nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:28
KAKO BISMO REKLI (REČNIK TORONTA)

Abortus ili globalno hlađenje

Zatekoh Markonija u grupi ljudi na protestu protiv globalnog zagrevanja sa transparentom iznad glave: „Stop abortusu”. Mahao je njime kao da diže ustanak. „Možda si pogrešio protest”, upitah ga. Pogledao je u transparent. „Ah to, zamolila me je komšinica da umesto nje protestujem. Ona ima osamdeset sedam godina i danas, nažalost, ima kostobolju”. Onda je okrenuo drugu stranu transparenta sa natpisom: Dosta sa globalnim hlađenjem
Autor: Miodrag Topićnedelja, 15.09.2019. u 16:36
(Фотографије Пиксабеј)

Toronto, grad u kome živim, izgovaramo Torono. Torono ima svoj rečnik, ferisvil, svoj karusel reči. Kada se reči zavrte, pretvore se u slike kaleidoskopa. Slike od slova.

Ovog puta Markoni je sastavio nekoliko njih.

SUGER LOLIPOPS – ŠEĆERLEME

Imam godina, ovoliko. Rekoše, rođendan ti je danas. Lepo su me obukli u ono što ne volim da nosim. Kako si zgodan samo da znaš, govorili su oni koji su doneli paketiće uvijene u šarene papire. Svi su uzbuđeni, veseli, šale se, sve im je smešno, kao da su oni slavljenici.

Na stolu torta i u nju pobodene šarene šećerleme.

Nisam ih gricnuo jer su mi rekli da su to rođendanske svećice. Dok ih budeš gasio poželi nešto, a onda ćemo ti izvući uši da porasteš veliki. Mislim da sam tada, a i kasnije, bez želja gasio šećerleme. Nisam želeo da me vuku za uši da bih bio veliki.

Ali porastao sam.

I ja i uši. (Čini mi se da su one nastavile da to rade za razliku od ostalih delova u mojoj svojini.) Ponekad iz sećanja iskrsnu šećerlemne svećice, zatrepere u mrkloj noći. Tada se postroje u red da mi predaju raport.

GLOBAL WARMING - GLOBALNO ZAGREVANjE

Zatekoh Markonija u grupi ljudi ispred „Siti hola”, na protestu protiv globalnog zagrevanja sa transparentom iznad glave: Stop abortusu.

Mahao je njime kao da diže ustanak.

Možda si pogrešio protest, upitah ga.

Pogledao je u transparent.

Ah to, zamolila me je komšinica da umesto nje protestujem.

Ona ima osamdeset sedam godina i danas, nažalost, ima kostobolju. Onda je okrenuo drugu stranu transparenta sa natpisom: Dosta sa globalnim hlađenjem.

Objasnio je ovako: svake godine mi je sve hladnije i hladnije. U stanu 21 stepen, ima ih toliko. Proveravam ja njihovo brojno stanje, ali kao da svaki treći od njih potajno radi na globalnom hlađenju. Šta je ovo, brate?

Rekao bih da čašica Jamazakija ima više stepeni od onih tvojih u stanu, odgovorih. Da proverimo? Pa može, da proverimo. Hajdemo onda odavde, smrzoh se.

COFFEE AT NOON - PODNEVNA KAFA

Podne je. Nije neko vreme za drugu kafu. U kuhinji se žena vrzma oko šporeta

(supa, krompiri, rerna uključena). Žuri da ručak bude na stolu u uobičajeno vreme.

Mogu li sada da skuvam kafu, pitam.

A zašto mene pitaš?

To, sa akcentom na mene, zvučalo je kao da je trebalo da pitam nekog drugog.

Uzmem telefon, ukucam brojeve telefona moje kćerke: dobar dan sine, kažem.

Ona se obradova, ali upita zašto zovem. Mogu li skuvam kafu, upitah.

Bože tata...

Onda je žena započela sa ispitivanjem, onako u policijskom maniru. Uvežbano.

Zašto sam zvao nekog drugog?

Kažem, nije neko drugi nego kćerka.

A pogotovo ne nju, znaš da je na poslu. Može da pomisli da mi se nešto dogodilo.

Ne sećam se kakvih je još tu bilo reči, ali skuvah tu drugu kafu, (u prisustvu pomenutog državnog organa).

Jeste, možda je malo povukla miris peršuna, ali popio sam je. Onako, pod moranje. Da sam okrenuo šolju i pogledao u soc od kafe na dnu, video bih: Bogami, evo ti, veliko srce na ženskoj strani. Ubodi želju.

Ali nisam okrenuo šolju, nisam video srce u njoj. Dovoljno je bilo kafenih želja, za danas.

COCTAIL BAR - KOKTEL BAR

Evo, žena mu je u drugom stanju a on joj priča o Leni. Još, kaže, kako obožava Lenu, prethodno zagrli ženu, poljubi je i - odoh da se vidim s prijateljem.

Sa prijateljem, a? Pa šta je to sestro? Čemu to vodi?

Eto i juče su ga tamo videli. Ispijao je kafu, možeš misliti. Znaš mene, da sam ja u drugom stanju, ne bih se u inat porodila.

„LENA”, koktel bar – Markoni i ja sedimo okrenuti ka velikom staklenom zidu u ulici Jong. Ono što se vidi kroz izlog, tih pedesetak metara ulice je samo promil dužine, te najduže, najprometnije ulice u gradu. (Pre promene statusa, i najduže ulice na svetu.) No svakako ima više promila nego od ovih naših alkoholnih, posle popijenih čašica montenegra-nešto sa ukusom Italije, kamparo-amaro.

Izlog - kao pokretna pozornica marionetskog pozorišta na kojoj neko pristrastan, odozgo vuče konce glumaca, prolaznika. Zaneseni svojim ulogama, tek poneko od njih se seti da postoji i gledalište, i pogleda u nas, poštovanu publiku.

Ne, ne želimo da ih gađamo jajima, zbog toga.

Samo se okrenemo šestougaonom baru sa svetlećom kulom i alkoholnom riznicom oko nje.

Ispred, u krupnom planu neodoljiv barmenov osmeh: Rođeni moji, još po jedan montenegro?

Podignemo palčeve u znak odobravanja. Kad priđe stolu pravimo selfi. Sa montenegrom u rukama, naravno. Markoni petlja oko telefona, kuca poruku i šalje selfi. Vratio se odgovor. Čita ga lagano: kako vam selfi pada na pamet - žena se porađa.

Ustaje, hvata me za ruku. Dodaje šešir. Hajde, hajde, plati brzo. Zovi taksi. Hajde brate, uradi nešto, pa žena će ti se poroditi. Moj Markoni je veoma dobar organizator. Šta bih ja bez njega.

RECYCLING – RECIKLAŽA - AUTOFAGIJA

Šta radim? Recikliram se. Sigurno si pomislio da sam se napokon zaposlio u „Plastic Recycling Company” ili u nekoj od kompanija za reciklažu u Torontu, posle onoga što mi je supruga poručila, takoreći ultimatno: Markoni, više ne mogu da te gledam takvog, sav si se uloptao, pantalone ti seku guzicu, moraš da se baviš reciklažom, ili pakujem kofere posle četrdeset godina braka i odoh kod moje majke. Dobro ne baš kod nje, ali razumeš šta hoću da kažem.

To mi je on ispričao, kada sam ga pozvao da dođe na jagnjetinu sa ražnja sledeće subote.

Znaš, nastavio je, ono oko autofagije, gladuješ, grickaš samog sebe, pa kad ćelije shvate da je đavo odneo šalu, započnu akciju čišćenje onog ćelijsko-parazitskog otpada koje si sa žarom jednog filateliste godinama prikupljao.

Tada, ta unutarnja čistota, tvoju auru oboji bojom narandže a ti dobiješ pristojniji oblik. Eto, sad da znaš kako mi je. A jagnjetina, kažeš? U subotu? Hm, misliš li da bi se to uklopilo u moj program recikilaže?

Pa naravno, šta drugo, odgovorih mu. Onda računaj na moju pomoć oko tog posla.

Te subote, Markonijeva žena veoma sretna, obigravala je oko njega, saopštavajući mu vest: Nevreme praćeno grȃdom, odložilo je planiranu jagnjeću reciklažu.

U parku uz jezero, na stablima su pločice sa latinskim imenom i familijom kojima pripadaju. Ja ne znam moje ime ali zasigurno je zapisano u nekim knjigama.

Kad, iz kamena na rubu jezera, iznikneš a ni sam ne znaš kako ti je to uopšte uspelo, možeš da budeš ponosan na sebe.

Ja jesam. Vetar mi odredi stas, a zimi, umesto lišća, ledeni kristali raspu svetlost umesto senki na vodu. Nisam usamljen jer razumem jezike vetra i vode.

Ponekad sa mnom neko napravi selfi, otkine list da se uveri da nisam made in China.

Neka. Biću zadovoljno ako se neko iznenadi što me, možda, dogodine nije zatekao na ovom mestu. Taj neko je zapamtio da sam postojalo, iz nekog razloga baš na tom kamenu.

HORIZON - HORIZONT

Neko, pre nego što zapevaju treći petlovi, zategne horizont kao da zemlja nije okrugla. I tada pomislim da je možda baš i ravna, ovako gledajući iznad ovih stolica na plaži, kao Bačka, Banat i onaj deo ruzmarinskog Srema.

Šta bih ja bez tih trećih petlova.

Ne vidim u čemu je problem.

Ni jarebica nema jareba a ni ja, galeb - galebicu.

Miodrag Topić, Toronto


Komentari5
022a1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljuba Crnogorčeviç
Toronto ili Torono je jedan od naj lepših gradova na svetu! Tu nikada ne može da ti bude dosadno, čak i kad si stariji... Izgovor Jang strit je pravian izgovor..
Nebojša Joveljić
Najduža i najprometnija ulica u Toronto je Yonge Street. Ime te ulice se izgovara kao Jang, a ne kao Jong kao što je navedeno u tekstu ovog članka.
Ukratko
Neki ljudi se stvarno pate u drugim zemljama. Onda je i nasim domacim malo lakse, "dobro je da ne odoh". Da u drugim zemljama ne valja, svi bi se vratili. Ali ne vracaju se, cak ni ovi kojima je dosadno. Samo dodju na godisnji, pa opet otrce nazad.
Postedite nas....
Auuuu ... pa di li je zivot u Toronu ovoliko dosadan...?
dzordz
zanimljivo i originalno, kao i uvek. ocekujem nastavak

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja