utorak, 19.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 03.09.2019. u 10:16 Novica Đurić

Počeo Treći književni festival „Ćirilicom”

Cilj manifestacije je promovisanje i čuvanje ćirilične kulturne istorije i baštine Sa konferencije za novinare
(Фото лична архива)

Podgorica, Budva – Treći književni festival „Ćirilicom”, otvoren je na Trgu između crkava u Starom gradu u Budvi i do 15. septembra, koliko će trajati,  predstaviće najčitanije pisce, pesnike, esejiste, lingviste, a biće prikazano i nekoliko pozorišnih predstava. Festival organizuju Narodna biblioteka iz Budve i Udruženje izdavača i knjižara Crne Gore.

„’Ćirilica’ je za protekle tri godine, prepoznata kao manifestacija od značaja za kulturu grada Budve, zbog cilja kojem stremi – promovisanje i čuvanje ćirilične kulturne istorije i baštine”, rekao je otvarajući ovogodišnji festival predsednik Opštine Budva Marko Carević. „Ćirilicu ne smemo zaboraviti, jer je to naše prvo pismo, pismo našeg naroda i naše kulture, ali i blago drugih balkanskih i evropskih naroda. Festivalom „Ćirilica”, uveren sam da ćemo istrajati u očuvanju ćirilice, kao važnog temelja naše kulture i identiteta”.

 Po rečima predsednika Saveta Narodne biblioteke Budva dr Predraga Zenovića ova manifestacija, treću godinu zaredom, „slavi jedno dugovekovno pismo i sve što sa tim pismom ide, civilizaciju i kulturu, koje na tom pismu opstaju”.

„Prošle godine, ovaj festival, pretrpeo je politizaciju od strane jednog dela javnosti i medija i mislim da je to bio pokazatelj, koliko kod nas prečesto kultura služi u političke svrhe. Ovaj festival je i tada, a mislim da će planiranim programom i ove godine pokazati koliko je kultura veća i šira od bilo koje politike, a posebno kada se govori o njenom pismu, koje je staro 11 vekova”, kazao je Zenović.

 Osvrćući se na pokušaj politizacije ove manifestacije, episkop budimljansko-nikšićki Joanikije, rekao je da to „nije ništa čudno i neobično, jer ćirilično slovo je hristoliko i oni, koji su verovali u njega, često su bili gonjeni”.

 „Ako hrišćane poistovetimo sa Hristom, a nas Srbe sa ćirilicom, onda ćemo videti, kako je ćirilično slovo, često bilo gonjeno, spaljivano, zabranjivano i osuđivano. Imamo takve slučajeve u ranijoj prošlosti, u nedavnoj prošlosti, ali i sada. To jeste potvrda njegove hristolikosti, ali istovremeno i njegove neuništivosti, njegove duhovne snage. Jer, oni koji mogu da izdrže tolika stradanja i gaženja, a ipak ostaju svoji na svome i ne promene identitet, to znači da su božanski i božiji”,  naveo je Joanikije.

Govoreći o Divoševom jevanđelju koje uskoro treba da objavi „Obodsko slovo”, dr Milena Martinović je kazala, da je reč o „izuzetnom spomeniku kulture, koji je pisan 1.330 godine za srpskog plemića Divoša Tihornovića”.

 „Pisano je na pergamentu od 186 listova, sa 22 reda po stranici.  Pisao ga je Manojlo Grk, a značajno je i po lepoti ukrasa i aluminacije”, istakla je Martinovićeva. „Danas se nalazi u Cetinjskom manastiru, a reč je o značajnom spomeniku kulture”, dodala je ona.

Divoševo četvorojevanđelje, po rečima dr Viktora Savića, spada  u „grupu takozvanih bosansko-humskih, srpskoslovenskih spomenika, starijih od Miroslavljevog jevanđelja”.

 „Pretpostavlja se da ga je pisao Manojlo Grk u Kotoru, pa ispada da je Divoševo jevanđelje organski bilo vezano za Crnu Goru, predstavljajući dragoceni spomenik kulture”, dodao je on.

 U kulturnom programu, na Trgu između crkava u starom budvanskom

gradu,  predstavljena je kapitalna edicija „Deset vekova srpske književnosti”, o kojoj su govorili akademik Miro Vuksanović i pisac Novica Đurić.

 Narednih dana biće predstavljena knjiga „Ćirilični  natpisi na stećcima”, a o njoj će govoriti autor  Goran Komar i pesnik i izdavač ove vredne knjige Radomir Uljarević, dok će 4. septembra biti izvedena pozorišna predstava „Prepiska Marine Cvetajeve i Borisa Pasternaka”, u režiji Vide Ognjenović.

O „Budvanskom krugu” Vide Ognjenović govoriće Vida Ognjenović i Božena Jelušić, dok će o izložbi „Zemljotres, katastrofa 1979 – 2019”,  govoriti mr Jelena Lazić, Željko Mitrović i Vanja Kuznjecov.

Komеntari3
06662
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драга Мирсин Сибничанин
Треба, ипак, допустити да се у коментарима јављају и Хрвати, а они неће ћирилицу. Хрвати традиционално српски језик пишу њиховом латиницом и не треба њиам ускратити право да коментаришу текстове, али је важно да Срби пишу српски језик само ћирилицом, јер ако га пишу латиницом, тај се текст, књиаг и сл. књижи у "хрватску култуну баштину", јеер еј српски језик регистрован у свету са српским писмом ћчирилицом, а "хрватски језик" с њиховим писмом (латиничким, гајицом).
Зоран Маторац
Ако "Политика" жели да се укључи у промовисање ћирилице треба да објављује само коментаре писане ћирилицом. За оне који се неће снаћи са тастатуром треба да напише кратко упутство о томе како се прелази са једног писма на друго. То траје три секунде. Клик на иконицу са језиком и клик на језик. И да су q, w, x - љ, њ и џ.
Стефан
Слажем се, изговори са тастатуром на телефону, рачунару или таблету у 2019. години су смешни. Тастатуре се пребацују једним додиром. Хоћемо да мењамо стање у држави, а тешко нам је да променимо тастатуру. Windows Key + Alt

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja