utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:58

Poljoprivrednih penzionera manje za oko 7.000 godišnje

Zaključno sa 2018. godinom zemljoradničke penzije učestvuju sa 22,6 odsto u prosečnoj zaradi bez poreza i doprinosa. – Najniža penzija iznosi 11.272,77, najviše 94.046,20 dinara
Autor: Jasna Petrović-Stojanovićutorak, 17.09.2019. u 22:55
(Фото Д. Урошевић)

Pod šifrom „seoski domaćin” jedan penzioner ostavio je „Politici” komentar na sajtu upitavši kakva je sudbinu poljoprivrednih penzionera. Zašto su njihove penzije tako male i da li i njima kao i svim ostalim penzionerima sleduje povećanje od naredne godine i jednokratna pomoć do kraja ove.

Naime, čudi se i kaže „kako je moguće da mnogi od 250.000 poljoprivrednih penzionera, koliko pamti da ih je bilo, primaju i manje od 100 evra mesečno penziju, a imali su pravo na sva usklađivanja u međuvremenu.

U Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije kažu da je zaključno s junom 2019. godine, najniža poljoprivredna penzija iznosi 11.272,77 dinara, dok je najviša penzija ista za sve kategorije i iznosi 132.065,01 dinar. Najviša poljoprivredna penzija koja se isplaćuje iznosi 94.046,20 dinara.

Statistika fonda pokazuje da ukupno sedam poljoprivrednih penzionera, od čega je jedan invalidski, mesečno primaju od 74.009 do 94.046 dinara.

Na pitanje da li su te penzije male zbog niskih doprinosa ili zbog nečeg drugog, u fondu odgovaraju da iznos penzije za sve osiguranike, pa i za poljoprivredne, ne zavisi samo od osnovice na koju se uplaćuje doprinos, već i od godina staža osiguranja za koje se doprinos uplaćuje.

Prosečan staž osiguranja novih starosnih poljoprivrednih penzionera u 2018. godini iznosio je 22 godine za muškarce i 16 godina za žene, dok je kod poljoprivrednih penzionera koji ostvaruju pravo na invalidsku penziju prosečan radni staž iznosio 18 godina kod muškaraca, tj. 14 godina kod žena.

Najveći broj poljoprivrednih osiguranika uplaćuje doprinose na najnižu osnovicu. Minimalna osnovica osiguranja za poljoprivrednike za celu 2019. godinu iznosi 23.921 dinar mesečno, a doprinosi koje je potrebno platiti na minimalnu osnovicu iznose 6.219,46 dinara na mesečnom nivou.

Zaključno sa 2018. godinom poljoprivredne penzije učestvuju sa 22,6 odsto u prosečnoj zaradi bez poreza i doprinosa. Da bi se povećao procenat, potrebno je da penzije budu više, a uslov za to je duži staž osiguranja i više osnovice na koje se doprinosi plaćaju.

Od 2010. godine broj poljoprivrednih osiguranika se smanjuje, prosečno 7.000 osiguranika godišnje. U istom periodu posmatrano, smanjuje se i broj poljoprivrednih osiguranika, tako da odnos poljoprivrednih korisnika i poljoprivrednih osiguranika iznosi 1 prema 0,7.

Zaključno sa 2018. godinom ukupan broj poljoprivrednih osiguranika iznosi 117.624, a bilo ih je oko 250.000.

U Srbiji najviše poljoprivrednika starijih od 65 godina

U Srbiji se poljoprivredom bave uglavnom stariji od 65 godina, kojih je 42,5 odsto, dok je u starosnoj dobi od 35 do 44 godine 8,7 odsto poljoprivrednika, pokazala je anketa Republičkog zavoda za statistiku, prenosi Beta.

Anketa o strukturi poljoprivrednih domaćinstava je urađena na uzorku od 120.000 domaćinstava u oktobru i novembru prošle godine, sredstvima iz pretpristupnih fondova EU i nacionalnog budžeta. Od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava od oko 564.500 porodičnih je približno 563.000, a najviše njih je u zlatiborskoj oblasti, oko 44.000, a najmanje u pirotskoj oblasti, oko 8.700. Korisno poljoprivredno zemljište koje se obrađuje iznosi 3.458.000 hektara.

Anketa je pokazala da u gazdinstvima ima oko 88.200 goveda, 3.266.000 svinja, 1.800.000 ovaca, 218.000 koza, a najviše je živine – oko 23.000.000 komada, i oko 914.000 košnica. Radnu snagu gazdinstava čini oko 1.337.000 ljudi, a u mašinskom parku je oko 452.000 traktora i 86 odsto je u upotrebi više od 20 godina. Prosečna parcela po domaćinstvu iznosi 12,7 hektara, a od voćarstva je najviše zastupljena šljiva koja zauzima 40 odsto površina pod voćem.

Prošle godine je 33 odsto gazdinstava navodnjavalo ukupno 4,6 odsto površina, a najviše u Bosilegradu – 97 odsto, Majdanpeku 84 odsto i Surdulici 83 odsto, a voda potiče od podzemnih izvora na gazdinstvu, površinskih i iz vodovoda.


Komentari13
ab3ba
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Сеоски домаћин
Захваљујем новинару-професионалцу Јасни Петровић Стојановић, што је једини новинар који је начео ову табу - тему и уједно је молим, да покуша да добије одговор на питање, како је могуће, да под горе наведеним околностима, инвалидски пензионер из осигурања запослених прима најнижи износ пензије од 14338,72 динара, а инвалидски пензионер из пољопривредног осигурања са 15 година стажа прима 11.272,77 динара и све ће бити јасно. Ова дуго најављивана тема, може бити врло актуелна ове јесени.
Mustafa Aga
Kako ono beshe..."Putevi che pozelet Turaka al........"...Vidim ide, "Njive che pozelet seljaka al........"
Đorđe
Toliko o borbi države za opstanak ljudi na selu. Selo i poljoprivreda im je zadnja rupa na svirali.
Bane
Od pre par godina deru nas i sa porezima na imovinu za zemlju koja nam je sredstvo za rad. Pa im to malo, na isti ziro racun traze da uplatimo neko odvodnjavanje, a dve godine vec susne. Izgibosmo, nestajemo.
Preporučujem 11
Penzioner u najavi
Kakav Vam je to komentar? To sto Vi kazete mogu da kazu i doktori, i ucitelji, i policajci, i soferi, ..... ma svako od nas. To da su selo i poljoprivreda zadnja rupa na svirali, cak i da je tacno, nema nikakve veze sa temom clanka, a to su poljoprivredne penzije i njihovi iznosi. Lepo Vam je objasnjeno da na visinu penzije uticu samo staz i visine uplata. Ima nekih penzija i od 94.000 din., pa ce pre biti da su vecini poljoprivrednika iznosi i brojevi uplata u PIO bili "zadnja rupa na svirali".
Preporučujem 20
Вања М
Браво за Политику и озбиљан чланак.
Petar
Питање је везано за старосну пензију. Молим уредништво Политике да испита зашто се страшно дуго чека на коначно рјешење за пензију , стечену делом у Србији и делом у Босни ? Мој лични случај траје преко две године, тако да од семтебра 2017 године до данас , преко ПИО Панчева и ПИО Бијељина није комплетиран мој досије , и примам само део пензије из Србије, који је веома мали.Мој случај није усамљен, па још једанпут молим да се нешто о томе истражи и објави.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja