subota, 14.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Nelegalne šljunkare prave veliku štetu

Sprovedena tek polovina preporuka za suzbijanje sive ekonomije
Autor: Marijana Avakumovićutorak, 03.09.2019. u 22:55
(Фото З. Анастасијевић)

Nelegalne deponije šljunka i peska godišnje oštete državni budžet za oko dva miliona evra. Do sada su zatvorene četiri šljunkare širom Srbije, dve na reci Velika Morava i jedna na Dunavu na području Smedereva, kao i jedna na Savi kod Sremske Mitrovice. U narednom periodu trebalo bi da budu zatvorene još tri, koje potpuno nezakonito koriste vodne resurse.

Ovo je jedna od mera u borbi protiv nelegalnog poslovanja, a rezultat je predočen članovima Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije.

Prema podacima republičke inspekcije za bezbednost plovidbe evidentiran je značajan broj mesta na kojima se nelegalno pretovara roba, pre svega šljunak i pesak, nafta i derivati nafte, kao i poljoprivredni proizvodi.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kažu da postojanje nelegalnih mesta, na kojima se pretovara roba u vodnom transportu negativno utiče na prihode budžeta, s obzirom na to da se za pružanje usluga u ovim objektima ne plaćaju lučke naknade, kao ni druge poreske obaveze, usled odsustva državnih organa, koji su inače prisutni u lukama (lučke kapetanije, MUP, carina, sanitarna i fitosanitarna inspekcija i dr.). Takođe, ovi objekti prouzrokuju ozbiljne poremećaje na tržištu usled kojih legalni lučki operateri gube pozicije na međunarodnom tržištu.

– U cilju rešavanja ovog višedecenijskog problema, najpre smo izmenili zakonski okvir kako bismo omogućili da se na sistemski način reši pitanje nelegalnih deponija šljunka i peska, kao i njihovog izmeštanja na utvrđena lučka područja – kažu za „Politiku” u ministarstvu.

Inspekcija bezbednosti plovidbe planirala je da do kraja godine prekontroliše sva pretovarna mesta i biće naređena zabrana, kao i podnošenje zahteva za pokretanje odgovarajućih postupaka.

Poseban fokus Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije, kojim predsedava Siniša Mali, ministar finansija, jeste na poljoprivredi, s obzirom na to da je u tom sektoru bilo najviše neprijavljenih radnika.

– Ove godine do sada je prijavljeno čak 20.500 radnika, dok je tokom 2017. ukupno prijavljeno 3.585. Prethodnim akcionim planom je predviđena mnogo jednostavnija i lakša procedura za njihovo prijavljivanje – saopštilo je Ministarstvo finansija.

Ministar Mali je napomenuo da je jedan od prioriteta Ministarstva finansija u četvrtom kvartalu usvajanje izmene i dopune Uredbe o paušalnom oporezivanju radi uvođenja konsolidovane naplate poreza i automatizovanog obračuna paušalnog oporezivanja. Plan je da od 2020. počne primena novog sistema oporezivanja za paušalce čime bi s jedne strane obveznici konačno znali unapred koliki porez moraju da plate, a Poreska uprava bi bila oslobođena pravljenja stotina hiljada poreskih rešenja.

Ovo je deo Akcionog plana za sprovođenje Nacionalnog programa suzbijanje sive ekonomije 2019–2020, koji je vlada usvojila u aprilu ove godine. On sadrži 36 mera i 153 aktivnosti.

Dragana Ilić, šefica jedinice za konkurentnost i digitalizaciju u Naledu i članica Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije, naglašava da je u drugom kvartalu realizovana polovina preporuka. Veliki korak je napravljen odlukom da se u naredne tri godine zaposli 1.272 inspektora u različitim inspekcijama, kao i da se unapredi položaj inspektora. Takođe, 36 inspekcija uključeno je u sistem e-inspektor. U narednom periodu se očekuje povezivanje sudova sa e-inspekcijom. Ilićeva skreće pažnju da nisu određene sudije koje će voditi prekršajne postupke koje pokreću inspekcije.

– Nisu usvojene izmene zakona o poštanskim uslugama, koji bi trebao da omogući poštanskim službenicima identifikaciju pošiljaoca i primaoca uvidom u lične isprave. To treba da smanji nelegalnu trgovinu robe koja se šalje poštom. Takođe nije usvojen ni zakon o javnim nabavkama, koji je trebao da bude usvojen krajem juna – navodi naša sagovornica.

Za treće tromesečje ostavljena je promena zakona o prekršajima, kojim bi trebalo bi da se uvede „beznačajni prekršaj”, prekršaj tehničke prirode, koji ne pravi nikakvu štetu za koji bi sudija mogao da izrekne opomenu.

Takođe u planu je da se ispravi jedan apsurd, a to je da se neregistrovani privredni subjekti kažnjavaju kao fizička umesto kao pravna lica, a razlika u kaznama je ogromna.


Komentari4
a2e1d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бане
Ти не знаш шта причаш. Треба да наградимо људе за нестручно и незаконито копање шљунка из Дрине, захваљујући којима су хиљаде хектара сада у БиХ.
dušan
Što se tiče peska i šljunka koji se vade iz rečnih korita država bi trebala da plaća te koje sada naziva kriminalcima i utajivačima poreza. Oni štite teritoriju od poplava i čiste reke od mulja i otpada . Koliko bi državu koštalo da pravi tendere i plaća održavanje korita reka i zaštite od poplava ? Ili je lakše da kad se desi poplava političari obiđu nesrećnike i skupljaju političke poene raznim obećenjima i poreskim olakšicama ?
Ana
Nelegalni eksplatatori peska koji je sve skuplji zato što bez njega nema građevinske industrije niti gradnje puteva, etc. uništava prirodan tok reka, floru i faunu, i oko Velike Morave, pravi prirodnu katasrtofu širokih razmera. Podzemne vode su se poremetile, njive koje Morava više ne plavi i ne nanosi mulj postaju neplodne šljunkare pune vode, veštačka jezera beživotne bare. Kakva crna zaštita od poplava, pa gotovo svaka njiva je ili konstantno poplavljena ili joj je spran plodni sloj zemljišt
Preporučujem 3
Slobodan P
Ako je problem za samo dva mil. E, onda to nije problem, resite vi gospodao one koji se ugradjuju na autoputevima, izgradnji mostova, nabavke za zdravstvo, kupovanje jelki i kojeg li jos kiceraja, napravite fabriku zaposlite ljude pa posle kupujte kiceraj.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja