nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:48

Hag neće da pusti srpske generale na prevremenu slobodu

Sreten Lukić, Vlastimir Đorđević i Nebojša Pavković ove godine ispunjavaju uslov da izađu iz zatvora posle odležane dve trećine kazne, ali Karmel Ađijus to za sada ne odobrava
Autor: Dorotea Čarnićponedeljak, 09.09.2019. u 22:55
Трибунал у Хагу (Фото EПА-ЕФЕ/STR)

Međunarodni sudski mehanizam, naslednik Haškog tribunala, trebalo bi da odluči o pravnoj mogućnosti da tokom ove godine na prevremenu slobodu budu puštena poslednja trojica naših državljana koji služe kaznu u zatvorima širom Evrope zbog ratnih zločina. To su Sreten Lukić, penzionisani general MUP-a Srbije, Vlastimir Đorđević, bivši načelnik Resora javne bezbednosti i Nebojša Pavković, general Vojske Jugoslavije i nekadašnji komandant Treće armije. Uslov je ispunio i Radoslav Brđanin, osuđen zbog zločina nad muslimanima i Hrvatima u BiH, kao i Radivoje Miletić, kome je kazna izrečena u predmetu „Srebrenica”.

Iz sudskog mehanizma za „Politiku” je odgovoreno da taj sud nije u mogućnosti da komentariše predloge kojima advokati traže puštanje osuđenika na slobodu. Naši sagovornici, advokati sa velikim iskustvom u odbranama pred Haškim tribunalom, ocenjuju da odnedavno nema mesta optimizmu kada je reč o puštanju na prevremenu slobodu Srba koje je osudio tribunal.

Odluku o tome da li će neki osuđenik biti pušten ili ne iz zatvora u zemlji u kojoj izdržava kaznu, nakon što odleži dve trećine, donosi Karmel Ađijus, predsednik Rezidualnog mehanizma, kako se naziva sud koji je nasledio tribunal, objašnjava za „Politiku” advokat Novak Lukić.

„Ranije je bila praksa da se, posle dve trećine izdržane kazne, osuđenici puštaju gotovo po automatizmu u skoro 99 odsto slučajeva. Pravilo ne kaže ništa o tome, ali takva je bila dugogodišnja praksa. Prema pravilniku, zahtev za prevremeno puštanje može da podnese osuđenik ili država u kojoj služi kaznu. Tužilaštvo daje svoje mišljenje ali se ne traži saglasnost, već samo obaveštenje za predsednika o tome da li je ta osoba sa tužilaštvom sarađivala. U poslednje vreme i Serž Bramerc, glavni tužilac daje mišljenje da li je saglasan da neko bude pušten”, kaže advokat Lukić.

Za odluku je potrebno i mišljenje države u kojoj osuđenik izdržava kaznu. Zatim, predsednik suda traži mišljenje i od kolegijuma sudija ali na kraju odlučuje sam”, navodi advokat Lukić.

Kako saznajemo, kada je Karmel Ađijus postao predsednik sudskog mehanizma, praksa da se osuđenici puštaju kada odleže dve trećine kazne počela je da se menja. Advokati osuđenih Srba su to primetili kada je, pre nešto manje od godinu dana, odbijen zahtev Radivoja Miletića, pod obrazloženjem da je to suviše težak zločin i da „još nije vreme”. Od tada je, kako saznajemo, na prevremenu slobodu pušten samo Valentin Ćorić osuđen u predmetu „Herceg Bosna”.

Sudije Rezidualnog mehanizma sada odlučuju ne samo o osuđenima za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, već i o zločinima u Ruandi. U toj je državi strahovit pritisak da se ne puštaju osuđenici kada izdrže dve trećine kazne. Neke sudije to poštuju, zbog čega se, tumače nam poznavaoci prilika u Hagu, pojavila potreba da se napravi balans sa odlukama koje se odnose na osuđenike nekadašnjeg tribunala za bivšu SFRJ.

Pritisak dolazi i od nevladinih organizacija. Nedavno su, podsećamo, rođaci braće Bitići, ubijenih 1999. godine u Petrovom Selu, peticijom tražili da Vlastimir Đorđević ne bude pušten jer nije rekao imena ubica.

Advokat Goran Petronijević ukazuje da je nova praksa u Hagu da se, kao razlog odbijanja puštanja na prevremenu slobodu, navede to da okrivljeni nije pokazao samilost prema žrtvama.

„To je nakaradna praksa od kada je Dragoljub Ojdanić izašao na slobodu. Ne formalno, ali faktički on je bio primoran da, iako nije priznao krivicu, izrazi žaljenje za sve žrtve koje se pojavljuju u tom postupku. Oni sada vrše pritisak na osuđenika da eksplicitno izrazi stav prema žrtvama poimence, što faktički znači priznanje. To je vrsta pravnog nasilja i kršenja pravila mehanizma, jer osuđenik posle dve trećine kazne ima pravo da traži prevremeno puštanje. Ađijus je Meronov čovek i ja se bojim da, dok je on predsednik, niko od Srba neće biti pušten”, kaže Petronijević.

Sreten Lukić zatražio je od suda u Hagu da ga pusti na prevremenu slobodu, pošto je izdržao dve trećine kazne od 20 godina zatvora na koju je osuđen zbog zločina nad kosovskim Albancima 1999. godine. Lukićeva odbrana, u podnesku upućenom Ađijusu, precizirala je da je on 12. maja izdržao dve trećine zatvorske kazne. Branioci su dodali da su vlasti u Poljskoj, gde on služi kaznu, izvestile o njegovom primerenom ponašanju i brojnim nagradama koje je dobio od uprave zatvora, u kojem inače radi u biblioteci.

Nebojša Pavković, koji kaznu od 22 godine zatvora služi u Finskoj, takođe će tokom ove godine ispuniti uslov za prevremenu slobodu. On je nedavno u zatvoru odbio da primi predstavnike prištinskog pravosuđa, a mediji su preneli da je takozvano Kosovo od Finske tražilo da Pavković ne bude pušten kada ispuni uslov, već da bude predat Prištini da bi mu se ponovo sudilo za ratne zločine na KiM.

Vlastimir Đorđević, koji kaznu služi u Nemačkoj, sudu je podneo zahtev za prevremeno puštanje, navodeći kao argumente starost, potrebu da bude sa porodicom i činjenicu da se izvinio za zločine na Kosovu. U zahtevu koji su objavili mediji, Đorđevićevi advokati obrazlažu da je on proveo 12 godina u pritvoru, odnosno dve trećine kazne od 18 godina, zbog čega je prihvatljivo da se uzme u razmatranje njegovo prevremeno puštanje. Tokom suđenja priznao je svoje učešće u prikrivanju zločina, kada su tela žrtava prebačena i ukopana u Batajnici kod Beograda, ali je negirao da je imao saznanja o ubistvima. Izjavio je da mu je žao svih žrtava.


Komentari9
c0de8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beric
I netreba da ih pusti.
Dragan Pik-lon
Sudija Adjijus nepostuje zakone UN-ja.Gde lepo pise da svako ko se dobro vladao ima pravo na prevremenu slobodu posle odlezanih dve trecine kazne.No,on hoce da ih dodatno ponizi i da se kaju za nesto sto nisu ucinili.Jer je svestan da su optuzbe na klimavim nogama.To jest zasnovane na clancima belosvetskih medija.Koji su imali za cilj satanizaciju Srba.Zato se ide toliko daleko i preskace sud.Da bi Tuzilac(Bramerc)odlucivao o slobodi.Cudno je sto ne konsultuju-Orica,Gotovinu,Haradinaja....!!!
ralence
По неким од ових коментара испада да је Србија и сви Срби колективно криви за све ратове у ex-Југославији.По уставу бивше СФРЈ поједине Републике су имале право изласка из те заједнице само под једним условом,а то је да друге Републике сагласно гласањем дају дозволу за излазак Републике која хоће да се осамостали. Странци не поштују правни поредак Југославије и отворено подржавају побуне на разним територијама ex-Југославије. Сирија је најбољи пример како се брани цела Држава од побуњеника.
Preporučujem 0
Miloš Ilić
Poštovani druže Dragane, i u našem zakonu postoji uslov, ali zatvorenik može biti odbijen odlukom suda iz bilo kog razloga koji je propisan zakonom. Primeri u Srbiji su Lj. B. zv. Čume ili A. K. Golubović, a u HR-u Kapetan Dragan (doduše, kod njega je uslov tražio zatvor po službenoj dužnosti, a sad Dragan traži sam). Što se tiče Den Haaga, Srbija je priznala Tribunal onog trenutka kada je je tvoj predsednik Milošević isporučio istom Dražena Erdemovića, vojnika X Diverzantskog odreda.
Preporučujem 5
Prikaži još odgovora
Мр Радомир Шћепановић
Изручење српских ратника је историјска срамота за Србију!
Аца имењак
Да имамо Мосад а не Биу, неко би ту још трпео због погрешних одлука ... овако ... тужна прича ..
A da je strina cika
Sta bi sve bilo da smo mi Svajcarska? Ili Svedska, ej?
Preporučujem 3

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja