Osmesi igrača sa srpskom trobojkom na grudima, jasno su pokazali svima koliko je pobeda nad Amerikom značajna. Ako nekome od navijača nije, šta da mu radimo.

Nisu igrali najbolje prethodne dve utakmice, ali ovi momci su zaslužili da se smeju zbog toga kako su se borili. Posebno sa kakvim su ponosom izašli na megdan SAD u rezultatski nebitnom meču i slavili sa 94:89 (32:7, 12:33, 27:28, 23:21).

U najvećem delu su igrali lepo i rastrčano. Precizno i konkretno. Opet sa velikim padom, ali i sa ponosnim ustajanjem. Odigrali su tako da nam je sada samo još više žao što su dve loše večeri imali baš protiv Španije i Argentine. Jer ovoj Srbiji je zaista mesto u borbama za medalje.

Utešne utakmice nisu uža specijalnost srpskih košarkaša. Suviše žele zlato, pa ih mečevi za plasman koji ništa ne znače osim prestiža obično demorališu. Čak ni utakmice za bronzu nisu funkcionisale najbolje u poslednjih 20 godina.

Ovoga puta se sve promenilo. Na terenu se pojavila ekipa koja mnogo zna i počela da melje ekipu koja je na početku izgledala kao izduvan balon. Logično, igrala je 24 sata ranije i doživela za nju sraman poraz.

Pojavio se Bogdan Bogdanović koji je toliko želeo da se sastane sa Amerikancima u nekom drugom ambijentu i meču neuporedivo veće važnosti, da je prihvatio i ono što mu je ponuđeno. Okršaj sa njegovim NBA kolegama je probudio vulkan. Najbolji igrač Srbije na ovom šampionatu ubacio je četiri trojke za prva četiri minuta! Onda je otišao na klupu, ali put je već bio utaban.

Ušli su Micić i Jović i nastavili šutersku rapsodiju Orlova. Sve do 32:7 posle trojke Bjelice na isteku prve četvrtine! Bilo je pomalo neprijatno. I još više je bolelo sve ono što se dešavalo u prethodna četiri dana, kada se Srbija više mučila nego što je plesala.

Ipak, imaju i Amerikanci ponos, imaju Grega Popovića kao ponajboljeg motivatora u igri, a imaju i desetoricu NBA igrača (bez Džejsona Tejtuma i Markusa Smarta) sposobnih da odgovore umalo istom serijom. Sa minus 25 SAD su spustile na četiri razlike u drugoj četvrtini. Kobnoj drugoj četvrtini koja deluje kao Bermudski trougao za ovu ekipu plavih momaka. Posebno u odbrani.

Za drugih deset minuta Srbija je primila 33 poena, a datih 12 je samo održalo prednost na poluvremenu. U suštini, to nije „samo“, ali ako si vodio 32:7 i igrao blistavo, onda četiri razlike može da utiče na već uzdrmano samopouzdanje.

Ponovilo se da sa Nikolom Jokićem i vez njega na terenu ekipa izgleda drugačije, bez obzira da li je ponajbolji centar sveta na poziciji četiri - u kombinaciji sa Nikolom Milutinovim posebno - ili na petici.

Srbija više nije kontrolisala igru, ali nije ni Amerika. Igralo se koš za koš, odbrana za odbranu. Nije Đorđevićeva ekipa prepustila vođstvo, ali ga nije ni previše uvećavala. Povela je, doduše, 61:51 posle druge od tri trojke Bogdanovića u trećem periodu (da, ubacio je sedam za 27 minuta!?) ali je na kraju četvrtine imala još manje vođstvo (71:68) nego na poluvremenu.

Jokić (šest) i Bogdanović (pet) su zajedno imali 11 asistencija do 30. minuta.

Onda je Marjanović postao ofanzivna snaga, a sjajni Lučić se zahvalio na slobodnom šutu za njegovu treću trojku i 78:68 u 33. minutu!

Popović je tražio tajm-aut, ali je Bjelica odgovorio bombom za plus 11. Srbija je izgledala kao ozbiljniji tim. Kao što i jeste.

Banana Bjelice i zakucavanje Micića u kontri je bio kruna meča. Imalo je još dosta da se igra, ušlo se u naizgled neizvesnu završnicu, ali je Srbija već uveliko pobedila Ameriku.

Onako kako bi uradila i u polufinalu, ili finalu. Zato što je ovaj tim sjajan.

Košarkaški centar u Donguanu. Gledalaca: 13.000. Sudije: Maranjo (Brazil), Ju (Tajvan), Kastiljo (Španija).

SRBIJA: Simonović, Bogdanović 28 (7 trojki), Bjelica 8 (2), Lučić 15 (3), Raduljica, Birčević, Jokić 9, Milutinov 7, Micić 10 (2), Gudurić, Jović 9 (1), Marjanović 8. Selektor: Đorđević.

SAD: Vajt 2, Mičel 9 (1), Heris 4 (1), Smart, Barns 22 (2), Braun 4 (1), Tejtum, Plamli 2, Tarner 10 (1), Lopez 2, Midlton 16 (2), Voker 18 (3). Selektor: Popović.

Milutinov pred Popovićem

Prva uspešna akcija Srbije na utakmici bilo je spuštanje lopte na Milutinova (toliko prizivano od strane selektora Đorđevića) koji se okrenuo i snažno zakucao. Igrao je mladi centar i posle toga dobro, pokazavši tako i Gregu Popoviću šta može.

Selektor SAD je i trener San Antonija, ekipe koja polaže prava na Milutinova kojeg su Teksašani draftovali kao 26. pika na draftu 2015. godine.

Amerika sa desetoricom

Malo nakon što je završena utakmica četvrtfinala između Francuske i SAD, objavljeno je da Markus Smart neće igrati u nastavku takmičenja. Prvi defanzivac SAD i Bostona, lakše se povredio i u dogovoru sa Gregom Popovićem odlučeno je da će napustiti tim.

Smart je bio u trenerci na klupi protiv Srbije, isto kao i Džejson Tejtum koji se povredio još na meču sa Turcima.

Priprema sa pola terena

Da Amerikanci imaju problem sa pristupom utakmici protiv Srbije pokazalo je i zagrevanje NBA igrača. Umesto standardnog načina pripreme tela za meč koji sledi, momci koji predstavljaju Sjedinjene Američke Države šutirali su sa pola terena, bacali neke čudne horoge, igrali se i smejali.

Ništa im nije bilo smešno ubrzo, kada su zaostajali 25 poena za Srbijom posle prve četvrtine. Nemamo podatak, ali to je sigurno najlošiji period u istoriji američke reprezentativne košarke.

Berza ispred dvorane

U trenutku kada je počela utakmica za plasman od petog do osmog mesta na Svetskom prvenstvu, ispred dvorane je bilo nekoliko hiljada ljudi. Histerično su trčali u krug i vikali. U centru svega bili su muškarci sa ulaznicama u rukama.

Kao na berzi, ili na uličnim klađenjima, primali su novac i zauzvrat davali hartije od vrednosti. Svi su se snalazili u opštom haosu uz nepodnošljivu dreku. Tapkaroši su radili posao, a policija je stajala pored, organizovavši samo ulazak u samu dvoranu.

Bila je sjajna poseta za jedan meč za plasman. Ovo je, ipak, trebalo da bude utakmica za medalju.

Micićeva čvrstina

Vasilije Micić je sa crnom trakom odigrao meč protiv Amerike. I odigrao je tako da svi moraju da budu ponosni na njega. Posebno njegova porodica.

Miciću je tri dana ranije umrla majka, ali je on ostao sa ekipom. I ne samo da je ostao, već je bio njen izuzetno značajan faktor.

Toliko je ovaj momak jak da je u jednom trenutku dobio udarac u glavu i završio na parketu sa rukama na licu. Videlo se da je ozbiljno uzdrman, ali je mahnuo Đorđeviću kako bi se selektor uverio da je Vasa dobro. Samo da ostane u igri.