ponedeljak, 25.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 11.09.2019. u 21:00 A. Isakov

Porodica podigla spomenik našem prvom olimpijcu

Bista Đure Stantića postavljena na Beogradskom putu, nedaleko od kuće gde je rođen atleta koji je početkom 20. veka pobeđivao u brzom hodanju
(Фото: Никола Тумбас)

Subotica – Proteklog vikenda u kišno subotnje popodne otkriven je spomenik Đuri Stantiću, sportisti, prvom dobitniku Olimpijske medalje s naših prostora. Bilo je to okupljanje članova najuže familije i prijatelja, sportista, jer spomenik atleti koji je prvi u Subotici doneo olimpijske pehare i medalje postavljen kod kružnog toka na Beogradskom putu podigla je njegova porodica: praunuke Nada Kozarić i Mirjana Stantić Pavlinić, sa svojim sinovima Zoranom Kozarićem i Vjekoslavom Pavlinićem.

„Srećna sam jer sam ostvarila dugogodišnju želju da Đuro Stantić dobije spomenik, i to na mestu koje smo želeli. On gleda na Beogradski put, pogledom ispraća i dočekuje putnike, a takođe pogled mu je usmeren i na kuću na Beogradskom putu u kojoj se rodio i gde i moja porodica dalje živi”, priča za „Politiku” Nada Kozarić.

Đuro Stantić i Nadina prabaka Mara su rođeni brat i sestra, a kako ni Đuro ni treća sestra Eržika nisu imali svoje porodice, Marini potomci sačuvali su svu dokumentaciju i uspomenu na sportistu Đuru Stantića, koji se na svetskim takmičenjima početkom 20. veka nadmetao u brzom hodanju. „Đuro Stantić je 55 puta nastupao i osvajao medalje. Imamo njegovu diplomu iz Berlina, gde je 1901. godine pobedio u brzom hodanju na 75 kilometara, na Olimpijskim međuigrama u Atini 1906. osvaja zlatni pehar”, priča Nada Kozarić. Dodaje da je njen otac čuvao sve što se odnosilo na Đuru Stantića, Bunjevca rođenog 1878. godine, koji je nastupao tada za Austrougarsku, kojoj je Subotica pripadala. Živeo je kratko, tek 40 godina i 1918. godine umro na stepeništu Gradske kuće, gde je radio kao službenik. Pošto u Subotici postoje spomenici Mihalju Vermešu i Ivanu Sariću, koji su se nadmetali u isto vreme, Nada Kozarić kaže da je porodica želela da i njihov predak dobije spomenik. Pre deset godina predali su molbu lokalnoj samoupravi da postavi takav spomenik, međutim, i pored brojnih urgencija, ništa se nije dešavalo.

„Pre godinu dana smo odlučili da sami to uradimo, pribavili smo sve dozvole i saglasnosti, imali smo i dobru saradnju s Međuopštinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture i ombudsmanom i odobreno nam je da na ovom mestu postavimo spomenik Đuri Stantiću”, nastavlja Nada Kozarić. Spomenik je rad vajara amatera Franje Mačkovića, a rađena je na osnovu fotografija koje su sačuvane u porodici.

Na otkrivanju spomenika postavio je cveće i govorio profesor Mihalj Vermeš, potomak čuvenog Lajoša Vermeša, sportiste i pregaoca koji je prvi, 16 godina pre Kubertena, 1880. godine u Subotici na Paliću obnovio Olimpijske igre, izgradio sportske terene i objekte za smeštaj sportista. Upravo na njegovim terenima, prvu pobedu je ostvario Đuro Stantić. Postoji anegdota o tome da ga sudije nisu htele pustiti na teren jer je došao da trči u čizmama i građanskom odelu. Ljut, Stantić je trčao spoljni krug izvan borilišta paralelno s takmičarima i, mada je prevalio dužu etapu, pobedio. Posle te pobede, odmah je s njim počeo raditi Nikola Matković, prvi profesionalni trener, i nakon toga usledila je i njegova pobeda u Berlinu 1901. godine.

Komеntari2
ea794
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Вера Ж
Свака част вашој породици и нека је вечна слава вашем прадеди првом српском олимпијцу, атлети Ђури Стантићу.
Nikola Pupin
Ђурo Стантића, Буњевaц рођен 1878. године, који је наступао тада за Аустроугарску, којој је Суботица припадала. Prvi srpski olimpijci su bili Dragutin Tomašević i Dušan Milošević koji su nastupai za Srbiju u Stokholmu, 1912.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja