sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47

Zašto privatne kompanije ne ulažu više u Srbiju

utorak, 17.09.2019. u 15:35
Топлица Спасојевић (Фото Танјуг)

Vest da je Srbija u 2018. godini privukla više stranih direktnih investicija nego bilo koja druga privreda u svetu te veličine, u delu javnosti ponovo je pokrenula dilemu zašto velike srpske kompanije i biznismeni ne ulažu više u zemlji, te da li država više podstiče strance.

„Sve države na svetu traže strane investitore. To rade i u Americi, iako ta zemlja važi za najrazvijeniju u svetu”, ukazuje za Tanjug član kluba Privrednik i vlasnik ITM Grupe Toplica Spasojević i ističe da treba konačno otkloniti tu, pre svega političku, dilemu da li su Srbiji potrebni strani investitori.

Različite investicije, dodaje, iz država sa svih kontinenata koje su usmerene u brojne sektore, dobre su za našu privredu, kako ukupna ekonomija ne bi zavisila od nekoliko velikih giganata u Srbiji.

Država u tom smislu, ocenjuje, ide u dobrom pravcu.

I profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić smatra, kao i Spasojević, da je obim investicija iz drugih zemalja proteklih godina svakako dobra vest za našu ekonomiju.

Obojica ukazuju da je država ranije bila prinuđena da dovodi strane kompanije, koji u fabrikama širom zemlje danas zapošljavaju desetine hiljada radnika, mahom nižih kvalifikacija, dok je, ističu, u poslednje vreme primetan drugačiji kurs, odnosno da dolazi sve više investitora koji donose nove tehnologije i traže obrazovaniji domaći kadar.

Kako god, domaće kompanije nemaju kapacitet da investiraju koliko i strane i nije realno očekivati da „tas na vagi”, u smislu visine ulaganja, bude na strani srpskih privrednika, kaže Grubišić.

Investicije iz sveta su važne, kaže on, kako bi se „iznivelislala” spoljnotrgovinska ravnoteža u platnom bilansu, a da bi se to desilo, neophodno je dovesti svež kapital u zemlju.

„Prinuđeni smo da budemo zemlja koja privlači kapital iz inostranstva. Kada je to već tako, tražite i odgovarajuću strukturu i nudite benificije, subvencije i usmeravate investicije tamo gde državi odgovara”.

Bilo bi, međutim, dobro, smatra, da strane investicije budu praćene domaćim, ali tako što će se naše firme više uključivati kao „podizvođači”.

Toplica Spasojević smatra da pitanje stranih investicija treba posmatrati dugoročno kroz razvojni ciklus svake države i njene ekonomije.

Proteklih deset godina država je imala ogroman problem sa nezaposlenošću i realno je bilo, kaže, da vlast na svaki način stimuliše zapošljavanje.

Danas, kada se pojavljuje manjak radne snage u Srbiji, ukazuje, kreatori ekonomske politike treba da postave novu agendu „na dnevni red”, a to je dovođenje stranih investitora koji unose nove tehnologije u zemlju, kako bi se time sprečio odlazak stručnjaka u inostranstvo.

Na pitanje Tanjuga koga država više pomaže, domaće ili strane biznismene, Spasojević podseća na vreme od pre nekoliko godina kada domaći privrednici nisu ni mogli da konkurišu za subvencije.

S obzirom na to da danas postoji značajan broj stranaca koji već ulažu, a novi su voljni da dođu u Srbiju, i broj subvencija, kaže, ide u njihovu korist.

Odnos subvencija je, ocenjuje, 90 prema 10 u korist stranog kapitala.

Jedan od razloga zašto domaće kompanije nisu potpomognute koliko i strane jeste, kaže, činjenica da većina naših privrednika nema kapacitet za ogromna ulaganja, kako zbog krize koja je ostavila trag na njihovo poslovanje, tako zbog skepse banaka da im odobri povoljne kredite.

Određeni broj privrednika, kaže, zbog ranijih negativnih iskustava u saradnji sa vlašću ne žele da traže subvencije, kako im se ne bi prebacivala politička povezanost sa određenim partijama.

U Ministarstvu privrede kažu za Tanjug da Zakon o ulaganjima ne pravi razliku između domaćih i stranih investitora koji, kažu, imaju jednake uslove da konkurišu za sredstva podsticaja.

„Ono što pravi razliku, jeste pre svega kapacitet konkretne kompanije za ulaganje”, kažu nadležni.

U ovoj godini potpisano je 27 ugovora o dodeli podsticaja, od čega je devet ugovora potpisano sa domaćim, a 18 sa stranim investitorima.

Primera radi, dodaju, u prošloj godini je od 24 potpisana ugovora, 13 potpisano sa domaćim kompanijama.

Poslednja analiza Narodne banke Srbije, inače, pokazuje da su krediti privredi od strane vodećih banaka u Srbiji povećani u drugom tromesečju ove godine za 25,2 milijarde dinara, pri čemu je preko 60 procenata novih kredita odobreno segmentu mikro, malih i srednjih preduzeća.

U Srbiju je prošle godine ušlo 3,5 milijardi evra stranih investicija, što čini 8,2 odsto BDP-a i u tom periodu bilo je 107 projekata SDI u različitim sektorima, najviše u proizvodnji, autoindustriji, industriji hrane i duvana, tekstila, nekretnina...


Komentari20
a25ec
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

jedna učiteljica
A ko kaže da iza stranog kapitala često ne stoje domaći ljudi. Zar su svi zaboravili privatizacione transakcije u kojima je firma-kupac registrovana tri dana pre kupovine, i to u nekom poreskom raju?
dipl. agronom
Ipak,ocekuje se skok traznje naseg ajvara,na probirljivom svetskom trzistu...
MMM
Kapitalistički biznis u bivšim socijalističkim društvima nije misaon, tj. ne vode ga kultivisani poslovni ljudi već neobrazovani milioneri. Nemaju visoke buržoaske kulture u smislu u kome je Marks hvalio buržoaziju u Manifestu komunističke partije kada je rekao: „Buržoazija je u istoriji odigrala krajnje revolucionarnu ulogu“.
MMM
Zašto privatne kompanije ne ulažu više u Srbiju? Odgovor zahteva odgovarajući kontekst. Savremeni evropski kapitalizam ima trostepenu strukturu: centar, poluperiferija (istoč. evrop. drž. EU) i periferija ( drž. izvan EU). Razvijeni kapitalizam (stare kapit. države) je u centru a novi kapitalizam na periferiji. Razvoj globalnog tržišta omogućava nesmetano seljenje kapitala uz svesrdnu podršku država novog kapitalizma, koje pravdaju svoju vlast ulaskom kapitala koji beži iz centra Evr. odn. EU.
dušan
Svi ovi dosadašnji komentari kad se saberu daju odgovor zašto su strani investitori i brojniji i poželjniji na tlu Srbije. Ali mi je žao što taj profesor Grubišić koji tako lepo i dobro vidi i analizira situaciju nije u stanju ili nema volje ili nezna da taj svoj rad i talenat pretstavi. Domaće banke ne prate domaće kapitaliste jer jedni u druge nemaju poverenja. Tako i jedni i drugi ostaju mali dok organizovani i bogati stranci 'beru kajmak' a poreski obveznik sve to plaća.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja