četvrtak, 19.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:59

Fotografije, grafike i podmornice u KCB

Autor: Milica Dimitrijevićčetvrtak, 05.09.2019. u 12:42
Надежда Петровић слика Везиров мост на Белом Дриму, 24. 5. 1913. (Фото: Милош Коларж)

U Kulturnom centru Beograda večeras će u 20 sati, u već tradicionalnom mesečnom terminu, biti otvorene tri izložbe u tri prostora.

U Galeriji „Artget” pred publikom je autorski projekat Milene Marjanović, u kojem je objedinjeno stvaralaštvo tri visokoobrazovane žene – svaka sa svojim motivom da se lati foto-aparata i svaka sa svojim uglom gledanja na život pred rat i u toku rata, a pod naslovom „U zemlji kipućeg mesa: Meri I. Daram, Nadežda Petrović i Katarina K. Šturceneger”. Antropološkinju, Engleskinju Meri Idit Daram najviše zanimaju balkanski običaji, mada nije prenebregla ni vojne pripreme za oslobođenje od Turaka koje dovode do objave rata Osmanskom carstvu 1912. i izbijanja Prvog balkanskog rata. Kao slikarku i patriotkinju, Srpkinju Nadeždu Petrović, pored snimanja portreta članova porodice i prijatelja, i vojnika, interesuju i pejzaži koje ne stiže da slika u mantilu dobrovoljne bolničarke. Učiteljica, Švajcarkinja Katarina Klara Šturceneger upravo preko fotografije, kojom je počela da se bavi na frontu gde je stigla s misijom Crvenog krsta još u vreme balkanskih ratova, a ostala i prve dve godine Prvog svetskog rata, sebi otvara vrata publicistike. Fotografska građa potiče iz Bavarske državne biblioteke u Minhenu, Kraljevskog antropološkog instituta u Londonu, Narodne biblioteke Srbije u Beogradu, Vojnog muzeja u Beogradu i privatne kolekcije Miloša Kolarža.

Pod naslovom „Šta je grafika danas”, u Likovnoj galeriji, a u izboru Ljiljane Ćinkul, nalaziće se gostujuća izložba, jedna od postavki povodom obeležavanja sedamdeset godina postojanja Grafičkog kolektiva. Umetnici čiji su radovi prikazani su: Slavica Dragosavac, Vladimir Milanović, Jelena Sredanović i Maja Simić. U znaku različitih kulturnih, estetskih pa i tradicijskih standarda koji upravo egzistiraju u vizuelnim umetnostima, na pitanje „Šta je grafika danas?” stižu najrazličitiji odgovori koji znatno proširuju postojeće pojmove u jednom novom leksikonu štamparstva i grafike…

Ideja je da se izborom radova i postavkom u galeriji sugeriše utisak ambijenta i situacije u grafici u 21. veku. Pomenuti umetnici promovišu savremene pristupe grafičkoj umetnosti, a njihovi radovi ukazuju na produkcijske mogućnosti današnje štampe.

U prostoru „Podruma” predstavlja se nemački umetnik Karsten Konrad, samostalnom postavkom pod nazivom „Podmornice i turbotornjevi”. Reč je o radovima iz Konradove najnovije produkcije čije su forme istovremeno doslovne i metaforičke, ali pričaju o vremenu u kojem živimo. Poslednjih tridesetak godina Karsten Konrad za realizaciju svojih radova koristi uglavnom polovne stvari koje nalazi na buvljim pijacama, otpadima ili ulicama, i to širom sveta. S obzirom na to da ga najviše zanima prostor i arhitektura, on svaki projekat počinje istraživanjem urbanog nasleđa određenog grada, a u slučaju Beograda to je srpski modernizam dvadesetih godina prošlog veka i posleratni Novi Beograd. Njegovi radovi nalaze se u kolekciji Oktobarskog salona i kolekciji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, gde je izlagao.


Komentari3
ba610
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nebojša Joveljić
@Dusan T. Nije istina da je “antropološkinja”, kao naziv za ženu koja se bavi antropologijom, čisti kroatizam. Ta riječ se odavno odomaćila u Srbiji i često se upotrebljava u štampi. Evo nekoliko primjera. in4s.net: “Preminula Zagorka Golubović, prva antropološkinja beogradskog Univerziteta”. Vreme, broj 1432: “Antropološkinja dr Jelena Vasiljević, naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju”. 021.rs: “Novosadjanka Maria Vivod, profesorica francuskog jezika i antropološkinja”.
Ostroilo
Dusanov most i - Skoplje - srpski carski grad!
Dusan T
Citao sam clanak dok nisam naisao na "Антрополошкињу". Mislim da bi autorka trebala da predje u neke hrvatske novine, ako vec pise novohrvatski. Ja ne razumem ovu rec, a verovatno ne bih razumeo ni ostatak clanka.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja