Roditelji petnaestogodišnje tinejdžerke K. M., koja je preksinoć preminula od povreda zadobijenih u ilegalnoj uličnoj trci na ulazu u Kraljevo, dali su saglasnost da se njeni organi presade onima kojima je to jedini spas. Zahvaljujući njihovoj humanoj odluci, organe ove učenice drugog razreda Ekonomske škole u Kraljevu dobilo je troje pacijenata. Jedan bubreg je presađen malom pacijentu u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, drugi bolesniku u Kliničkom centru Srbije, gde je obavljena i transplantacija jetre. Pacijenti koji su dobili novi organ za sada se uspešno oporavljaju.

Devojčica je posle nesreće prevezena u Klinički centar u Kragujevcu, gde su se lekari borili za njen život. Nažalost, povrede su bile smrtonosne, jer se našla u stanju moždane smrti, iz kojeg više nije bilo povratka. Lekari Kliničkog centra Srbije u saradnji sa kolegama iz Kragujevca uzeli su organe za transplantaciju, dva bubrega i jetru, dok srce nije bilo u dovoljnoj meri razvijeno budući da je reč o mladoj osobi, tako da taj organ nije mogao da bude doniran.

Kako je istakao prof. dr Predrag Sazdanović, direktor KC u Kragujevcu, u ovoj ustanovi je tokom ove godine zabeleženo oko 20 dijagnostikovanih moždanih smrti. Od tog broja, podobnost organa za doniranje utvrđena je kod pet pacijenata. Nakon saglasnosti porodice, uzimanje organa je sprovedeno kod dva pacijenta.

– U ostalim slučajevima nismo imali saglasnost porodice i zato apelujemo na ljude da budu humani u tim teškim trenucima i daju saglasnost, jer se na taj način produžavaju životi drugih ljudi koji čekaju spasonosni organ – kaže dr Sazdanović za „Politiku”.

Od početka godine 12 porodica dalo je saglasnost da se uzmu organi nakon smrti njihovih najbližih i zahvaljujući tome spaseno je 30 života. Ipak, to nije dovoljno da bi se zbrinuli svi pacijenti koji se nalaze na listama čekanja za transplantaciju.

Za oko 800 pacijenata potrebna je transplantacija bubrega, za više od sto bolesnika samo je presađivanje jetre način da poboljšaju zdravstveno stanje, a za oko 50 ljudi novo srce je jedini spas. Srbija na milion stanovnika trenutno ima samo tri donora, Hrvatska čak 41, Austrija i Slovenija 25, Mađarska 17. Da bi liste čekanja na intervencije nestale, potrebno je da naša zemlja ima barem 10 donora na milion stanovnika. Donori organa u Srbiji mogu da spasu minimum četiri života, a u zemljama gde se obavljaju i presađivanja drugih organa, kao što su pluća, pankreas, tanko crevo – i do osam života. Tu su i transplantacije tkiva, u koja spadaju rožnjače, kosti, srčani zalisci, koji su za mnoge spasonosni lek. U našoj zemlji obavljaju se transplantacije bubrega, jetre i srca, a planira se uspostavljanje programa za presađivanje pankreasa i pluća.

S ciljem da se poveća broj donora i transplantacija, prošle godine je donet Zakon o presađivanju ljudskih organa po kojem je svaki građanin potencijalni davalac organa ukoliko se tome ne usprotivi tokom života ili njegova porodica ne odluči drugačije. Napravljen pod pretpostavkom da procedure i birokratija usporavaju, a ponekad i onemogućavaju građane da doniraju organe, zakon, međutim, nije naišao na podršku građana, a očekivani efekat povećanja broja donora još se nije desio. Oko 300 građana su se u Upravi za biomedicinu izjasnili da ne žele da budu donori ukoliko se nađu u stanju moždane smrti.

U Ministarstvu zdravlja ističu da se dosta očekuje od kampanje koja je započeta pre dva i po meseca, u saradnji sa Hemofarm fondacijom. Kampanja nosi naziv „I ja sam donor. Jer navijam za Srbiju”, a cilj je da se poveća broj građana spremnih da zaveštaju svoje organe.

U Srbiji su 2018. godine organi 23 donora spasili 64 života. Uspešno su urađene transplantacije 38 bubrega, 16 jetri i deset srca u pet zdravstvenih centara.

U Evropi transplantaciju čeka 65.000 ljudi

Podaci govore da u Evropi oko 65.000 ljudi čeka na transplantaciju organa i da se svakih 11 minuta u svetu jedan pacijent stavlja na listu čekanja. Svakog dana na Starom kontinentu 18 osoba premine čekajući novi bubreg, jetru, pankreas, srce... Statistika pokazuje da je 20 puta veća šansa da će nekome zatrebati organ nego da će biti donor.

Moždana smrt – nepovratno stanje

Jedna od najčešćih zabluda u vezi sa doniranjem organa jeste da će se osoba koja se našla u stanju moždane smrti jednog dana probuditi. Reč je o teškom i nepovratnom oštećenju mozga, koji više nema refleks moždanog stabla. Za razliku od kome, moždana smrt predstavlja teško moždano oštećenje, bez mogućnosti oporavka bolesnika.

Zakonska obaveza lekara u bolnici je da tada obavi potrebnu dijagnostiku, a zatim se razmatraju potencijalne podobnosti za davalaštvo, uz obavezan razgovor sa porodicom zbog dobijanja saglasnosti za uzimanje organa za transplantacije. Najčešći razlozi za nastanak moždane smrti su teška krvarenja u mozgu kao posledica pucanja izmenjenih krvnih sudova, povrede glave sa oštećenjem moždanog tkiva i moždani udari. Davalaštvo organa nakon moždane smrti ne narušava integritet tela preminule osobe, tako da se sahrana može obaviti po važećim verskim obredima.