nedelja, 15.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:04
FILATELIJA

Sto četrdeset godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Turske

Vanredno izdanje u opticaju od 27. avgusta 2019. sadrži marku nominalne vrednosti 74 dinara, FDC koverat i žig, a štampano je u tiražu od 25.000 primeraka.
ponedeljak, 09.09.2019. u 20:00
(Фотографије Пошта Србије)

Godine 1879. Kneževina Srbija i Turska zvanično su uspostavile diplomatske odnose. Još je knez Miloš dvadesetih godina 19. veka opštio sa Portom preko deputacija, a sticanjem autonomije Srbija dobija pravo da šalje predstavnika (kapućehaja) u Carigrad. Za prvog srpskog kapućehaju imenovan je Jovan Antić. Srpska agencija u Carigradu je 1869. pretvorena u diplomatsko zastupništvo, a nakon što je Srbija stekla nezavisnost (na Berlinskom kongresu 1878) podignuto je na rang poslanstava. Prvi predstavnik nezavisne Srbije u Carigradu bio je diplomata i političar Filip Hristić (1819–1905). Uspostavom boljih odnosa Turska je za poslanika u Beograd poslala Jusuf Zija Pašu 1886. Srbija je potom otvorila generalne konzulate na jugu u Solunu i Skoplju i konzulate u Bitolju, Prištini i Seru.

Zbog stalnih konflikata na Balkanu, Kraljevina Srbija, u savezništvu sa Bugarskom, Grčkom i Crnom Gorom, ušla je 1912. u Prvi balkanski rat, završen konferencijom u Londonu 1913. i napuštanjem Balkana od strane Turske. Posle Prvog svetskog rata, zbog grčko-turskog rata i nepotpisanih međunarodnih ugovora, odloženo je obnavljanje diplomatskih odnosa na najvišem nivou.

Jugoslavija je 1926. imenovala Tihomira Popovića za poslanika u Carigradu, dok je Turska 1925. za poslanika u Beogradu poslala Jusuf Hikmet Beja. Međunarodni odnosi Kraljevine Jugoslavije i Republike Turske bili su u stalnom usponu. Formiran je Balkanski pakt 1934, zajedno sa Rumunijom i Grčkom, koji su inicirali kralj Aleksandar i Kemal Ataturk. Napredak političkih odnosa doprineo je da se diplomatska predstavništva 1939. podignu na rang ambasada. Prvi ambasador Jugoslavije u Turskoj bio je Ilija Šumenković (1884–1962), a turski ambasador u Beogradu Tefik Kamil Koperler.

Poslednjih 80 godina diplomatski odnosi dve zemlje i pored ratova nisu prestajali. Posle Drugog svetskog rata, u vreme kada je Jugoslavija bila izolovana od strane socijalističkih zemalja, došlo je do stvaranja novog Balkanskog pakta 1952–1954. zajedno sa Grčkom i Turskom. U novom veku odnosi su ponovo u uzlaznoj putanji i postaju sve bolji i uspešniji kako na političkom tako i na privrednom, ekonomskom i kulturnom planu.

Stručna saradnja: mr Dragoš Petrović, istoričar, Arhiv Jugoslavije, Beograd i Tatijana Karanović, kustos, Muzej Ponišavlja Pirot.

Umetnička obrada marke: Nadežda Skočajić, akademski grafičar.


Komentari4
3f992
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanin Schwabenländle
Не знам шта је горе, да ли саботажа, а ако то није у питању, онда се морамо забринути за интелектуалну вредност тих стручњака који су радили на тој поштанској марц(к)и. И поставља се питање, зар нико ништа више не контролише у Србији ? Раније, каква год је била СФРЈ, била је позната у свету по изузетно лепим поштанским маркама, без обзира да ли су биле штампане код тадашње нар. банке или у иностранству. Наш деда, у дирекцији српске краљевске поште су окреће у својој фијоци у Јиндриховицама.
Marko Lopušina
Lepa priča. Danas u Turskoj živi oko 400.000 ljudi sa srpskih prostora. To su Turci, Muslimani, Sandžaklije, Bošnjaci i svi govore u svojim domovima srpski jezik. Ima 40.000 ljudi sa srpskim pasošom. U Ankari živi 80 Srba, u Istanbulu čak 100.000 naših ljudi. Dvadeset sportiska su naši iz Srbije, a još desetak su Turci srpskih korena U Turskoj imamo Beogradsku kapiju, Beogradsku šumu i srpsko groblje. Mnogi trgovci na najvećem bazaru Kapali čarššiji govore srpski. Turci našu zemlju zovu Serbistan. Sve to doprinosi da se osećamo tamo kao kod kuće.
Zoran Markovic
Na marci pise: "Сто четрдесет година од успостављања дипломатских односа Републике Србије и Републике Турске". Pre 140 godina ni Srbija, ni Turska, nisu bile republike. Da je napisano kao u naslovu clanka "... Srbije i Turske", to bi bilo u redu. Ovako je krajnje netacno i zbunjujuce. Da li je ijedan istoricar konsultovan pri izradi marke?
dr Slobodan Devic
Ja ne znam da li je to bila namerna sabotaza ili je nasa svest toliko potonula pa kao i nase "komsije" istoriju pocinjemo da racunamo od 1991-e?
Preporučujem 17

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja