nedelja, 22.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:20
POVODOM NEUSPEHA KOŠARKAŠA

Razočaranje, ali ne i tragedija

Tragedija je ono što se dogodilo Miciću, koji je ostao bez majke, a ne poraz na sportskom terenu. – Selektor Đorđević preuzeo odgovornost na sebe. – Kako sa svim poukama nastaviti borbu za Tokio
Autor: Aleksandar Miletićčetvrtak, 12.09.2019. u 19:00
Да су могли боље, играли би боље: кошаркаши Србије (Фото В. Марковић)

Oni koji neuspeh naših košarkaša nazivaju „tragedijom” verovatno nikada nisu iskusili tragediju ili je za njih sport i dalje u antičkom dobu, kao pitanje života i smrti. Od svega što je naš tim zadesilo u Kini, samo jedna stvar se može nazvati tragedijom, ono što se dogodilo Vasiliju Miciću. Njemu ni sto zlatnih medalja ne može da vrati majku.

Tragedije se događaju svakodnevno, lične, narodne, globalne… U danu kad je naša reprezentacija izgubila od Španije, uragan Dorijan je odneo više od 50 života na Bahamima i 70.000 ljudi ostavio bez krova nad glavom.

Lako je dokazati da sportski rezultati snažnije utiču na siromašnije zemlje, tamo gde narod pokušava svakodnevne nedaće da nadomesti uspesima sportskih junaka koji im daju privid sopstvene moći. Tako su i milioni ljudi u Brazilu, kada je Airton Sena tragično nastradao na stazi formule 1, konstatovali da više ne postoji ništa što može da upali plamičak nade u njihovoj mračnoj stvarnosti. Njihova beda bivala je uvek manja kada bi se Sena polivao pobedničkim šampanjcem na podijumu. Miris tog šampanjca osećao se čak i u najzabačenijim favelama, gde nije bilo pijaće vode i osnovnih sredstava za život…

Ako je našim košarkašima za utehu, i jednom Novaku Đokoviću mnogi nisu opraštali trenutke slabosti (kad se mučio s povredom lakta), zaboravljali su sve njegove podvige i prognozirali mu još crnju budućnost. Nevolja je u tome što trezven, razuman svet teško izbija u prvi plan na društvenim mrežama (a tu se izriče „konačna presuda”), pa se tako sva ta prljavština prolije na sve strane i još krsti javnim mnjenjem. I onda svo to pljuvanje nadjača neke prave kritike koje su uvek dobrodošle u ovakvim situacijama.

Novinari su nekada bili toliko mudri, toliko svesni značaja sportista za svoju zemlju, da su i u trenucima njihovih posrtanja znali da nijansiraju reči, a da time niti umanje oštrinu svoga pera, niti zakinu čitaoce za dobar analitički tekst…. Tako je, recimo, nekadašnji urednik Sportske rubrike „Politike” Kosta Stamenković, sredinom šezdesetih prošlog veka, održao lekciju jednom kolegi početniku koji je izveštavao sa meča OKK Beograda. Taj mladi novinar je, u želji da se što pre proslavi, stavio naslov: „Korać razočarao”! Stamenković je izvadio šlajfnu iz mašine, pocepao je na pola, a zatim rekao: „Dragi kolega, Korać nikada ne može da razočara. Stavite naslov: Korać nije imao svoje veče”! Normalno, veliki Korać je već u sledećem kolu postigao 50 poena i bio temelj uspeha naše reprezentacije punih deset godina.

U današnje doba, naslov „Srpski košarkaši razočarali” bio bi sasvim adekvatan, prihvatljiv čak i za naše košarkaše, ali je suviše mlak da bi opravdao postojanje većine medija. Kakav bi to bio naslov bez „katastrofe”, „tragedije”, „blamaže”, „bruke”…

Niko ne žrtvuje celo leto i odlazi na svetsko prvenstvo da bi tamo razočarao i sebe i druge. Da su mogli da igraju bolje, naši košarkaši bi i igrali. A zašto nisu, to znaju oni i selektor Aleksandar Đorđević koji je, u duhu nekih svojih prethodnika (Ranko Žeravica 1967, Ivković 2013…), preuzeo odgovornost na sebe. Ali, ne treba zaboraviti da je to isti onaj trener koga smo dizali u nebesa, koji je vratio veru u našu košarku, koji je pet godina držao nacionalni tim u samom svetskom vrhu (evropski, svetski i olimpijski viceprvaci).

Niti je on lošiji selektor nego što je bio, niti su naši igrači lošiji no što su bili. Ovoga puta nisu uspeli, nešto nije štimalo među njima, ali važno je ono što je Nemanja Bjelica u svom emotivnom obraćanju posle poraza od Argentine rekao: „Došli smo ovde kao tim, sada moramo da se vratimo kući kao tim”!

Da li je Đorđević mogao bolje? Sigurno je mogao bolje! Da li je negde pogrešio? Sigurno je pogrešio! Očigledno u jednom: što se zbog „opšteg interesa” nije držao nekih svojih principa koji su ga vodili ka uspesima. Naš tim nije stigao do medalje samo zbog toga što nije bio na visokom fizičkom nivou kao prethodnih godina, a to je posledica nedovoljnog broja dana na pripremama nekih od nosilaca igre (što zbog propisa NBA, što zbog sitnijih povreda koje su neke izbacile iz stroja par dana uoči šampionata). Dok je bilo svežine, ekipa je disala punim plućima. Mnogima je duša bila u nosu kako je šampionat odmicao, pa je izostala fajterska igra koja nas je svih ovih godina držala u vrhu.

Zato smo na Evropskom prvenstvu u Istanbulu pre dve godine, bez desetak vrhunskih igrača (neki su taj tim nazvali „B reprezentacijom”) pucali od snage i mleli sve rivale do finala, jakom odbranom i snažnim ritmom. Zato se naša selekcija na „Mundobasketu 2014” u Madridu (tri poraza u grupi) i na Olimpijskim igrama u Riju 2016 (dva poraza) strelovito dizala kako su nailazili mečevi odluke i stizala do finala sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Većina nas je otpisala reprezentaciju pre pet godina u Španiji (autor ovih redova joj je prognozirao četvrtfinale), većina je očekivala krah pre dve godine u Istanbulu, većina je otpisala ekipu posle lošeg starta na Igrama u Riju… Bile su to pogrešne pretpostavke. Otpisani su dočekani kao heroji, a „Sale nacionale” poređen sa Živojinom Mišićem.

Sada je većina nas očekivala zlatnu medalju, a na bronzu gledala kao na slabu utehu. Naša očekivanja su opet bila pogrešna… Ali, šta da kažu jedne Sjedinjene Države koje tri puta uzastopce na velikim takmičenjima sa NBA zvezdama (2002, 2004, 2006) nisu uspele da dođu do finala (2002. bile šeste), što i sada neće biti u borbi za odličje, ili što Španija sa najboljim timom u svojoj istoriji, pred svojim navijačima (SP 2014), nije mogla da prođe dalje od četvrtfinala. Niko nije pretplaćen na uspeh, ali je veličina u tome kako se ponaša posle neuspeha. „Naša slava nije u tome da nikada ne padnemo, već da se svaki put kad padnemo – podignemo” (Konfučije)!

Sada je samo pitanje kako će se naš tim ponašati. Ne samo u Kini, već i dugoročno (sa Đorđevićem ili nekim drugim trenerom). Imamo desetak kvalitetnih mladih košarkaša i mnogo izazova (kako u sve težim okolnostima obezbediti igrače iz NBA i Evrolige za nacionalne akcije) i cilj koji je mnogo veći od Kine, a to su Igre u Tokiju. Bila bi velika šteta da Srbija ne bude jedna od 12 selekcija na najvećoj smotri sporta narednog leta, jer taj događaj su najbolja moguća promocija i za sportiste i za njihove zemlje. Važno je biti stalno prisutan na najvećim takmičenjima, stalno voditi bitke sa najboljima (bez toga nema ni stabilnog finansiranja) jer vidimo koliku cenu plaćaju Hrvati i Slovenci kojih ne samo da nema u Kini, već ih neće biti ni u Tokiju.

Ne treba bacati drvlje i kamenje na naše igrače. Treba ih ohrabriti i probuditi u njima ponos da se izbore za Tokio (kvalifikacije početkom narednog leta) i u njemu iskupe za neuspeh u Kini. Zato ćemo za najavu današnje utakmice parafrazirati Duška Radovića:

„Molim košarkaše Srbije da danas pobede Amerikance, ako mogu. Ako ne mogu, onda neki drugi put kad budu mogli.”


Komentari10
e5b01
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

micic luka
U celoj ovoj prici nema ni traga da su igraci izjavili ili obecali da ce biti najbolji, osvojiti medalju, vec samo da ce pokusati. Sve ostalo je kreirala okolina. Budu li na kraju peti to je uspeh vredan paznje, ali kako to mesto ne omogucava ucesce na OI ostaje zal da su mogli, shodno kvalitetu kojim raspolazu, da preskoce i tu prepreku.
Данијел
Овакав текст нам је требао. Није ово трагедија, али јесте велика жал. Но шта је ту је. Прст на чело, добро размислити о свему, исправити грешке и идемо даље. А површни коментари су вјерујем израз мањине која од досаде не зна шта би него да другога куди. Лакше је ипак него самог себе. А наравно како су медији саставни дио друштва имамо и површних медија који све то прате.
Bojan Krajinovic
Mogu samo da skinem kape i autoru teksta za napisan tekst, i treneru nacionalne selekcije. Iskreno se nadam da će Đorđević ostati selektor još dugo, jer ovo što se desilo u Kini je samo privremena slabost i ne verujem da će se nastaviti. Ali me boli da čitam komentare naših ljudi koji nisu stručni i koji se ne vode zdravom logikom kada bacaju deblje i kamenje na ovu selekciju i lik Aleksandra Đorđevića, a onda kada se ostvare uspesi slave pobede kao da su njihove.
Juraj
Vrlo lep i mudar tekst. Pametnima dvoljno.
dipl. agronom
Bitno je da su novinari imali svoje euforicne dane,i jedino su njihove prognoze,omanule 100 %...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport / Košarka

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja