ponedeljak, 25.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 08.09.2019. u 22:00 Dragan Vukotić

​Politika pod gas-maskom

Uragani uglavnom dobijaju ljudska imena. Naučnici tvrde da se tako pustoš koju iza sebe ostavljaju bolje urezuje u ljudsko sećanje. Svetska meteorološka organizacija je sastavila listu imena za uragane koji bi ove godine mogli da se zakovitlaju nad Atlantikom i Pacifikom. Pominju se Lorenco, Imelda, Olga, Džeri... „Dorijan” koji ovih dana pustoši Bahame i obale SAD tek je četvrti na listi od 21 imena razarajućih vetrova koji bi do kraja godine mogli da se stušte na zemlje u Atlantskom okeanu. Ozbiljnost situacije je došla do tačke kada na nju ne mogu da zažmure ni oni koji bi je najradije otpisali kao još jednu podvalu snobova koji forsiraju priču o klimatskim promenama.

Iako bi neko naivan možda pretpostavio da je time stavljena tačka na raspravu o utemeljenosti straha od uništavanja životne sredine, istina kao da nikad nije bila dalja. Fatalni požari u Amazoniji, praćeni uraganom „Dorijan” (da pomenemo samo najsvežije slučajeve koji su uspeli da se probiju u centar medijske pažnje) ne samo da nisu preterano zabrinuli političare nego su prirodne katastrofe još jednom iskorišćene za njihove lične aranžmane.

KOJI ĆE TAS PREVAGNUTI: Pitanje klimatskih promena je zapravo odavno postalo političko pitanje, a kao i svaka druga politika, i ova se mnogo više zasniva na ličnoj percepciji negoli na činjenicama. Vodeći spoljnopolitički komentator „Fajnenšel tajmsa” Gideon Rahman u tom smislu podseća na lekciju iz Australije. Ovo leto je, tvrde meteorolozi, bilo najtoplije u australijskoj istoriji, a kada su tokom ispitivanja javnog mnjenja upitani šta smataju najvećom opasnošću za budućnost, Australijanci su izjavili da je to globalno otopljavanje. No, to ih ipak nije omelo da na čelo države dovedu čoveka čiji su politički postupci čista antiteza očuvanju životne sredine. Premijer je tokom kampanje, zapaža Rahman, uspeo da portretiše političke rivale kao liberale čija „zelena” politika preti da liši Australijance njihovih obožavanih pik-apova. I upalilo je. Strah od uništenja životne sredine na duge staze ustuknuo je pred trenutnom bojazni od gubitka blagodati života srednje klase kao što je posedovanje automobila.
Ova dilema će verovatno biti i jedna od centralnih tačaka sporenja na američkim predsedničkim izborima sledeće godine.

Aktivisti za zaštitu prirode na protestu u Južnoj Koreji (Foto EPA-EFE/Kim Chul-Soo)

Paradoksalno, dok uragani pustoše SAD, sadašnji predsednik će negiranjem njihovih uzroka još jednom pridobiti duše glasača koji su ga birali i prvi put. Američka varijanta tranzicionih gubitnika, koncentrisana mahom u Pojasu rđe na srednjem zapadu i severoistoku zemlje, krivca za svoje nedaće vidi uglavnom u odlivu poslova iz SAD u Aziju, prilivu migranata, a naročito su alergični na propovednike zaštite životne sredine koji bi da zatvore njihove fabrike i rudnike. Iz tog ubeđenja ih ne može prodrmati ni njihov heroj u Beloj kući, koji je suprotno onome što njima govori, iz straha od vodenih bujica, zidinama opasao svoj luksuzni golf-rizort u Irskoj.

KINESKI MODEL: Nigde se, čini se, tako ne sudaraju koncept zaštite životne sredine i brzog ekonomskog napretka kao što je to slučaj u Kini. Druga ekonomija sveta je svoj galopirajući privredni razvoj u velikoj meri zasnivala na ne preterano revnosnom odnosu prema okolini, što joj je pribavilo epitet ubedljivo najvećeg zagađivača na planeti. Ipak, s ekonomskim osnaživanjem u Pekingu je porasla svest da bi dostignuti nivo prosperiteta trebalo i da potraje. Cena ubrzanog razvoja uzela je svoj danak kako na prirodi, tako i na zdravlju ljudi. Naime, po nekim procenama u Kini svake godine od komplikacija povezanih sa zagađenim vazduhom umre više od 1,5 miliona ljudi.
Radikalne mere koje je vlada u Pekingu uvela kako bi preokrenula takav trend počele su da daju rezultate i vazduh je polako počeo da se pročišćava. To je, međutim, put pun izazova jer postoji i druga strana medalje – posle gotovo dve decenije dvocifrenog rasta BDP-a u Kini, u drugom tromesečju ove godine taj tempo je bio na najnižem nivou od početka devedesetih godina prošlog veka.

Iako Komunistička partija ne mora da brine za političku cenu nepopularnih mera, usporen ekonomski rast svejedno može da izazove nezadovoljstvo Kineza sve više naviknutih na komotan životni stil.

Progres zasnovan na uništavanju prirode je jalova politika kratkog daha. Ako čovečanstvo ipak nastavi da ide tim putem, ponestaće dobrih imena za uragane koji će sve više pustošiti svet.

„Donald” možda može da posluži kao predlog za razmišljanje.

Komеntari0
aade8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja