Od našeg dopisnika

Atina – Protesti migranata, sukobi sa policijom, suzavac, 140 novih izbeglica i migranata koji su za samo 12 sati sa turske obale čamcima stigli na ostrvo Lezbos, bunt lokalnih vlasti, koje prete zatvaranjem gradova i upozoravaju da su kapaciteti za prihvat migranata prepunjeni – slika je na ostrvima u istočnom Egeju koja ozbiljno brine vladu Kirijakosa Micotakisa.

Samo u avgustu u Grčku je nezakonito ušlo 6.000 izbeglica i migranata, od toga najviše na Lezbos, gde ih je pristiglo 4.000, čime je stvorena napeta situacija u kampu gde je trenutno više od 10.000 ljudi.

Situacija izmiče kontroli jer se između stanovnika kampa svakodnevno odigravaju sukobi koje policije sve teže uspeva da smiri. U Moriji je, tako, više od 300 maloletnih migranata srušilo zaštitnu ogradu i palilo sve pred sobom, uzvikujući „Atina, Atina” i zahtevajući momentalno napuštanje centra na Lezbosu. Oni su blokirali sve prilazne puteve do kampa. Policija je upotrebila suzavac, uz obrazloženje da su u protivnom neredi mogli da se prošire dalje, prema gradu.

Nedavno su na ostrvu Simi, nedaleko od Rodosa, migranti okupirali policijsku stanicu tražeći da se hitno reši njihov status. Na tom malom ostrvu, na kojem nema prihvatnog centra i uslova za njihov boravak, migranti spavaju na kolovozu. Zbog toga su lokalne vlasti tražile hitnu pomoć od vlade, napominjući i to da svakodnevno preti opasnost da se neko od migranata, spavajući na kolovozu, nađe pod točkovima automobila koji se s mukom probijaju kroz uske ulice ostrva.

Drugi lokalni organi vlasti upozoravaju Atinu da neće pristati na izgradnju dopunskih kapaciteta na ostrvima koja vode.

Sa sastanka čelnika Lezbosa, Hiosa, Samosa i Ikarije upućen je zahtev da se migranti ravnomerno raspoređuju po celoj zemlji i masovno vraćaju u Tursku u skladu sa sporazumom te države s Evropskom unijom, te da se gradovi Samos, Morija i Vijal zatvore i da migranti mogu da borave samo u kampovima, da se lokalnom stanovništvu nadoknadi materijalna šteta koju su migranti i izbeglice pričinili, da se osnaži kontrola morskih granica, da se brojčano pojača osoblje koje radi u prihvatnim centrima.

Oni upozoravaju i na opasnost od velikih nereda kakve raspoložive policijske snage ne bi mogle da kontrolišu.

Ministarstvo zdravlja je donelo odluku da se na ostrva u najkraćem roku uputi 145 medicinskih radnika raznih specijalnosti. Micotakisova vlada, koja bez pomoći EU ne može da zaustavi novi talas izbeglica, preduzela je mere da se stanje bar delimično normalizuje.

Oko 1.600 ljudi prebačeno je s ostrva u kampove na kopnu, pojačava se nadzor granica i aktivira integrisani sistem kontrole na moru vredan 50 miliona evra, koji prethodna vlada nije primenila. Maloletnici bez roditeljske pratnje, u prvom talasu njih 116, spojiće se sa porodicama koje su već u zemljama EU dok će još 200 maloletnika s ostrva biti prebačeno u kampove zatvorenog tipa.

Međutim, odluka vlade da se ubrza deportacija, i to tako što će osobama kojima je azil odbijen uskratiti mogućnost žalbe u drugostepenoj instanci, naišla je na osudu opozicije, koja je premijera Micotakisa optužila za kršenje ljudskih prava.

Opomene stižu i od Asocijacije administrativnih sudija, koja se takođe protivi novoj odluci vlade, uz upozorenja da prava izbeglica moraju da se poštuju i da je ukidanje prava na žalbu odluka koju je donela samo Grčka i nijedna druga evropska zemlja. Odluka je u suprotnosti s međunarodnim humanitarnim i evropskim pravom, kaže se u pismu sudija i naglašava da se „uskraćivanjem prava izbeglicama sakrivaju slabe strane primene postojećeg sistema”.

Ovakve primedbe mogle bi da zaustave najavljene poteze vlade, koja je svesna toga da su naredne tri nedelje, u kojima se očekuje novi talas izbeglica, kritične za pravovremeno reagovanje. U kontaktima sa EU, pre svega s Parizom i Berlinom, čine se napori da Ankara natera da zaustavi prebacivanje izbeglica i da se istovremeno pojača aktivnost Fronteksa u obezbeđivanju morskih granica.