sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:14

Sprema li se nova zlatna groznica

Dok Tramp preti nastavkom trgovinskog rata s Kinom, investitori reaguju na isti način kao stotinama godina, beže od rizika i – kupuju zlato
Autor: Tanja Vujićpetak, 06.09.2019. u 22:00
(Фото ЕПА/Yonhap)

Kanadski kopači zlata konačno se – nakon pauze od dve godine, ove jeseni vraćaju u Jerisos, varoš nadomak Svete gore, na grčkom poluostrvu Halkidiki. Višegodišnji protesti meštana Jerisosa zbog brige da će topionice kanadske firme „Eldorado”, smeštene u blizini turističkih mesta, obradom rude s visokim procentom arsenika obilno zagađivati vodu – zaustavili su 2017. izgradnju rudnika Skurjes. Ove sedmice nova vlada u Atini izdala je „Eldoradu” sve potrebne dozvole za eksploataciju zlata na Halkidikiju, kojeg tamo, izgleda, ima u izobilju. Rudnik zlata Skurjes nedri oko 3,7 miliona zlatnih unci (31,1 gram) i velike rezerve bakra, preneo je atinski „Katimerini”.

Najnovija zlatna groznica na severu Grčke, iz ugla svetskog tržišta žutog metala – nimalo nije slučajna.

Pred kraj avgusta unca zlata dostigla je na globalnom tržištu najvišu cenu u poslednjih šest godina (1.566,2 dolara), i to nakon serije tvitova američkog predsednika Donalda Trampa.

„Naša zemlja je godinama glupavo gubila bilione dolara zbog Kine. Iskreno, ne treba nam Kina. Biću oštriji prema Pekingu ako trgovački rat nastave i tokom mog drugog mandata”, poručio je šef Bele kuće uoči svog nedavnog puta na samit G-7 u Bijaricu.

Na ovu poruku lidera najveće svetske ekonomije rukovodstvu druge najveće svetske ekonomije, investitorima se smračilo pred očima. Trgovinski rat Amerike i Kine još nekoliko godina? I to još „oštriji” od tekućeg, koji posledicama već snižava globalni privredni rast, deli svet i prekida lance industrijskog snabdevanja, ograničavajući protok kapitala i kretanje miliona ljudi?

Na pomisao na takav košmar, prestravljeni investitori reaguju na isti način kao i stotinama godina unazad. Beže od bilo kakvih investicionih rizika. I kupuju zlato.

Ovog puta, nakon Trampovih tvitova 23. avgusta, cena unce zlata poskočila je za skoro 30 dolara u jednom danu, nastavljajući da se koleba.

U međuvremenu, cena unce zlata od početka milenijuma možda bi mogla biti pokazatelj pravca u kojem se svet danas kreće.

Unca zlata vredela je 2004. godine oko 400 američkih dolara. Četiri godine kasnije, pred rasplamsavanje najveće globalne finansijske krize od Drugog svetskog rata, koštala je skoro 1.000 dolara. U vrtlogu te krize, 2011. unca zlata dostigla je cenu od 1.900 dolara. Lane, najviša cena zlata vrtela se oko 1.345 dolara. Danas se kreće oko 1.530 dolara, s neizvesnim smerom kretanja do kraja godine. Na berzama su već otvorene kladionice da bi unca zlata vrlo uskoro mogla da raste ka vrednosti od 1.700 dolara, a možda i naviše.

Takav mogući zalet cene metala koji od drevnih vremena slovi za svojevrsni etalon razmene materijalnih vrednosti ipak nije jednoznačno uslovljen porukama 45. predsednika SAD, ukazuju berzanski eksperti.

Naime, istu stvar koju danas rade privatni investitori već nekoliko godina, zbog sve opipljivijih i brojnijih globalnih neizvesnosti, diskretno sprovode brojne centralne banke širom sveta. Kupuju zlato naveliko.

U prvoj polovini ove godine centralne banke kupile su 145,5 tona zlata (povećanje od 68 odsto u odnosu na isti period lane). Prošle godine dotične banke povećale su svoje ukupne rezerve zlata za 651,5 tona. Godinu dana ranije pazarile su 375 tona žutih poluga, podaci su Svetskog saveta za zlato. Među državnim kupcima zlata prošle godine posebno se istaklo sedam država – Rusija, Turska, Kazahstan, Ekvador, Katar, Srbija i Kolumbija – navodi „Raša tudej” pozivajući se na statistike čiji izvor nije imenovan.

Najnoviji, grozničavi zaokret centralnih banaka i investitora ka zlatu podboden je širokom paletom raznorodnih okidača. Brojni specijalizovani vodiči za investitore na tržištu zlata skreću pažnju potencijalnim ulagačima ovim rečima: „Svet se lomi društveno i politički. Globalna privreda očigledno usporava. Vlada najveće svetske ekonomije doživela je najduži prekid rada u istoriji. Američkom dolaru vrednost slabi, između ostalog, i zbog disfunkcionalne vlade u Vašingtonu. Politika američkih Federalnih rezervi (centralne banke SAD) pred jakim je pritiscima Donalda Trampa, pa tako na duže staze teško predvidiva.”

Najveći strah ipak je na drugoj strani: najproduktivniji svetski rudnici zlata gotovo su iscrpli svoj potencijal. Sve je manje prijavljenih novih nalazišta. Tako na globalnu scenu uskaču Skurjes i Olimpijada na Halkidikiju.


Komentari1
6ea11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Владимир Матић
Укупно је у току читаве људске историје произведено око 180 000 тона злата. Од тога, САД су пријавиле да поседују око 8 000 тона (мада многи сумњају у истинитост). Индија има само 500 тона злата, међутим, интересантно је напоменути да многи сматрају како се у огромном броју индијских храмова налази не мање него 70 000 тона злата !!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja