petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:05

Erdogan za ponovno uvođenje smrtne kazne

Autor: Vojislav Lalićponedeljak, 02.09.2019. u 20:00
Са протеста против насиља над женама у Истанбулу (Фото EPA-EFE/Serpil Gedik)

Povodom monstruoznog ubistva majke naočigled maloletne ćerke predsednik Redžep Tajip Erdogan je izjavio da podržava, kako je rekao, inicijativu građana za ponovno uvođenje smrtne kazne. „Ako poslanici izglasaju takav zakon, ja ću ga istog časa parafirati”, istakao je on, prenosi istanbulski „Hurijet”.

Turska je već nekoliko dana u šoku.

„Mama, molim te, nemoj da umreš”, gušeći se u suzama vapila je desetogodišnja devojčica kad je njen otac nožem presekao vrat bivšoj supruzi.

Emina Bulut (38) ispustila je dušu na putu do bolnice. Zločin se dogodio u jednoj kafani, u mestu Kirikale u centralnoj Anadoliji. Ubica Fedaji Boran je uhapšen. Građani koji su se tu zatekli snimili su potresne scene koje se danima vrte na društvenim mrežama. To je šokiralo ne samo tursku nego i širu javnost.

„Ja ne želim da umrem”, bile su poslednje reči žene koju je bivši suprug zverski ubio samo zato što više nije mogla da trpi njegov zulum. Ali, milosti nije bilo. Tim psihologa je sada preuzeo brigu o devojčici koja u šoku vapi: „Mama, kako ću ja sada da živim sama!”

U javnosti se ponovo čuju predlozi: vratite smrtnu kaznu. Taj monstrum ne zaslužuje da živi ni iza rešetaka, on mora da završi na vešalima, dodaju ti glasovi. Turska je 2002. godine ukinula usmrćenje kako bi, kao kandidat za ulazak u EU, uhvatila korak s evropskim reformama. U međuvremenu je uveden doživotni zatvor. Čak su mogli da se čuju i ekstremni predlozi da žene treba naoružati kako bi mogle da odgovore na napad siledžija.

„Posle ukidanja smrtne kazne usledio je talas teških zločina. Tu kaznu hitno treba ponovo uvesti”, ističe zamenik predsednika konzervativne Saadet partije Jusuf Jigitalp.

On nije usamljen. Posle ovog ubistva, u Ankari su održane demonstracije (uglavnom) žena, na kojima su izneti zahtevi da vlada preduzme efikasnije mere za njihovu zaštitu. Na protestu su mogli da se vide transparenti sa natpisima: „Stop nasilju u porodici” i „Više nećemo da ćutimo”.

Reagovao je ministar pravde Abdulhamit Gul. Kada je video snimak poslednjeg zločina na društvenim mrežama, on je izjavio da očekuje da će „ubica biti najoštrije kažnjen”.

Ovaj problem se povlači godinama i već se govori o „femicidu”. U prvih šest meseci ove godine u sanducima je završilo 214 žena. Iza tih zločina po pravilu stoje bivši ili sadašnji muževi, mladići ili bivši prijatelji. Motiv je najčešće neuzvraćena ljubav, što se u pojedinim sredinama još uvek doživljava kao uvreda za muškarca. Prema podacima nevladine organizacije „Zaustavimo femicid”, 2015. godine ubijeno je 414 žena, a lane njih 477.

Crna statistika potvrđuje da se broj tih zločina povećava. To je posledica nove klime u Turskoj u kojoj žene pokušavaju da se izbore za svoja zakonska prava, da same odlučuju o svojoj sudbini, uključujući i razvod i odbijanje partnera. To mnogi muškarci očigledno još ne mogu da shvate i prihvate nego ga doživljavaju kao poniženje.

Oni razložniji upozoravaju da se samo oštrijim kaznama taj složeni problem ne može rešiti. Potrebna je šira akcija u koju treba da se uključe škole, državne i nevladine organizacije, kao i uticajna crkva. Pogotovo zato što u Turskoj još ima konzervativnih klerika koji otvoreno propovedaju neograničenu dominaciju muškaraca nad ženama kao da su oni vlasnici njihovih života.

Ubistva žena često prati i seksualno zlostavljanje pripadnica lepšeg pola. Prošle godine zabeleženo je 387 silovanja maloletnica. Upućeniji tvrde da je taj broj mnogo veći pošto u nekim sredinama u unutrašnjosti zbog sramote još uvek izbegavaju da prijave ta krivična dela.

„Nasilje nad ženama je otvorena rana našeg društva. U svim tim slučajevima, kada je reč o nasilju u porodici, treba izricati najoštrije kazne”, izjavio je predsednik Erdogan.

Na inicijativu vlade u parlamentu je pre nekoliko godina jednoglasno usvojen zakon kojim se predviđa osnivanje centara za nadgledanje žena koje su ugrožene, kao i za pružanje pomoći žrtvama nasilja. Ali, te mere često stignu kada bude prekasno, kada se ono najgore već dogodi.


Komentari4
05a93
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dusan Petkovic
Pravnici se ne slazu da li ostrija kaznena politika dovodi do smanjenje kriminala. Mnogi misle da je glavno da kriminalci unapred znaju da ce biti otkriveni, da nece izbeci kaznu. Uostalom zemlje u kojima i dalje postoji smrtna kazna, kao sto su Kina i Amerika, i dalje imaju velike probleme sa teskim delikventima.
Čaba Nagy
Mozda bi i mi trebali da sledimo primer Turske posto kriminal postaje sve veci problem. Nedavno smo uveli kaznu dozivotnog zatvora a ona je po meni teza odmazda nego smrtna kazna.To je strasno provesti ceo zivot iza resetaka.
nikola andric
Uporedjenje zdravstvene brige sa brigom o zatvorima i zatvorenicima daje sliku sadasnje ''civilizacije''. Finansiranje zdravstva postaje sve veci promblem uglavnom zbog cena lekova odnosno modela zarade farmaceutskih kompanija. Kazneno pravo je bazirano na nejasnim moralnim predubedjenjima. Zna se koliko kosta zatvorenik godisnje ali se ne zna sta kosta dozivotna robija. Da je smrtna kazna skoro svuda ukinuta je pravo cudo.
strateški partneri
Ердоган за поновно увођење смртне казне ... većina Srba takođe.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja