sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:40
POGLEDI

Kosovski zavet i realpolitika

Srbi su kroz istoriju Kosovo više puta gubili i vraćali – ali se niko nikada sa gubitkom nije mirio, niti ga je prihvatao kao trajno i definitivno stanje. A kamoli da je to svojim potpisom priznavao i pečatio
Autor: Đorđe Vukadinovićnedelja, 15.09.2019. u 18:00

Čitaoci s malo dužim pamćenjem i stažom dobro se sećaju da sam više puta na ovom mestu govorio da se, kad se sve sabere i oduzme, sve dnevnopolitičke bure, afere i avanture – uvek sve vraća i svodi na kosovsku tematiku i to kakav je čiji stav prema ovom, sviđalo nas se to ili ne, ipak najvažnijem srpskom državnom, nacionalnom i identitetskom pitanju.

Znam da to mnogima smeta, smara ih i umara. Nema tu više jeftinih političkih poena koji se mogu pokupiti, a mnogo je mina koje mogu koštati glave, ili makar političke karijere.

Vlast se sa tim pitanjem očigledno muči (mada se ponekad čini da tu ima i malo glume i prenemaganja). A stiče se utisak da i opozicija – ili makar njen najglasniji deo – ne bi imao ništa protiv (naprotiv!) da ih mimoiđe čaša izjašnjavanja, a pogotovo odlučivanja o ovom pitanju. (Uzgred, možda upravo u tom svetlu treba gledati činjenicu da su proletos listom propustili priliku da – makar jednokratno – uđu u skupštinu i Vučiću u lice kažu šta misle o njegovoj kosovskoj politici.)

Mnogi bi voleli da se Vučić, ovako ili onako, tim vrućim krompirom pozabavi, a da oni ostanu „čistih ruku”, tj. da se previše ne zamere ni strancima od kojih očekuju podršku za dolazak na vlast), a ni srpskom javnom mnjenju koje, ma koliko bilo sluđeno i spinovano, ipak većinski ne gleda blagonaklono na sve što liči na „predaju Kosova”.

Na neki gotovo mističan i misteriozan način srpsko javno mnjenje, rekosmo, odoleva i u gotovo nepromenjenom (najmanje) dvotrećinskom procentu izjašnjava se protiv prihvatanja kosovske nezavisnosti. Takođe, iako personalno razjedinjena više nego što bi to smela biti, Srpska pravoslavna crkva je ipak kroz najmanje dva saborska saopštenja, kao i mnoštvo pojedinačnih izjava visokih crkvenih predstavnika, pa i samog patrijarha, smogla snage da jasno i nedvosmisleno formuliše svoj stav. Neki to rade robusnije (poput mitropolita Amfilohija), neki pomirljivije (patrijarh Irinej), ali u celini ipak ne ostavljaju previše prostora za nedoumice kada u zvaničnom saopštenju kažu kako „ne dolazi u obzir ni predaja, ni prodaja, ni podela, niti takozvano razgraničenje”.

Ti stavovi crkvenih velikodostojnika su ponovljeni i proteklog vikenda, na obeležavanju hiljadu godina od prvog pisanog spomena Eparhije raške i osam vekova autokefalnosti SPC u Petrovoj crkvi. Vladika raško-prizrenski Teodosije upozorio je da „nikada ne smemo da zaboravimo kosovski zavet i nikada da se odreknemo onog što je najsvetije u srpskom rodu”. A mitropolit Amfilohije je, po običaju, bio još direktniji: „Ako se odreknemo Kosova i Metohije i raške zemlje, onda se odričemo sebe i svega onoga svetoga što je ovaj narod rodio kroz vekove”. S tim da je mitropolit dodao i kako sumnja da će „Vučić Kosovo izdati – ako mu ponude samo nešto za uzvrat”.

Usledile su očekivano oštre reakcije Marka Đurića i Zorane Mihajlović. A sigurno će ih u narednim danima reakcija biti još mnogo više. Ali nezavisno od svih demantija – kako drugačije razumeti kada Aleksandar Vučić u razgovoru sa senatorima SAD Ronom Džonsonom i Krisom Marfijem kaže: „Srbija ne može da prizna nezavisnost Kosova – ako ne dođe do kompromisnog rešenja”!

Kako, zbilja, razumeti ove reči srpskog predsednika? Evo, pustimo priču vlast–opozicija. Pokušajmo najdobronamernije. Pretpostavimo da možda nekome na Zapadu nije već odavno dao obećanje da će „rešiti Kosovo” – za što smo ga ja i još neki ovde više puta sumnjičili – i da je to obećanje, zapravo, bila ulaznica za dolazak na vlast. Pretpostavimo da radi u najboljoj volji i po savesti. I opet se postavlja pitanje: šta znači kada vaš šef države kaže kako nikada neće priznati nezavisnost jednog otcepljenog dela svoje države… „osim i ukoliko ne bude kompromisnog rešenja”? I šta bi moglo biti to «kompromisno rešenje» nakon koga bi priznanje došlo u obzir? I kakav kompromis sem eventualnih mrvica) s druge strane možeš da očekuješ kada si već unapred izrazio spremnost da im daš ono do čega im je stalo?

Srbi su kroz istoriju Kosovo više puta gubili i vraćali – ali se niko nikada sa gubitkom nije mirio, niti ga je prihvatao kao trajno i definitivno stanje. A kamoli da je to svojim potpisom priznavao i pečatio. I zato je Aleksandar Vučić nervozan. Ne zbog opozicije, ne zbog izbora, ne zbog bojkota, ili stranog pritiska. Sve će to on svojom veštinom i sredstvima (skoro) neograničene moći koja mu stoje na raspolaganju već nekako rešiti. Nervozan je zbog toga što, ma koliko da se puta „evropski” i „reformski” prevrnuo, i ma koliko puta ponovio kako su za kosovsku nezavisnost krivi drugi (zapravo, svi pre njega – od kralja Aleksandra i Tita, do Miloševića, Koštunice, Tadića i Jeremića) i ma koliko uspeo da u tu interpretaciju ubedi manje-više sve svoje glasače – ipak, verujem, negde u dubini duše nikako ne bi voleo da za istoriju ispod dokumenta o „sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine” ostane njegov potpis.

Urednik sajta NSPM, narodni poslanik

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari1
b5298
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Раде Ковачевић
Компромис између Срба и косовских Албанаца видимо само у њиховом искреном договору да заједнички управљају Косметом у оквиру територијалног интегритета и суверенитета Србије са Косметом у свом саставу. Само политички модалитет заједничког управљања Косметом као дугорочног и стабилног решења могао би да буде предмет разговора албанске и српске стране. Компромисно решење за Космет не видимо ни у антисрпском мирењу са пројектом "велике Албаније" ни у антисрпским евроинтеграцијама Србије.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja