ponedeljak, 21.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:10
INTERVJU: episkop zapadnoamerički MAKSIM

Osnovni problem srpske crkvene stvarnosti je nedostatak dijaloga

Čudi to što episkopi 21. veka, u eri olakšane komunikacije, ponekad nisu u stanju da jedni drugima predoče šta rade, kaže vladika Maksim
Autor: Jelena Čalijanedelja, 01.09.2019. u 23:17
(Фото Епархија западноамеричка)

Veliki jubilej Srpske pravoslavne crkve, osam vekova autokefalnosti, na različite načine obeležavaju eparhije srpske crkve, a danas se završava trodnevna proslava organizovana tim povodom u Eparhiji zapadnoameričkoj. Nadležni arhijerej, vladika Maksim (Vasiljević) u razgovoru za „Politiku”objašnjava da se jubilej proslavlja u parohiji Svetog Save u San Gabrijelu, delu Los Anđelesa.

– U toj parohiji je upravo završeno oslikavanje hrama scenama iz života prvog srpskog arhiepiskopa Save, uključujući i kompoziciju na kojoj je, unikatno u celoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi, detaljno predstavljen događaj dodeljivanja autokefalije 1219. godine. Patrijarh je poslao lep pozdrav, uz izvinjenje što nije mogao da doputuje. Stiglo nam je desetak srpskih arhijereja iz svih matičnih srpskih zemalja, kao i iz Evrope, SAD, Kanade, Južne Amerike, a učestvuju i poglavari ili predstavnici pravoslavnih jurisdikcija u Americi, pa ćemo imati ukupno dvadesetak arhijereja. Stigli su sveštenici i vernici iz svih krajeva naše eparhije, od Aljaske do Meksika i od Kolorada do Havaja, a onda i iz drugih oblasti, iz Evrope, Kanade, Južne Amerike – kaže u intervjuu za naš list vladika Maksim.

Da li će proslava biti povod za razgovor sa sabraćom arhijerejima? Ima li među vama otvorenih pitanja, budući da ste poslednjih meseci često bili pominjani u različitim novinskim napisima, a neretko i konfrontirani sa određenim episkopima SPC, od pisane rasprave sa vladikom bačkim Irinejem povodom stava SPC o „ukrajinskim pitanju”, zasedanja Svetog arhijerejskog sabora, gde su se takođe javila određena razmimoilaženja, prestanka radnog angažovanja na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, promene naziva srpske crkve u Americi?

Normalna komunikacija sa braćom arhijerejima je moj prirodni habitus i ona nije nikada bila kompromitovana. Osnovni problem srpske crkvene stvarnosti ne leži u „lipsandriji”, niti u nedostatku ljubavi, nego u odsustvu opštenja koje vodi do težih nesporazuma i nepoverenja. Valjda je zbog toga svako episkopsko sasluživanje u drevnoj crkvi bilo izraz sabornosti. Čudi to što episkopi 21. veka, u eri olakšane komunikacije, ponekad nisu u stanju da jedni drugima predoče šta rade. Verujem da će crkva uz pomoć Božiju izaći iz trenutne krize kroz ponovo otkrivanje teoloških kriterijuma. Verujem da je svako od aktera raznih diskusija ove godine na svoj način branio jedinstvo Crkve. Moje insistiranje da mi saslužujemo sa svima sa kojima smo do sada sasluživali našlo je potvrdu i u posebnom saborskom saopštenju povodom Ukrajine iz maja ove godine. Što se tiče mog angažmana na univerzitetu, o tome ću više reći kada prođe proslava.

Zbog čega je promenjen naziv Srpske pravoslavne crkve u Severnoj i Južnoj Americi i da li tu promenu tek treba da odbori Sveti arhijerejski sabor?

Ne postoji nijedan službeni akt Svetog arhijerejskog sabora kojim je bilo kada proglašen crkveni entitet ili telo pod imenom „Srpska pravoslavna crkva u Severnoj i Južnoj Americi”. Ove godine nije objavljen ni proklamovan nikakav „novi ustav” nego je postojeći ustav ponovo odštampan sa amandmanima koji su doneti na prethodna dva crkvena Sabora kako bi članovi – delegati mogli da ih u jednom dokumentu pregledaju. Izmene u ovom „arondiranom ustavu” – primljene konsenzusom, posle diskusije, od strane svih prisutnih članova Sabora (delegata) – tiču se ranije donetih amandmana. Sabor iz 2018. godine odobrio je „teritorijalno ograničenje Ustava SPC u Severnoj i Južnoj Americi isključivo na srpske pravoslavne eparhije u Sjedinjenim Američkim Državama”. Ta odluka je sprovedena i o tome je izvešten Sinod.

Naziv ili ime crkvenog entiteta koji postoji na dva američka kontinenta uvek je bio vezan za Ustav kao dokument koji reguliše rad episkopâ, eparhija, parohija i ostalih tela. S obzirom na to da važeći ustav u Americi uopšte ne primenjuje ni Kanadska eparhija (nego se upravlja prema svom statutu), ni ona u Južnoj Americi, nego se on poštuje samo u Sjedinjenim Američkim Državama, logično je bilo da se ta činjenična stvarnost dokumentuje i u samom Ustavu.

Svako ko, i pored ovakvog obrazloženja, učitava tu nekakve loše namere (tendencije ka izdvajanju, težnja ka pripajanju nekakvoj drugoj jurisdikciji a ne srpskoj, i slične tome besmislice) stvarno treba da se zapita o svojoj sposobnosti da razume činjenice. Srpske vladike u SAD, kao i sveštenici, danonoćno bdiju nad svojom pastvom, na svakom koraku svedoče o svom srpskom, svetosavskom identitetu i nije pošteno pripisivati im bilo šta drugo osim istinskog svedočenja i zaštite našeg vernog naroda.

Eparhija zapadnoamerička objavila je veliku monografiju na više od 1.000 stranica na engleskom jeziku o srpskom hrišćanskom nasleđu u Americi. Šta biste izdvojili iz bogate istorije SPC na američkom kontinentu?

Ta monografija je u Americi i u svetu ocenjena kao vrhunsko književno i umetničko ostvarenje. Radeći na ovoj knjizi shvatio sam koji su napori bili potrebni da se oblikuju naše crkvene zajednice. Jedan sveštenik je prve liturgije u svojoj malenoj zajednici služio na pokretnoj trpezi sa bogoslužbenim sasudima koje je koristio kao sveštenik-zatvorenik u nemačkom logoru tokom Drugog svetskog rata. Otkrio sam da je najstariji predmet koji ovde posedujemo „Služebnik” koji je Božidar Vuković odštampao 1520. godine, a koji je kao sveštenik koristio otac Milutin Tesla, pa ga je njegov sin, naš naučnik Nikola, posle njegove smrti čuvao kao veliku dragocenost. Knjiga se nalazi u predsedničkoj biblioteci u državi Misuri.

U Srbiji je ostalo neprimećeno da smo ovom knjigom prvi put na jednom mestu dobili stručni i vizuelni pregled srpske arhitekture, srpske ikonografije (analiza ikona, mozaika, zidnog slikarstva i sl.) u Americi. Popisane su sve naše srpske parohije i manastiri i sada imamo njihov istorijat u SAD i Kanadi na jednom mestu. Čak i kada bi neko pokušao da nam to otuđi ne bi mogao, jer imamo ubedljiv dokaz da je to naše. U svakom, slučaju, ova monografija je čuvar našeg crkvenog nasleđa sa srpskim pečatom koji niko ne može ukloniti.

Šta su danas najvažnija obeležja života naše Crkve u SAD?

Crkva je prostor u kome dobijamo ukus života večnog, što nas vodi saosećanju prema bolu savremenog čoveka. Kao Crkva, gledamo da se u njoj osećaju kao kod kuće i naši sunarodnici i ostali žitelji američkog društva. Naši vernici slikaju ikone Bogorodice zaštitnice Montane, Arizone, Los Anđelesa. Otvaraju se nove parohije za američke obraćenike, poput najnovije misije Sv. Sevastijana u Karson sitiju u Nevadi. Pre nekoliko godina smo uspostavili misiju među Indijancima i to je prva takva misija na tlu SAD, ako se izuzme Aljaska. Organizacije poput Kola srpskih sestara svedoče o filantropskoj dimenziji Jevanđelja.

Ukorenjena u američkom društvu, naša Crkva je u trajnom dijalogu sa verama koje čine američku stvarnost. To iskustvo nas lišava svakog trijumfalizma i podstiče na dijalog radi bližnjih. Ukoliko ne učinimo više na svedočenju jedinstvenog crkvenog, preobražavajućeg duha, odgovaraćemo pred sudom Božijim. Sveti Sava je imao mnogo širu viziju društva od pojedinih današnjih glasogovornika svetosavlja.

Ukoliko pak američkom društvu uspemo da ubrizgamo duh i etos naše liturgije i podvižništva, tada se nećemo pretvoriti u geto nego ćemo kao Crkva predstavljati neophodni svetotrojični kvasac istorije i čovečanstva.


Komentari4
30c04
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Миша
Није истина да је било дискусије на тему додатака и измена у ,,уставу". Делегатима је владика Иринеј уз владику Максима само предочио да има измена и да нема дискусије и гласања!? Пошто се спонтано кренуло са питањима и негодовањем, горе поменуте владике су одмах прекинуле Скупштину...
Misho
@Миша. Само да потврдим да је баш тако и било. Био сам и ја делегат на том назови сабору, где су поменуте владике водиле главну реч и оспоравали дискусије делегата.
Preporučujem 6
Stado
Lepo glagolja otac Maxim.Razlozno.Izbija mudrost iz njega.Jasne precizne recenice.Na polzu narodu Savinom. Kako je divno sto Imamo takve pastire.
Marko
Za dijalog je potrebno dvoje - crkva i narod.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja