sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:39
INTERVJU: ĐOSI MALIS, grafički dizajner i ilustrator

U haosu svetih mašina

Mi smo civilizacija mnogih svetlosti i senki. Nažalost, više senki nego bilo čega drugog
Autor: Milen Alempijevićponedeljak, 09.09.2019. u 21:00
(Фото: Илија Пауновић)

„Bendito Mašin” (Bendito Machine), nema sumnje, jedan je od najapartnijih animiranih univerzuma iza koga stoji grafički animator, grafički dizajner i ilustrator iz Španije, Đosi Malis. U svom studiju „Zumbakamera” u Palma de Majorki on kreira taj apsurdni i kontradiktorni svet neobičnih mehanizama i mašina, gradeći kompleksnu priču punu iznenađujućih preokreta. Đosijev boravak na festivalu animiranog filma „Animanima 2019” u Čačku bio je i prilika za razgovor o ovom neobičnom šestodelnom serijalu.

Ko je ili šta je „Bendito Mašin”?

Bendito Mašin je atipična animirana serija o humanoidnoj vrsti i njenom odnosu sa mašinama, uopšteno tehnologijom i njenim najčudnijim porivima i strahovima. Svaka sličnost sa realnošću je čista slučajnost.

Kako ste došli do ovog naslova?

Bendito na španskom znači blagosloven, sveti. Tragao sam za naslovom koji je sposoban da obuhvati mističnu slavu tehnologije i njenih korisnika. Prevod bi, dakle, bio „sveta mašina”, ali sam hteo i da se poigram s dva jezika, pa je rezultat naslov na „spenglišu”.

Bendito svet sačinjen je od dvodimenzionalnih crnih kontura. Kako ste se odlučili za ovaj grafički stil?

Do trenutka kada sam počeo da razvijam ideju za prvi kratki film iz serije, već sam eksperimentisao sa animacijom silueta. U to vreme sam bio vrlo zaintrigiran radovima Lote Vajninger i Mišela Osloa, čiji su filmovi sa siluetama imali veliki uticaj da odaberem ovaj stil. Uz to, otkrio sam i knjigu ikonografije Anda i došao do ideje očuvanja drevnih predanja kroz pozorište senki u digitalnoj eri. To je grafički izvor koji me je kao dizajnera uvek očaravao vizuelnom snagom; kontrast između crnog i boje je veoma snažan.

Bendito na svoj način, ironično, uz obilje crnog humora, pa i satire, odslikava našu civilizaciju. Čini se da su konflikt i (samo)destrukcija ključne reči?

Definitivno. Mi smo civilizacija mnogih svetlosti i senki. Nažalost, više senki nego bilo čega drugog. Kreirali smo sistem u kome svi moramo da preživimo sledeći ista pravila, igrajući se tehnologijom koja nas menja brzinom svetlosti. Sve izgleda vrlo lepo i zabavno, ali u stvarnosti naša prirodna tendencija skreće ka destrukciji. Grabimo napred u evolutivnom procesu, sećajući se grešaka i strahota mahom destruktivnih događaja koji su oblikovali našu civilizaciju. Fascinira me svaki pokušaj da razumem unutrašnje borbe čoveka koji se trudi da obuzda svoje strahove, da vidim kako napredujemo ka budućnosti, koja je uvek nesigurna, jer znamo koje su opasnosti koje smo sami već stvorili, i duboko u srcu znamo da sve može otići dođavola za samo nekoliko sekundi. Kroz „Bendito Mašin” ja pokušavam da isteram neke od tih strahova, zajedno sa opsesijom tehnološke zavisnosti, ali sa dobrom dozom crne komedije, razume se.

U drugom nastavku čudesan napitak ljude baca u trans i stvara zavisnost. Neskrivena aluzija na koka-kolu. Takođe, jedan od likova nosi kapu čiji profil podseća na uši Mikija Mausa. Neomitovi su sastavni deo neokolonijalizma?

Simboli modernog vremena dominantno su logotipi globalnih kompanija, usluga ili brendova, a u poslednje vreme i emotikoni. Mi smo sposobni da memorišemo simbole brendova koje konzumiramo i to je očigledno vrlo jak grafički izvor za naraciju fantastičkih pripovesti o vrstama poput naše. Moj pristup se sastojao u tome da dam jedan primitivni šmek seriji, ali ne ostavljajući po strani univerzalne reference koje svako može da prepozna. Mada u seriji ima i dosta prikrivene predačke simbologije, ljudima je lakše da prepoznaju moderne ikone ili slike koje se pojavljuju kroz seriju, a uveliko su deo naših života.

Bendito kritički govori i o religiji. U trećem delu dolazak idola u obliku televizijske kutije u nespremnu civilizaciju izaziva njen raspad. Neskrivena aluzija na današnji moć i uticaj medija?

Da, ja smatram da biblijske reference, posebno iz Starog Zaveta, imaju dosta narativnog potencijala. U pomenutoj epizodi, ideja je bila da se razvije priča zasnovana na božjim zapovestima, aludirajući na tablice zakona, ali sa tehnološkim preokretom. U vreme produkcije ovog kratkog filma društvene mreže nisu ni postojale, pa sam zato govorio o televiziji. Prolaskom godina shvatio sam da ulazak u digitalnu eru nije daleko od onog što se već dogodilo sa apsolutnom i paternalističkom istinom mas-medija, posebno televizije. Ali mi se čini da je zbrka još veća i totalno van kontrole, ne zato jer je iza dezinformacija veliko tržište, već zato što ljudi više ne čine ni najmanji napor da bi potvrdili verodostojnost onoga što čitaju ili izvora koji to prenose, tako da sada možeš da veruješ u ono što želiš i zatvorenih očiju, a algoritmi tvog digitalnog profila će iznova potvrditi da je baš to ona prava istina.

U šestom delu „Bendito Mašin” serijala prepoznajemo elemente koji su aluzija na Kjubrikovu „Odiseju u svemiru 2001”. Ovde je monolit black screen koji menja našu vrstu u antropološkom smislu. Tematski, serijal je zaokružen? Koji je vaš sledeći projekat?

„Odiseja” je jedan od mojih omiljenih filmova i posle ponovnog gledanja shvatio sam da je potencijalni proročki odgovor na misteriozni monolit – u džepovima naših sopstvenih pantalona. Želeo sam da istražim i iskoristim tu ideju naše tehnološke sadašnjosti i neizvesnost naše budućnosti kroz jednu nemoguću priču, ali prepunu ovovremenih sastojaka. Trenutno, „Bendito Maši” se sastoji od šest epizoda, ali ne bih mogao da tvrdim da bih u budućnosti mogao da razvijem drugu sezonu ili možda još par kratkih filmova, stvarno nisam siguran u to. Svakako, materijala ne nedostaje, ali sam u međuvremenu završio scenario i moj novi kratki film je u početnoj fazi razvoja. To je projekat koji je mutirao u mojoj fioci tokom više godina; naslov je „Mis Univerzum”, ali nije o lepim devojkama.


Komentari0
61173
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja