ponedeljak, 14.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:05

U Hongkongu povučen sporni zakon

Odluka verovatno neće umiriti demonstrante, koji su u međuvremenu povećali zahteve
Autor: Jelena Kavajačetvrtak, 05.09.2019. u 17:08
Житељка Хонгконга на телефону прати обраћање Кери Лам (Фото: EПА-ЕФЕ/Jeon Heon-Kyun)

Šefica Hongkonga Keri Lam je juče objavila da će vlada formalno povući zakon o izručenju, koji je ovu bivšu britansku koloniju gurnuo u najveću političku krizu otkako je 1997. vraćena Kini. Potpuno odustajanje od zakona (u junu je samo odložen) bio je glavni zahtev građana na masovnim višemesečnim demonstracijama, ali ne i jedini. Traži se i amnestija za uhapšene građane, istraga policijske brutalnosti prema demonstrantima, da se protesti ne nazivaju neredima i da se sprovedu demokratske reforme kako bi građani sami birali vođe.

Lamova je rekla da će se njena vlada baviti uzrocima protesta, da će izabrati dva nova člana agencije za kontrolu policije i kroz brojne dijaloge istražiti probleme društva. Nije, međutim, podržala zahtev da se formira nezavisni komitet koji bi ispitao ponašanje policije za vreme protesta. Stav vlade je da postupcima policije treba da se bave postojeće institucije.

Takođe je najavila dalje kažnjavanje učesnika protesta jer, kako je navela, „nasilje je uzdrmalo temelje vladavine prava i gurnulo Hongkong u opasnu situaciju”.

Lamova je u junu za zakon rekla da je „mrtav”, ali to nije umirilo građane koji su u njemu videli oličenje sve veće erozije sloboda obećanih gradu 1997. po principu „jedna zemlja dva sistema” – da unutar Kine uživa visok stepen autonomije narednih 50 godina, osim u spoljnim poslovima i odbrani, sa sopstvenim pravnim sistemom i širokim slobodama.

Sporni zakon predviđao je izručenje osumnjičenih Kini, gde bi mogli biti suočeni sa mučenjem i nepravičnim ili političkim suđenjima, upozoravali su kritičari. Takođe su tvrdili da bi zakon povećao uticaj Kine na Hongkong i da bi mogao da se zloupotrebi za progon aktivista i novinara.

Protesti su postajali sve nasilniji, prošlog vikenda možda i najgori za tri meseca. Demonstranti su bacili stotinak Molotovljevih koktela na policiju i zgrade vlade. Policija je koristila vodene topove, gumene metke i suzavac, a snimljeno je kako na stanicama metroa juri i tuče putnike. Za 12 nedelja je uhapšeno više od hiljadu lica.

Ovo je bila i najveća pobuna naroda otkako je na vlasti kineski predsednik Si Đinping. Rojters je početkom sedmice objavio snimak na kom se čuje kako Keri Lam govori grupi korporativnih direktora da bi se „povukla kad bi mogla”, što je protumačeno kao da joj Peking to ne dozvoljava. Čuje se i kako kaže da nema veliku moć da reši tekuću krizu, jer ima „dva gospodara”, Peking i Hongkong, i ograničen politički prostor za manevrisanje. Narednog dana je, međutim, kazala novinarima da nikada nije nudila ostavku i da želi da ostane na funkciji dok Hongkong ne izađe iz teškog perioda.

Peking je očigledno dao mig za povlačenje zakona, ali ima mišljenja da je to učinjeno kasno i da neće umiriti građane, koji su u međuvremenu proširili zahteve.

Demonstranti su juče na svom onlajn forumu kritikovali Keri Lam. Pozivali su pristalice da se okupe na stanicama metroa, zbog čega je tim mestima patrolirala interventna policija.

Politička kriza je, uz tekući trgovinski rat sa SAD, nanela ogromnu štetu ekonomiji ovog globalno važnog poslovnog centra.

Centralna vlada u Pekingu je optužila strane zemlje da stoje iza protesta, posebno Britaniju i SAD. Pokret je okarakterisala kao nešto što se približava „terorizmu” i predstavlja „egzistencijalnu pretnju” lokalnom stanovništvu.

Jedan od zahteva demonstranata jeste i da građani biraju svoje vođe. Po sadašnjem sistemu, izvršnog rukovodioca (mesto Keri Lam) bira odbor od 1.200 članova – uglavnom propekinško telo. Glasači ne biraju direktno svih 70 članova u zakonodavno telo teritorije, Zakonodavni savet. Većinu mesta koja se ne biraju direktno zauzimaju propekinški poslanici.

Kineska vlada je 2014. godine saopštila da će omogućiti glasačima da izaberu vlastite lidere sa spiska koji odobrava propekinški odbor, ali su kritičari to prozvali „lažnom demokratijom” i to nije izglasano u hongkonški zakon.


Komentari3
85b17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Puno ime
Opet je CIA pobedila. Sto je bilo njihovo ostalo je njihovo. Taj grad izgleda sluzi kao i Izrael na Bliskom Istoku, kao zapadna terotorija i poluga moci
ima nade
Svaka čast Kinezima Hong Konga! Tako se brani sloboda od despotije!
Bosko
Vuna Kico! Povukli zakon nego sta!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja