nedelja, 22.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:20

Vida Ognjenović: Moji komadi su ispovedna literatura

Autor: Novica Đurićponedeljak, 09.09.2019. u 18:24
Вида Огњеновић и Божана Јелушић (Фото: Лична архива)

Podgorica, Budva – Prvo pozorišno ostvarenje Vide Ognjenović na budvanskom festivalu „Grad teatar” bila je predstava „Kanjoš Macedonović” 1989. godine, kao savršeno iskustvo za brojne posetioce. Bilo je to neviđeno bavljenje folklornom građom, bez minimalizacije te građe, bez stereotipa u etničkom prostoru. Bila je to raskošna studija jednog mentaliteta i odličan pokušaj da se Stefan Mitrov Ljubiša približi tadašnjoj publici.

Ove reči izgovorila je profesorka Božana Jelušić, govoreći o „Budvanskom krugu Vide Ognjenović” u nastavku budvanskog književnog festivala „Ćirilicom”, čiji su organizatori Narodna biblioteka Budva i Udruženje izdavača i knjižara Crne Gore.

Jelušićeva je dodala da je druga predstava „Kanjoš Macedonović”, koju je Vida režirala za „Grad teatar” 2011. godine, „bila potpuno drugačija”.

„Dok je u prvoj predstavi gledalac mogao prepoznati optimizam pred stvarnošću, 2011. godine, Vida je pomerila težište i pokazala kako izgledaju male sredine, opake i dvolične, besmisleno zatvorene i narcisoidno zagledane u sebe”, dodala je Jelušićeva. „Te dve predstave u istom luku pokazale su ne samo Ljubišu i njegovo delo već su na neki način bile i Vidina autobiografija.”

Govoreći o predstavi „Kanjoš Macedonović”, književnica i rediteljka Vida Ognjenović je kazala da je ovaj komad doživela kao „uveliko ispovednu literaturu”.

„Ne mogu da kažem da je to otisak prsta, ili moj DNK, ali jeste utrkivanje mog pogleda na svet i ja sam se poslužila Ljubišinim delom, kao što se on poslužio narodnom legendom. Ja sam najpre Kanjoša spasila da bude plaćeni ubica i da ubija Furlana, da bi se dodvorio Duždu i doneo povlastice svom malom polisu u Budvi i Paštrovićima”, rekla je autorka.

Predstava „Kanjoš”, rađena 2011. godine, „govorila je o našem sveopštem rasapu, o pobedi novca i nekog drugog kriterijuma života i nekih drugih ciljeva u životu, a to su brzi uspesi, koncentracija moći novca i pre svega moći ucene”, kazala je Vida Ognjenović.

„Kanjoš je slojevita ličnost, razuman, okretan čovek koji dobro poznaje Mletke i njihove osobine i ume da se prema njima odnosi i da ih nadigra. Taj dosetljivi čovek, u predstavi rađenoj 2001. godine je gubitnik jer dosetljivost više nije u igri. Traži se veština, menadžment, traži se varalica”, dodala je Vida.

O predstavi „Jegorov put”, koju je radila po narudžbi budvanskog „Grada teatra”, ona je napomenula da je istorijska građa „o ovom prostoru Paštrovića neobično zanimljiva i mitonosna i ponekad vam se čini, da su neki istorijski događaji i priče kao mit izmišljeni, a nisu”.

„Za sve što sam naučila o ovom i ovim slojevima nasleđa, zahvalna sam dr Miroslavu Luketiću i njegovom delu. Razgovori s njim su me jako osvestili. Dugo sam razmišljala, kako da Jegor bude dramska ličnost i odlučila se da napišem dramu s njegove tačke gledišta. Šta on vidi u mestu u kojem živi i u kome se zavetovao na ćutanje, na raskrsnici prolaznika i polaznika”, ispričala je brojnoj publici Vida Ognjenović. „On ni sa kim ne govori jer je nem, ali njegova komunikacija saznanja i čitanja ovoga sveta poslužila mi je kao dramska radnja.”

Upitana iz publike da li bi volela da njena dela čita veći broj čitalaca, Ognjenovićeva je odgovorila da „nema pisca koji bi želeo da se ograničava na jedno selo, na jedan grad, na jednu republiku jer svaki pisac bi hteo da bude pisac svojih čitalaca ma gde da su i ma na kom ga jeziku čitali”.

„Mene je na jednoj književnoj večeri, negde u Srbiji, neko pitao jesam li ja srpska, jugoslovenska ili crnogorska književnica, na šta sam im rekla – ja sam antifašista.”


Komentari4
93b07
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sandrina Bd
Nastavnica Jelusic i Vida O. dugogodišnje mezimice crnogorskog režima... divane na nekom festivalu... A Bećkovicu zabranjen ulazak u CG?! A sjajni Saša Đurović potpuno nezainteresovan za CG kulturnu scenu ne želi da učestvuje u takvim "manifestacijama" oponašanja kulture. A profesor Milo Lompar ne bi imao šta pametno za reć u Budvi? Pa ih niko nije zamolio da oplemene festival u Budvi? A bilo bi zanimljivo šta takve persone misle o "Vidinim komadima".U ovakvom regionu je sve politika. Sramota.
MP 1
Pa bih ovde da pitam gdju Jelusic: Kako su mestani i tj domoroci ziveli pod Mlecanima a kako ljudi koji su ziveli u brdima, cobani ? koje su Mlecani zvali Montenegri ako su ih zvali? U to vreme pod Mlecima nije mogao da se govori maternji jezik, srpski tamo gde su oni kontrolisali primorska mesta, pokatolicavanje intenzivno, Slavjanke su kod Mlecana mogle biti sluskinje ili negde u bordelima u Italiji. Resursi su se koristili u korist Sv Marka maksimalno, valjda se toga setiti kao i Kanjosa.
MP 1
najbolji odgovor na pitanje ko je i sta je bi bio ja sam umetnica i borac. Umetnost ne poznaje ni granice, ni nacionalno opredeljenje, ni grografske pojmove. Nego zelim da se ovde osvrnem na personu sa slike Bozanu Jelusic, Novu Crnogorku ili Budvanku. Gdja je u jednoj emisiji rekla, (malo prica kroz nos) kako se Budva stavila pod zastavu Sv. Marka u 15 veku..tj eto nema bas Budva veze sa Srbijom..Moji zenski koreni su iz Budve i sa primorja i cudim se sta B.J. prica a tek nepoznavanje istorije.
Пера Писар
„мале средине, опаке и дволичне, бесмислено затворене и нарцисоидно загледане у себе”. А да погледа неко како изгледају велике средине, дехуманизоване, хладне и безличне, са људима који оне друге из малих средина доживљавају као примитивце.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja