petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:50

Od Kulina bana i dobrijeh dana

Nije slučajno što decenijama unazad studenti srpskoga jezika na Beogradskom univerzitetu uče osnove jezičke istorije na primeru Povelje bana Kulina
Autor: Viktor Savićsreda, 11.09.2019. u 21:15
(Фото: Архива В. Савића)

Rečima: „U ime Oca i Sina i Svetago Duha” pre 830 godina počinje svoje kratko obraćanje bosanski ban Kulin knezu Gervasiju (lokalno Krvašu) i svim dubrovačkim građanima, s obećanjem da će im pravi prijatelj biti za sva vremena. Okončavajući svoje svečano obećanje, ban osigurava svoje korespondente prizivom Boga i držeći u ruci Jevanđelje: tako mi Bože pomagaj i sije Sveto jevanđelije. Dokument je sastavljen 1189. godine od rođenja Hristova, na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, ili, po starom kalendaru 29. avgusta meseca (11. septembra).

Posle smrti cara Manojla Prvog Komnina (1180), značajno se menjaju prilike u unutrašnjosti Balkanskog poluostrva, pa Dubrovčani sklapaju ugovore sa svojim glavnim susedima. Potvrđuje se mir i utvrđuje sloboda kretanja s povlasticama za trgovce. Prvi sačuvan, latinski, ugovor je između Dubrovačke opštine i velikog župana Stefana Nemanje (njegova se zemlja prostirala od Cetine do Bojane i Drima) iz 1186; ugovor je potpisan na srpskom jeziku, ćirilicom. Drugi takav dokument, s latinskim i srpskim tekstom, jeste zakletva bana Kulina koju je napisao banov pisar, dijak Radoje. Na ove sporazume će se pozivati i kasniji vladari. U prvoj svojoj sačuvanoj povelji, ban Matej Ninoslav ponavlja Kulinovu zakletvu i date slobode, dodajući, pritom, da je sudska nadležnost za spor između Bošnjanina i Dubrovčanina u jednom slučaju kod kneza, u drugom kod bana, ili u originalu, s približnim čitanjem: ako veruje Srbljin Vlaha, da se pri pred knezem; ako veruje Vlah Srbljina, da se pri pred banom (1232–1235).

Dokument je sačuvan u tri primerka. Najstariji primerak bi mogao biti original (Biblioteka Ruske akademije nauka). Preostala dva primerka su prepisi (Dubrovački arhiv). Povelju je prvi objavio D. Tirol u Golubici (1839). Prvo stručno izdanje sačinio je P. J. Šafarik (1851). Isprava je kasnije mnogo puta izdavana, a najpoznatija su izdanja F. Miklošiča u knjizi okvirnog naslova Srpski spomenici (1858) i Lj. Stojanovića (1929).

Izbor ćirilice i naročitog pravopisa slika je Kulinovog kulturnog opredeljenja Povelja bana Kulina (1189–2019)

Jezik povelje čist je srpski („starosrpski”) bez dijalekatskih posebnosti u odnosu na neutralnu, štokavsku normu, s leksičkim i formulaičkim posuđenicama iz crkvenoslovenskog srpske redakcije. Kako zapaža Asim Peco, u ovoj povelji je upotreba tzv. slivenih suglasnika (afrikata) potpuno pravilna. Ovde vlada sistemski niz: ćđ, č [], dok „u savremenim govorima centralnobosanske zone, i znatno šire u šća-govorima, priroda naših afrikata nije takva, tj. u mnogim od tih govora ne postoje dva afrikatska para”, nego njihovu službu obično „vrši jedan afrikatski par, [...]: ć i đ.” U Kulinovoj povelji najstarija je domaća potvrda srpskoga narodnog lika imena Jovan. U njemu se učvršćuje j u glasovnoj grupi jo-, nepoznatoj slovenskom književnom i praslovenskom jeziku. Takođe, zev između dva samoglasnika uklanja se na isti način kao što će se to činiti u tolikim srpskim govorima u kasnijem vremenu u vezi s nadoknadom izgubljenog -h- (ovde Joan > Jovan; up. uho > uvo). Iz crkvenoslovenskog fonda najviše pada u oči u živoj upotrebi razvijen oblik rož’stvo, s uprošćavanjem staroslovenske suglasničke grupe žd. Ovo je jedan od elemenata koji van svake sumnje upućuje na istočne temelje posvedočene (a ne poželjne ili pretpostavljene) pismenosti u srednjovekovnoj Bosni. U drugoj prilici pokazali smo da je ta pismenost, ukoliko se misli na njen crkveni ogranak, imala svoju putanju koja je podrazumevala različite etape, od Prizrenske, preko Raške episkopije, Polimlja, do Huma i Bosne.

Jezički, pismovni i pravopisni brat blizanac ove povelje jeste Prva osnivačka povelja manastira Hilandara, koju je izdao monah Simeon na Svetoj Gori (1198/1199). To je nekadašnji raški veliki župan Stefan Nemanja, sada ktitor srpske obitelji u srcu Vizantije. I u ovoj povelji prisutan je čist srpski narodni jezik, lingvistički podudaran jeziku iz Kulinove povelje, u većoj meri ukrojen s elementima iz crkvenoslovenskog srpske redakcije, što je u vezi s okolnostima izdavanja i samim izdavačem. Zanimljivo je da je i u Kulinovoj ispravi primenjen nešto mlađi jednojerov pravopis definisan u Raškoj. Nije bez značaja činjenica da se u obe povelje javlja i slovo s čijim nastankom, po mišljenju Petra Đorđića, započinje istorija srpske ćirilice. To je /ć/, zadržano uz prestilizaciju iz glagoljice zbog specifičnih potreba srpskoga izgovora. Stolećima kasnije, ovo slovo naći će svoje mesto u Vukovoj narodnoj ćirilici, „vukovici”, s vrlo zanimljivim kontinuitetom u odnosu na stariju pismenost.

Izbor ćirilice i naročitog pravopisa slika je Kulinovog kulturnog opredeljenja. Ovaj najstariji celovit i datiran ćirilički dokument na drevnom srpskom narodnom jeziku važan je spomenik kulture srpskoga srednjeg veka, oblikovane na istočnohrišćanskim duhovnim temeljima. Zato nije slučajno što decenijama unazad studenti srpskoga jezika na Beogradskom univerzitetu uče osnove jezičke istorije na primeru Povelje bana Kulina.

Profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu,
Institut za srpski jezik SANU


Komentari36
b7f00
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драгољуб Збиљић
Треба имати у виду да су Срби до раскола у хришћанској цркци 1054. године имали један идентитет, а после 1054. тај идентитет је одлазио у два правца: један ка идентитету православних Срба, а други ка идентитерту Срба католика. Али је ипак реч о том комплетном идентитету Срба који су дељени по вери и писму по познатом неепријатељском деловању на Србе по вечном принципу "завади један народ, па му лакше владај". Тако се и српски језик мењао кроз историју и тако је Србима наметано латиничко писмо.
Коста
Милан Јовановић пише: "Ако неко говори, да пише 'словима сербским, а језиком словинским', мислим да је јасно на коју страну нагињу научне чињенице и закључци". Које "чињенице"? Без доказа тврдите да су "фратри били Срби". Чудна је та Ваша "наука". То је као да неко тврди да је јасно као дан да су Срби Хрвати јер пишу "словима хрватским (гајевицом), а језиком српским"! Иначе, словински никада није био синоним за српски као ни српски за хрватски. То су чињенице.
Милан Јовановић
@Коста Питате које чињенице? Па управо те што дотични фратри помињу "слова сербска и језик словински". Да су Хрвати, или да су писали хрватским језиком, ваљда би то и написали. Али пошто нису, а видимо шта јесу написали, онда извлачимо одређене закључке и постављамо научне теорије. Надам се да сте сада коначно разумели. А и напустио сам дискусију, пошто видим да је беспредметно и узалудно.
Preporučujem 3
Ташко Васиљев
Интересатно, али и овим примером се доказује чињеница старих научника филолога да су српски и хрватски у корену један те исти језик - српскохрватски, или хрватскосрпски. Још прецизније да је то Јужнословенски језик једнородног народа. Ми смо Једно које је теком историје имало различите владаре. Из повеље се тачно види да је ту присутан и словеначки језик, највише је сличности загорском дијалекту, али је присутна и нека врста торлачко-шопског наречја (д'н).
Коста
Ово је још један жалостан пример наклапања о језику а да се ништа у позитивном смислу у вези језика не постиже. Оригинал не постоји. Постоје само три копије које се доста разликују једна од друге. Све три су написане у 19. веку. Текст је писан "босанчицом," којом православци нису писали, али су њом писали католички монаси у Босни до 19. века који слова зову "српска" (јер нису латинска). На пример, слово Ч се писало као Y. Има много слова којих нема у српској ћирилици. Језик је штокавски.
Коста
@Милан Јовановић --Ви мени причате како функционише наука?! Уместо доказа, нудите речи као "мислим да је јасно.."!? То није наука. То су извртавања (ткз. weasel words). Доказ је фактичан и проверљив. То што Ви нудите није. Свето Писмо има фантастичне историјске нетачности и несугласице. Оигледно не познајете ни Бибилију. Пример: По Матеју Исус се родио за време Херода Великог (4. г. пре наше ере), а Лука пише да се родио за време Квириниуса (постаје гувернер Сирије 6. године наше ере)!
Preporučujem 2
Милан Јовановић
@Коста Коста, наука функционише на основу чињеница које поседујемо. Ако неко говори, да пише "словима сербским, а језиком словинским", мислим да је јасно на коју страну нагињу научне чињенице и закључци, поготово у светлу осталих изворника тог доба. Такође, повељу познајемо преко тих преписа, и на основу тога извлачимо закључке. Свето Писмо нема везе са вером, него са доказаном историчношћу тих списа и њихових преписа. Оно што Ви овде упорно покушавате, е то су Вам - бабе и жабе.
Preporučujem 4
Prikaži još odgovora
др Милан Лекић
Господин Савић, лијепо пише, али прави само једну али велику грешку. Спомиње "Бошњање"? У тексту повеље, свако може видјети да се становници Босне називају Србима. К. Јиречек је "под Србима видио Бошњане", али није објаснио како их је и гдје видио. Неки српски историчаре "Србе" из византијских и латинских извора "виде као Рашане", док је Рачки у својим млађим данима тврдио да је "Босна српска покрајина", да би после Берлинског конгреса доказивао да је она "хрватски териториј ОД ПОЧЕТКА"!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja