ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41

Strani kapital beži s Ostrva

Banke i finansijske firme ubrzano sele aktivu i zaposlene iz Sitija diljem Evrope – od Dablina do Frankfurta i Luksemburga
Autor: Tanja Vujićutorak, 03.09.2019. u 20:00
(Фото EPA/Andy Rain)

Najmanje hiljadu milijardi dolara. Tu basnoslovnu sumu novca, to jest 10 odsto ukupne imovine britanskog bankarskog sektora, 220 banaka i finansijskih firmi izmestilo je s Ostrva u Evropsku uniju od izglasavanja bregzita u junu 2016. godine. Uoči razvoda Ujedinjenog Kraljevstva i EU zakazanog za 31. oktobar, bežanija finansijskog kapitala iz Londona – decenijama neprikosnovenog bankarsko- finansijskog centra Evrope – ovih dana se samo ubrzava, javlja američka agencija Blumberg. Samo prošlog meseca, vodeća svetska osiguravajuća društva iz sedišta u Sitiju prebacila su biznis vredan 75 milijardi dolara mahom u Dablin, Luksembrug, Frankfurt i Pariz, javlja Blumberg.

Potpuno neizvesan način razlaza Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije uz taktičku bežaniju stranog kapitala otvara i mnogo dublje i dugoročnije pitanje – kako će Velika Britanija i Evropska unija nadalje finansijski sarađivati, to jest po kojim pravilima. Takva dilema ne dotiče samo veliki kapital već i običan narod s obe strane Lamanša, koji godinama iz raznoraznih razloga (od poslova iz oblasti uvoza i izvoza do studentskih kredita i plaćanja medicinskih usluga) prebacuje evre i funte s jedne evropske obale Atlantika na drugu. Naime, odluka britanskog premijer Borisa Džonsona da navija za „razlaz bez sporazuma” i a tim u vezi raspusti parlament na pet sedmica (otprilike do sredine oktobra) gura u cajtnot usvajanje zakona o finansijskim uslugama, ključnog za glatko poslovanje Sitija sa Evropom dve godine nakon bregzita.

Naime, predlog dotičnog zakona bio je tako skrojen da omogući srednjoročnu primenu važeće EU finansijske regulative i tako makar privremeno neometano poslovanje klijenata s interesima na obe evropske obale Atlantika. Bez takvog zakona kao spone, ako novi saziv uprave EU krajem godine formira nova finansijska pravila, sadašnji zavađeni britanski parlament morao bi da glasa o saglasnosti sa novom regulativom Brisela svaki put kada bi sa kontinentalne strane Lamanša odlučili da nešto u tom sektoru treba da se menja.

Željni da izbegnu paprene posledice ispadanja Velike Britanije iz EU bez jasne odluke o tome kakva su finansijska pravila na snazi među „razvedenima”, čelnici u Sitiju i politički establišment u Briselu iskreno su se nadali da će britanski parlament izglasati takav zakon pre 31. oktobra. Avaj, britanski parlament od ove sedmice je – odlukom premijera Džonsona – na prinudnom odmoru. Da li će sadašnji saziv britanskog parlamenta u poslednjoj polovini oktobra imati volje i prilike da glasa o novim zakonima (ako u međuvremenu, preko dosadašnjeg haosa, ne dođe još i do prevremenih izbora na Ostrvu), zagonetka je. Izostanak ovakvog zakona signal je da zvanični London ne namerava da prihvati finansijsku regulativu EU – sa kojom Siti inače obavlja petinu svojih aktivnosti. Posledica bi mogla biti pravni vakuum u finansijskom poslovanju, a cena takve neizvesnosti trenutno se teško može izračunati.

Evropska komisija se inače već sprema za takvu mogućnost, najavom da će jednokratno izdavati dozvole za finansijsku saradnju akterima „iz trećih zemalja koje imaju veliki uticaj na tržište EU” (čitaj: Velike Britanije).

Unosni međunarodni biznis finansijskih usluga na Ostrvu, mahom u londonskom Sitiju, inače tamo zapošljava oko 2, 2 miliona ljudi i čini 12,5 odsto BDP-a Ujedinjenog Kraljevstva. Samo od poreza na dotične usluge, Velika Britanija je zarađivala oko 100 milijardi dolara godišnje. Takav „kajmak” sve manje je izvestan, slute posmatrači.  


Komentari8
eb6c3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
''Trziste kapitala'' bez trzista? Tri cetvrtine robne razmene u EZ je izmedju clanica. ''Pare nisu pare''. Devize se razlikuju od nacioalnih novcanica dok su , uglavnom, dollari i evri ''svetska valuta''. Kao sto se stvari prvo moraju prodati kako bi se stekao novac odnosno likvidnost tako se prvo mora steci ''svetski novac'' za participaciju u medjunarodnu trgovinu. Transfer novca izmedju clanica EZ (evro grupe) je bezplatan. Transfer iz evro grupe u Enlgesku se naplacuje. Kome trebaju funte?
Sasa Tref
Treba biti oprezan.Kad god su Englezi bili u problemu izazvali su rat u nekoj drugoj zemlji da odvuku paznju ili dobiju na vremenu.
Иван Пантелић
Британци (Енглези) владају светом вековима уназад. Мислим да ће ЕУ бити у дебелом минусу након Брегзита, ништа ово није случајно...
Bezanija kapitala
Londonski siti ce se rekonstuirati a jedna ideja u pripremi je da dovedu svoje ispostave sa raznih rajskih ostrva nazad u London. Treba zamisliti najvece svetsko ofsor ostrvo (Britaniju) na samo 30 km od obala Evrope podrzanog ogromnom finansijskom i pravnom infrastrukturom Londona. Tek tada ce se videti bezanija kapitala - ali gigantskih razmera iz Evrope u Britaniju. U stvari gornje je bilo najveci razlog da su EUropljani bili najpredusretljiviji po tom pitanju tokom pregovora o izlasku UK.
MilanM
Da bi UK funkcionisala ovako kako sada funkcionise, treba joj 842 milijarde funti godisnje (podatak iz 2018). Ne postoji taakav poreski raj koji bi pokrio sve te troskove. Ukupni porezi su iznosili 810 milijardi funti i postoji projektovani deficit od 32 milijarde.
Preporučujem 3
MilanM
Naivna ideja koju je nemoguce sprovesti u delo. Ideja Off Shore banaka je neplacanje poreza (ili placanje simbolicnih iznosa) i ne insistiranje na prijavi prihoda - opet radi neplacanja poreza. To je moguce u malim sredinama kao sto su ostrvske drzavice na Karibima, Luksemburg, Andora, Svajcarska (koja opet ima specificne zakone). Posto svaka drzava, odnosno drzavni aparat zivi od poreza (vlada, vojska policija, itd.) ne vidim nacin na koji bi ta "ideja" zazivela.
Preporučujem 8
Radomir
U Velikoj Britaniji ima dovoljno znanja, veštine, stručnosti, pokvarenosti, podmuklosti, bezobzirnosti i svega što je potrebno da se izvuku iz BREGZIT ćor-sokaka.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja