Ovogodišnji, 53. Bitef biće jedan od najskupljih u poslednjih 10 godina, a počeće danas danom prologa (11 i 17 sati, u trajanju od po oko dva sata) predstavom „Beograd na daljinski” prema konceptu Štefana Kegija i u produkciji Rimini protokola na Novom groblju, odakle će publika sa slušalicama krenuti u obilazak Beograda. Od Novog groblja do terase na krovu Kombank dvorane, bitefovci će šetati, voziti se gradskim prevozom, zastajati kod crkve, fakulteta, na stepenicama Narodne skupštine i na sasvim drugačiji način sagledati Beograd, svoj odnos prema gradu, sugrađanima, što će biti uvod u tematsku i umetničku liniju 53. Bitefa, koji ovoga puta prati slogan „Počnimo ljubav iz početka”. Predstava „Beograd na daljinski” biće 15 puta izvedena do zatvaranja festivala, 26. septembra.
Zvanično, 53. Bitef biće otvoren sutra uveče, od 20 sati na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu predstavom „Orest u Mosulu” NTGenta, rađenoj po Eshilovoj „Orestiji”, u režiji jednog od politički i umetnički najradikalnijih i najprovokativnijih svetskih reditelja, Mila Raua, s repriznim terminom 19. septembra. Kuriozitet je veći ako se zna da će ova predstava šest meseci od svoje premijere biti izveden na Bitefu.
Pored Štefana Kegija i Mila Raua, Bitef će na samom početku predstaviti rad još jedne velike pozorišne zvezde, reditelja Tomasa Ostermajera, koji će biti prisutan na izvođenju predstave „Istorija nasilja” u petak uveče, 20. septembra na sceni Pozorišta na Terazijama zbog toga što mu je to, kako kaže, jedan od omiljenih gradova, pa želi da izvođenje na Bitefu bude na najvišem mogućem umetničkom nivou.
Ivan Medenica, selektor i umetnički direktor Bitefa koji je u ovogodišnju selekciju uvrstio 12 predstava iz devet zemalja Evrope, Afrike i Južne Amerike, naglašava da će predstave iz zvanične selekcije imati ukupno 35 izvođenja, a organizatori su se maksimalno potrudili da ih što više ljudi vidi i da za sve predstave vlada veliko interesovanje.
Prvi deo programa dešavaće se u nacionalnom teatru, JDP-u, Ateljeu 212 i Pozorištu na Terazijama. Tu su i predstave „Zašto je poludeo gospodin R?” u režiji Bobe Jelčića (JDP), tj. „Mladež bez boga” hrvatskog reditelja Boruta Šeparovića (Montažstroj i ZKM, Zagreb). Prvu celinu festivala, onu koja tematizuje fenomen raspada društva, čine i predstave „YUROPA” u koreografiji Kuduza Onikeka iz Lagosa, Nigerija i „Tartif” u režiji Igora Vuka Torbice (Narodno pozorište Sombor i SNP Novi Sad).
Zatim se od 22. septembra bitefovska „svita” seli u Luku Beograd, gde će u hangarima biti izgrađen svojevrsni Bitef grad, a tu će publika imati priliku da vidi drugi deo programa 53. Bitefa koji će obuhvatiti predstave „Nemoralne priče – 1. deo: Kuća majka” Fije Menar i Žan-Lik Božola, „O mesu i betonu” Lusijane Lare, „Ali: Strah jede dušu” Sebastijana Horvata, delo francuskog novog cirkusa „Retke ptice” trupe „Vuk za čoveka” iz Lila i „Pozvani” Sepe Bajensa.
U žiriju 53. Bitefa će biti Kristin Amon-Sirežol, profesor emeritus na Univerzitetu Nova Sorbona, Doroti Čanski, profesor na Teksaškom tehnološkom fakultetu, rediteljka Sanja Mitrović, koja živi i radi u Belgiji, Ersan Montag, nemački pozorišni stvaralac, i dramska spisateljica Olga Dimitrijević. Na 53. Bitef dolazi četrdesetak kritičara, novinara i selektora značajnih festivala, a tu su i brojni prateći programi, među njima i neki od tradicionalnih kao što su Bitef polifonija i Bitef biblioteka. Ovogodišnji 53. Bitef biće završen besplatnim koncertom Beti Đorđević na otvorenom, pored Dunava.
Budžet 53. Bitefa je 40 miliona dinara, od čega je 27 miliona dao grad Beograd i 13 miliona Ministarstvo kulture, a gradski sekretar za kulturu Ivan Karl je obećao da će sledeće godine izdvojiti 30 miliona dinara.
