Dugogodišnje izgnanstvo, zatim povratak u otadžbinu, ali ne i pod svoj krov, ostavili su duboke tragove na duši kneginje Jelisavete Karađorđević, ali se to na njoj ne da primetiti. Ono malo stvari što joj je ostalo iz prethodnog života, kćer kneza Pavla i kneginje Olge sačuvala je kao zaostavštinu. Jedan njen deo izložen je u Istorijskom muzeju Srbije. Prvi put u istoriji ove institucije, izložena je postavka posvećena živoj ličnosti, pod nazivom „Dugo putovanje kući”.
– Želeli smo da predstavimo dve paralele koje su obeležile Jelisavetin život. Ona je poslednje dete doma Karađorđevića rođeno u monarhiji, 1936. godine. S druge strane je sve ono što se dešavalo posle puča 1941, kada je porodica kneza Pavla izgnana iz zemlje, deset dana pre Jelisavetinog petog rođendana – kaže Tamara Ognjević, autor izložbe.
Iz raskoši dvora i ljubavi koja je okružuje, s jednim ovećim koferom, Jelisaveta se s roditeljima obrela u izgnanstvu. I taj kofer je deo postavke, na njemu su nalepnice iz Grčke, Egipta, sa Sueckog kanala... Izložene su Jelisavetine fotografije iz mladosti, sveska s nacrtima nakita prababe Marije Pavlovne Vladimirovne, dnevnik koji je vodila njena majka, kneginja Olga...
Poseban deo postavke je porcelanski servis za doručak, koji je Elim Demidov, ujak kneza Pavla, 1896. naručio kod čuvene londonske firme „Tomas Gud”.
U istom kutku muzeja izložena je i tijara, deo nakita za glavu. Reč je replici vladimirske tijare Jelisavetine prababe Marije Pavlovne, koja je važila za ženu s najviše skupocenog nakita u carskoj Rusiji.
– Originalna tijara sada je u posedu engleske kraljice Elizabete Druge i omiljena joj je. Nju je Elizabeta nosila pri susretu s Titom u Belom dvoru. Eksponat postavke je i haljina koju je Jelisaveta dobila od žena Alžira – napominje autorka izložbe.
Jelisaveta se iz izgnanstva vratila u Jugoslaviju 1987. godine, na jedan dan i jednu noć. U Beograd će doći ponovo tek 13 godina kasnije i ostati da živi – u iznajmljenom stanu.
– Moja filozofija je – meni ništa ne pripada, sve je pozajmljeno od kosmosa. Što je moje to je i vaše – navodi Jelisavetine reči Tamara Ognjević.
– Od nje sam čula rečenicu: „Kao dete sam otišla u progon i život me je naučio da se ne vezujem za materijalne stvari” – otkriva Ognjevićeva.
