utorak, 10.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:54

Prolazi vreme jeftinih letova

utorak, 03.09.2019. u 14:15
(Фото ЕПА/Аrmando Babani)

BON - Prvih devet mesta na listi deset najvećih emitera ugljen dioksida u Evropi zauzmaju termoelektrane na mrki ugalj, ali na desetom mestu je druga najveća avio-kompanija u Evropi, niskobudžetni Rajaner, prenosi Dojče vele.

Kako se navodi, poslanici bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) u nemačkom Bundestagu žele da se jeftinim avionskim putovanjima stane na kraj.

„Karta od devet evra za letove u Evropi nema nikakve veze ni sa tržišnom privredom, ni sa zaštitom klime”, kaže Aleksander Dobrint (CSU) za „Bild” i dodaje da bi na avionsku kartu koja košta manje od 50 evra trebalo uvesti „kazneni porez”, prenosi Tanjug.

Istorijski gledano, niskobudžetne avio-kompanije proizvod su Evropske unije koja je od 1987. godine u više navrata liberalizovala evropski avio-saobraćaj.

Potrošači su se tokom godina navikli na niske cene, ali se situacija na tržištu niskobudžetnih letova menja, jer kompanije poput Er Berlina, Germanije ili WOW Era u jednom trenutku više nisu mogle da idu u korak s drugima i proglasile su bankrot.

Karte su već poskupele, potvrđuje Frank Fihert, profesor turizma i saobraćaja na Visokoj školi Vorms.

„Pogrešna je ideja da svako može da leti za 9,99 evra”, kaže on za Dojče vele.

Kada je reč o takvim promotivnim cenama, obično se radi o malom kontigentu karata koje se finansiraju preko znatno skupljih, preostalih karata.

U Rajaneru prosečna cena karte po letu iznosi 40 evra, a najčešće bi tu trebalo uračunati i dodatne usluge kao što su prtljag ili rezervacija sedišta, što po letu prosečno iznosi 15 evra.

„Ako sa Rajanerom letite na neku destinaciju i natrag, u proseku plaćate 110 evra”, tvrdi Fihert i dodaje da što je vreme leta bliže, to su i cene veće.

U avio-saobraćaju postoje veoma visoki, fiksni troškovi - za same avione, za personal ili gorivo, pa kompanije mogu da profitiraju samo ako su avioni dobro popunjeni, a na troškove po putniku, otpada mali deo cene karte, objašnjava Fihert.

Pored toga, Nemačka, recimo, naplaćuje porez na avio-saobraćaj u iznosu od 7,38 evra do 41,49 na dužim rutama, piše Dojče vele.

Kada je reč o letovima unutar same Nemačke, to je još i 19 odsto poreza na dodatu vrednost (PDV), dok su letovi u inostranstvo toga oslobođeni.

Kako se navodi, ako bi Nemačka jednostrano uvela PDV na međunarodne letove, nemački aerodromi našli bi se u nepovoljnijem položaju u odnosu na Amsterdam, London ili Brisel, pre svega kada je reč transfernim letovima.

Poreze na dodatu vrednost uvek su određivale same članice EU i stope se razlikuju od države do države. Umesto toga, već dugo se zahteva uvođenje zajedničkog poreza na kerozin, a tu mogućnost preispituje i Evropska komisija.

Kada je reč o porezu, onda u Savetu EU važi princip da s tim moraju da se slože sve zemlje. A teško da bi države na Sredozemlju, koje su destinacije za odmor, pristale na uvođenje tog poreza.

Zbog toga profesor smatra da je pre moguće formiranje nekakve „koalicije voljnih” država poput Holandije, Francuskw, ali i Švedskw, koje bi preko bilateralnih ugovora mogle zajednički da uvedu porez na kerozin.

Avio-industrija i dalje snažno raste u čitavom svetu, ali se želi da se od 2020. godine taj rast učini klimatski neutralnim - električni avioni, obnovljiva goriva ili procesi tipa „power to liquid” u kojima se potrošnjom energije stvaraju sintetička goriva.

U nedostatku takvih alternativa za fosilna goriva, ipak se najviše računa na tzv. kompenzaciju preko ugljen-dioksida, kaže Fihert i dodaje da avio-kompanije uplaćaju u fond iz kojeg se finansira pošumljavanje, širi korišćenje obnovljivih energija ili se sprovode druge mere u cilju zaštite klime.

Ali efekti svega toga mogu se videti tek kroz mnogo vremena, a dotle koncentracija CO2 u atmosferi nastavlja da raste sa svakim letom.

Iz nemačkog Ministarstva saobraćaja, koje inače pripada CSU, može se da pre osmišljavanja bilo kakvih instrumenata mora najpre da se sprovede opširna diskusija.


Komentari5
4ec7e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanin Schwabenländle
Не лети се од јуче. И сви имају право да имају могућност коришћења авиона. Добро се сећам када је карта за чартер лет за Њујорк коштала око 800 - 1200 ДМ, у оба правца. И добро се сећам да је место могло да се прода за 500-700 ДМ и то са великом зарадом, али министарство саобраћаја то није дозвољавало, него је држало вештачку цену, ради заштите државног авиопревозника. Увођењем " слободног неба " су цене слободне на слободном тржишту. А Добринт, пуно прича када је дан дугачак, Шојер је још гор
Nenad
I ja bih se slozio sa Jankom. Suludo je da se kontinentom leti avionima. Evropa treba da se ugleda na Japan , i izgradi mrezu brzih pruga i milina. Avione samo za prekookeanske letove . Bio sam pre 3 godine u Japanu i oni njihovi vozovi su zaista cudo . Udjes u voz i caskom stignes gde god ti treba. Nisu jeftini bas kosta ko i avion , ali brzo nemas zezanje do aerodroma, pa kroz isti pa tamo opet . Ovo iz centra u centar . Evropa bi isto mogla tako a i kauboji glupsoni .
Janko
Nije problem u jeftinim letovima vec u sjupoj zeljeznici. Tek kad prestanu da postoje nacionalni zeljeznicki operateri i dodje do ukrupnjavanja pojeftinice i medjunarodne vozne karte sto bi dovelo do manjeg koristenja aviona i vecih ulaganja u zeljeznicu
marko marković
Da li to zahtjevaju njemački zastupnici samo zbog toga što su njemačke nisko-budžetne kompanije bankrotirale ? Zašto lažiranje njemačke autoindustrije o emisiji CO2 na tehničkim pregledima nije kazneno djelo kao u Americi, i zašto se zastupnici ne zalažu za obeštećenje europskih vozača ? Zašto Njemačka krši sankcije u trgovini s Rusijom, i na Krim isporučuje plinske turbine Simensa, i gradi plinovod Sjeverni tok ? Zašto djeca stranih radnika nemaju ista prava kao i Nijemci ?
Bojsa
Ovo je samo nestvarna zelja, fantazija nekih politicara. Jeftini letovi su tu da ostanu, sto ne znaci da kompanije nece propadati, ali ce nove nastajati. Znamo svi dobro da avionski let ne moze ekonomski da kosta 10 evra, jer on na kraju to ni ne kosta. To samo znaci da neki od nas dobiju prakticno besplatan let, a sledeci let preplatimo za nekog drugog, jer to je, u stvarnosti, ekonomski model avionskih kompanija. Putnik plati 15 evra za kartu, a onda potrosi isto za prazan sendvic...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja