeći se da kritikujemo njihove izabrane predstavnike. Nisu svi srećni zbog takve uloge „Politike”, koja je preživela promene vlada i vladara, diktature i prevrate, građanske ratove i tranzicione predatore, velike sile i njihove izaslanike koji nerado slušaju o zemlji čiji je list najstariji u ovom delu Evrope – parčetu prostora koju smatraju krajem sveta.

Naslovna strana našeg lista 1. sep­tem­bra 1919. godine

U uvodniku „Politike” broj 4.159, pod naslovom „Novi zadaci”, kriju se neki od odgovora. I svedoče o tome da je Danilo Kiš bio u pravu kada je govorio da se istorija ponavlja u koncentričnim krugovima. Tekst je objavljen na naslovnoj strani, a kako su, kao urednici, potpisani Jovan Tanović i Miomir Milenović, uz direktora Slobodana Ribnikara, pisan je u dve, četiri, ili, možda, šest ruku. Uvodnik počinje ovako:

„Kao i Srbija, i ’Politika’ je imala da podnese velike žrtve u ovome ratu. Gubici njeni, čak su, za nju i mnogo teži: ona je izgubila što je najbolje imala i što se ne da nadoknaditi. Tamo gore na Drini, u dane kada je ona, bujna, najzad ipak zatrubila zbor, poginula su, srpski, junački, dva brata Ribnikara, Vladislav, tvorac ’Politike’, i Darko, mnogogodišnji urednik njen. Poginuli su i dokazali koliko su iskreno i duboko bili prožeti osnovnom mišlju koju su kroz svoj list propovedali: da malena slaba Srbija mora jednog dana i s puškom u ruci povesti borbu s velikom i silnom Austrijom ako hoće da ostane u životu i da se od smrti otrgne onaj deo našeg naroda koji se pod Bečom i Peštom gušio... Veličanstveno narodno delo svršeno je. San čitavih vekova, ideal tolikih pokoljenja, cilj radi koga su toliko bezbrojne i tako strašne žrtve, danas je stvarnost, ali stvarnost pred kojom još kao da se ne možemo snaći”, piše u komentaru „Novi zadaci”, u kojem se konstatuje da je naš najveći neprijatelj onaj spolja – uništen.

„Ali drugi, koji nas, istina, neće tući svojim topovima, još je tu”, navodi se dalje u tekstu. „On nas ne može gaziti svojim invazijama, jer je u nama samima. I baš zato što je u nama samima, što preti da zatruje duhom sumnje, neizvesnosti i razoravanja svaki narodni posao, on nije ništa manje štetan, ako ne tako opasan kao onaj prvi... Ali ne zavisi više od naših spoljnih neprijatelja i prijatelja, nego od nas samih, hoće li naša nova država biti odista majkom onih širokih narodnih slojeva iz čijih je žrtava stvorena i na kojima počiva. Od nas samih zavisi hoće li ona biti postavljena na temeljima koji će je načiniti zdravom i naprednom ili će se gušiti u nedaćama starih zabluda i novih grehova. ’Politika’ kroz čije su stupce naše široke mase sricale prva slova jugoslovenske azbuke, koja je posvetila svu svoju borbenu moć i priložila tako dragocene žrtve velikom narodnom delu u borbi sa spoljnim neprijateljem, neće izostati iz prvih redova ni u novom poslu koji nas sve čeka”, precizira se u „Novim zadacima”.

„Politika” od 1. septembra 1919, međutim, nije samo sumirala bilans Velikog rata i unutrašnje dileme o budućnosti zajedničke države, već je na prvoj strani prenela sjajno napisan feljton o Mostaru, kao postojbini Jovana Dučića, Svetozara Ćorovića, Jovana Protića i Alekse Šantića, uz briljantno opisane detalje gradskog hotela u kojem služe sobarica Čehinja ili kakva zaostala Švabica. Opisan kao „pola Evropska” i „pola Turska” varoš, u čijem restoranu se još nudi lungen-braten u sosu, a potom se u šetnji oseća gust vazduh koji čisti pluća i zanosi, kao slatko piće, reporter se ogleda u Neretvi, koja kroz sred grada skače s kamena na kamen, modra i bistra. Reporter predlaže: treba da mirišete ovu atmosferu, treba da vas bude slavuji, kao što bude Šantića, ma gde ga uhvatili.

Sočno, ubojito i potresno, „Politika” je pisala i o zločinima bugarske vojske u Srbiji, potom o razvratnom preljubniku lordu Duglasu-Arturu, analizi smene francuskog ministra ishrane Lušera zbog skupoće života, uz pitanje kako bi se proveo naš ministar kada bi se ovo pitanje pokrenulo u skupštini. U uspomenama dr Vladana Đorđevića pod naslovom „Ministar u ropstvu”, čitam o potezima velikih sila posle aneksije Bosne i Hercegovine, gde se mešaju karte Beča, Porte, Engleske, Francuske i Rusije, u skladu sa sopstvenim interesima i naporima naše diplomatije da, uz jurnjavu od jedne do druge prestonice, uvere sve velike sile o opasnosti kršenja Berlinskog ugovora.

Ništa se, dakle, nije promenilo za jedan vek. Samo su imena međunarodnih ugovora i protagonista drugačiji.

Naravno da i u tom primerku „Politike” nije izostala rubrika „Šta se govori”, u kojoj se opisuje „torbarenje”, odnosno šverc iz Soluna i Rijeke. Nije to bila klasična, tabloidna rubrika, već ironični opis fenomena o kojima se šaputalo po beogradskim kuloarima. Junak priče je viši oficir koji je doneo dva kila strihnina. Ponudio je paket prvom apotekaru na kojeg je naleteo. I sav se zgranuo kada je čuo da taj njegov paketić može da potruje čitavo kraljevstvo!

Kako su samo majstorski pisala ta gospoda, naši novinarski preci. Taj primerak „Politike”, sa četiri strane, koštao je 20 para. Danas, vek kasnije, ima neprocenjivu vrednost!


Komentari6
d50b3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Миша Милас
Сале, честитке за изванредан и надахнут текст и за јубилеј! Скидам шешир до земље! "Политика" заиста има јединствену историју. Постоји ли у свету лист - новине чији су оснивач и главни уредник - браћа погинула у борби за Отаџбину Србију, а нису били Срби. То је ХЕРОЈСТВО ЕПСКИХ РАЗМЕРА. Многи дугогодишњи читаоци су разочарани што сте те подакте скинули са заглавља и ставили ситним словима у импресум. Није то коректно и може се тумачити као наша српска незахвалност. Још једном - честитке!
Метузалем
Хвала за сјајан текст и, посебно, за цитате из текста „Нови задаци”.
stari doktor
Sjajan članak koji pokazuje velike domete Politike u Istoriji. Uz tačnu konstataciju: kada je ona izlazila, Srbija je bila slobodna kao država. Unutrašnja sloboda (pisanja) je, egzemplarno, postojala u vreme Ustavne odredbe "Štampa je slobodna", t.j. do rata 1914, a i u Kraljevini je sačuvala izdavačku nezavisnost, dok je od 1944 u vladavini rigidnog jednoumlja, kasnije u SFRJ umerenijeg sa jednim tabuom (Tito). Od 1990 u povremenim poltronskim posrtanjima, u jednome takvom nalazi se i sada.
Dusan
Hvala na ovim lepim tekstovima
Dragan Pik-lon
Da li ce ikad Mostar biti tako veliki evropski grad kao u vreme Santica,Corovica,Protica,Ducica...?Gde ode ona sfera iz gradskog hotela puna opojnih mirisa ica i pica?Cak su i cigare od hercegovackog duvana vise podsecale na cokoladu nego na spzenu travu.Nestade kaldrma carska,nestade penkalo sa kojim su umni pisali Politiku.Clanke su pamtili godinama.Plastika i roboti su pobedili stvarnost.Umesto da je drzimo u rukama danas je gledamo preko satelita.Pisemo sa dva prsta i citamo sa jednim okom.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja