utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
FORMULE ŽIVLjENjA

Kada roditelj vređa

Kod dece se ličnost i formiranje osećanja lične vrednosti još grade i uvrede od najbližih toksično deluju na njihov razvoj, a kada otac ili majka to često rade, reč je o psihičkom zlostavljanju deteta
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 16.09.2019. u 08:00
(Срђан Печеничић)

Postoji velika razlika između izrečene uvrede i osećanja uvređenosti. Ljudi, uključujući i decu mogu se uvrediti na bilo šta, svaki put kada zaključe da ih je neko drugi omalovažio nekim svojim postupkom. Osećanje uvređenosti je subjektivno, što znači da se ljudi mogu osetiti uvređenim i onda kada imaju i onda kada nemaju razloga za to. S druge strane, izrečena uvreda u vidu neke negativne etikete, diskvalifikacije koja se odnosi na drugu osobu jeste poziv i razlog da se drugi oseti uvređenim.

Postoji velika razlika da li je uvreda izrečena odrasloj osobi ili detetu, posebno malom detetu. Odrasli ljudi imaju oformljenu sliku o sebi, izgrađen identitet i razvijeno osećanje lične vrednosti. Ni njima nije prijatno kada ih neko vređa, ali mogu izabrati da na uvredu reaguju ignorisanjem i povlačenjem, to jest pravljenjem distance prema osobi koja ih vređa.

Za razliku od njih, deca su u procesu izgradnje svoje ličnosti i formiranja osećanja lične vrednosti. Njima jeste potrebno da se osećaju voljeno i prihvaćeno da bi na osnovu toga izgradili pozitivnu sliku o sebi i doživljaj lične vrednosti. Zbog toga uvreda kao poruka da oni kao bića nedovoljno vrede ili da ne vrede ometa ovaj proces, vodeći ih ka zaključku da su ona nedovoljno vredna ljudska bića.

Izraz ljutnje

Što je detetu važnija osoba koja mu upućuje uvredu, to je moćnije delovanje uvrede na dete. Kako su roditelji detetu veoma važni, njihovo vređanje deteta toksično deluje na detetov razvoj. I pojedinačna, izolovana situacija vređanja može biti toliko važna detetu da je zapamti za ceo život ostavljajući trajne posledice na njegovu sliku o sebi. Kada roditelj ponovo i ponovo, dakle sistematično vređa dete, to jeste psihičko zlostavljanje deteta, tako da ga je potrebno zaštititi od takvog roditelja ili staratelja, ili uticati na takvog odraslog da promeni svoj „vaspitni” stil.

Zašto roditelj izgovara uvrede tipa „idiote”, „majmune”, „budalo” i slične? Po pravilu, vređaju oni koji su se prethodno sami osetili uvređeno. Svaka uvreda u komunikaciji je neka vrsta „izjednačenja” koje vrši onaj ko se prethodno uvredio. To znači da je roditelj prethodno imao neka očekivanja ili zahteve od deteta koje ono nije ispunilo, zbog čega se roditelj osetio nepoštovanim, omalovaženim, neuvaženim od strane deteta, zbog čega detetu „vraća” na isti način.

U praksi je relativno česta situacija da jedan roditelj u nekoj konfliktnoj situaciji uputi detetu uvredu, zbog čega reaguje drugi roditelj napadajući prvog roditelja pred detetom, kako bi ga zaštitio, tako da nastane svađa dva roditelja. Dok jedan roditelj zahteva od drugog da se izrazi na drugi način, bez vređanja, drugi roditelj napada prvog da mu „ruši autoritet” pred detetom. Umesto da dođe do promene, ovakve svađe se ponavljaju iz meseca u mesec.

Šta treba da shvati roditelj koji svoju ljutnju na dete izražava kroz vređanje? Osnovno je da počne da razlikuje detetovo ponašanje od deteta kao osobe. Uvrede su uvek upućene nekome kao etikete koje se „lepe” na osobu, a ne na njeno ponašanje. Deca su dobra, dok njihovi postupci nekada nisu. U konfliktu roditelj treba da od deteta zahteva da promeni ponašanje, a ne da ga negativno etiketira kao osobu. Logika negativne etikete jeste da isključuje mogućnost promene. Ako je neko definisan kao „glupan”, onda to znači da je isključeno da razmišlja pametno i da se ponaša na pametan način.

Prezir, negacija ljubavi

Kada roditelj počne da razlikuje dete od njegovih postupaka, tada postaje sposoban da razlikuje osećanje ljutnje od osećanja prezira. Uvreda je znak prezira. Dok je ljutnja zapravo zahtev drugoj osobi da promeni ponašanje, prezir je poruka drugoj osobi da je bezvredna i da zaslužuje da bude odbačena. Dok je ljutnja poruka voljenom detetu da promeni ponašanje, prezir je negacija ljubavi. Prema tome ljutnja i ljubav mogu ići zajedno, jer je jedno odnos prema detetovom postupku, a drugo prema detetu kao osobi. Prezir, izražen verbalno, bilo direktno kao uvreda bilo na neki indirektan način ili neverbalno, jeste negacija ljubavi.

Deci su za pravilan razvoj potrebni i ljubav i disciplina, a prezir, odbacivanje i uvrede ne samo da negiraju ljubav i ne doprinose disciplinovanju, nego doprinose razvoju buduće psihopatologije.


Komentari21
88eea
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Blagojevic M.
Naravno da je ovaj problem jako rasprostranjen pogotovu na Balkanu na kojem se i sam pogled na zivot razlikuje,i to u prilicnoj meri,od ostatka sveta.Kod nas se deca vec po rodjenju uglavnom postavljaju u istu ravan sa svecima,u najmanju ruku sa andjelima.Emocionalna povezanost je tolika da to jednostavno onemogucava racionalno razmisljanje.A deca rastu i imaju vlastiti pogled na zivot. Zele da ga zive na ovaj ili onaj nacin. Roditelji to moraju prihvatiti i taj konflikt ce biti manje prisutan.
Petar V. Terzic
Otac se zali prijatelju na svog sina:"Nije za knjigu, nece da radi, nista od njega"! Prijatelj ga pita:" Izvini, molim te, ima li tu tvoje krivice?"- "O ne, sve sam mu omogucio!", rece otac.Prijatelj mu predlozi:"Hajde od 10 njegovog minusa (- - - - - - - - - -) "uspravi" 5, dobices 5 pluseva(+++++)!"-"Kako?" -"Od sad ga uvek hvali i podstici,samo pozitivno!"Otac je to prihvatio i rezultati su se redjali: sin je bolje ucio, pomagao ocu u polju i majci u kuci, bavio se sportom i bio drustveniji.
Berislavci
Roditelji se moraju jedinstveno i usaglasenih stavova ophoditi prema svojoj deci.Bitno je razlikovati licnost deteta od njegovog ponasanja. Ako je dete dobro pa neki put neocekivano lose postupi, roditelj ne sme brutalno reagovati:"Eto, nisi ti dobar kako smo mislili". S druge strane, ako dete iz nekog razloga nije dobro, a nekim iznenadjujuce finim gestom pokaze da moze biti itekako dobro, onda majka(ili otac), "braneci" dete od strogog oca (ili majke) gresi kad kaze:"Vidi, nase dete je dobro"!
Jelena
Meni je mama pre neki dan rekla KRAVO DEBELA. Imam 40 godina.
Petar
Jelena majka vam, sto mladji rekli, nije bas "u vinklu". I pritom je narcisoidna. Morate da razvijate vestine samostalnog zivljenja. Inace cete provesti dane svadjajuci se sa njom po pijaci. A nemate malo godina. Ona se nece promeniti ali vi mozete. Pa nek kosta. Jer je sopstvena sloboda vaznija od svih ucena. A odnosi samo mogu da budu manje ostrasceni kada ste razdvojeni. Srecno.
Preporučujem 29
Ringeraja
Dejan bi to isto rekao svom detetu ...Nema tu pomoći...Može da čita stručne tekstove al' se ne prima baš svakom...
Preporučujem 22
Prikaži još odgovora
Sanja
Fenomenalno! Divan tekst!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja