sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:44
INTERVJU: MILO RAU, reditelj

Živimo u svetu nasilja

Izveštavao sam iz Mosula dok smo spremali predstavu „Orest u Mosulu”, sada izveštavam iz južne Italije jer ovde radimo na predstavi „Novo Jevanđelje”, zbog čega i nisam mogao da dođem na Bitef
Autor: Borka Golubović-Trebješaninsreda, 18.09.2019. u 21:23
(Фото: Courtesy Phile Deprez)

Volim Beograd. Mislim da moto ovogodišnjeg Bitefa ima veze s našom interpretacijom „Orestije” jer lik Oresta smo promenili iz jednog prilično dosadnog lika brata time što smo uveli ljubav između njega i Pilada. U tom smislu, oni započinju ljubav iz početka, uprkos svim preprekama na koje nailaze u Mosulu, kaže za „Politiku” Milo Rau, jedan od najradikalnijih i najprovokativnijih svetskih reditelja, čija će predstava „Orest u Mosulu” NTGenta, rađena po Eshilovoj „Orestiji”, otvoriti ovogodišnji 53. Bitef, od 20 sati na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

Kakva je realnost u Mosulu, gde ste ovu priču smestili?

Budući da „Orest u Mosulu” predstavlja adaptaciju antičke drame „Orestija”, pitao sam se na koji bih način danas mogao da je postavim na scenu jer je nju i inače teško postaviti, pogotovo treći deo trilogije koji se bavi pomilovanjem i rođenjem demokratije, kao i pitanjem na koji je način moguće prekinuti krug nasilja. To je jedna od središnjih tema drame, ali i jedno od ključnih pitanja u Zapadnoj Evropi koje je, u izvesnom smislu, i definisalo ključ za nastanak ove predstave. Ona se zove „Orest u Mosulu” jer smo je postavili u Mosulu, gradu koji je oslobođen tek pre godinu i po dana, pre čega je bio glavni grad Islamske države. Namera nam je bila da predstavu napravimo upravo tamo, da sva ta goruća pitanja postavimo upravo u regionu i u gradu u kome ona i dalje čekaju odgovore. To su pitanja pravde i demokratije i to je suština ove predstave. Ona je neka vrsta mejking-ofa svega što se dešavalo u Mosulu tokom našeg rada na njoj.

Moralna pitanja koja pokreće Eshil su složena. U svojoj predstavi „Orestiji u Mosulu” kombinujete delove originalnog teksta s materijalom koji je vaš tim prikupio. Kakav je taj spoj?

Krajnje direktan. S jedne strane, „Orestija” je drama o vezi između Istoka i Zapada, između Atine i Troje, koja je uništena. Komad počinje Agamemnonovim povratkom iz Troje i to je jedna od stvari koje su mi bile zanimljive: da povežem priče i glumce iz Evrope i s Bliskog istoka, iz Mosula. S druge strane, glumci i aktivisti iz Mosula, koji glume u predstavi, koji su uglavnom prisutni putem video i audio zapisa, budući da su im za dolazak u Evropu potrebne vize koje oni nemaju, kombinuju priče koje pričaju sa svojim ličnim pričama. Primera radi, glumica koja tumači ulogu Atine, boginje koja u trećem delu drame donosi pravdu koja rađa evropsku demokratiju, bila je nekoliko meseci na strani ID, zatim se vratila, muž joj je poginuo, i ona je, na neki način, promenila stranu. Pitanje pravde za te ljude nije jednostavno, oni ne mogu tek tako da kažu: „U redu, praštamo ID.” Kao prvo, ni pravda ni pomilovanje ne postoje kao takvi, sami po sebi. Nema ni vlade koja bi mogla da bude osnova takvog koraka u pravcu demokratije.

Eshilova etika je: etika mere. Za razliku od Eshila, u predstavi „Orest u Mosulu” ne nudite izmirenje, već pokazujete da nasilje jednih samo rađa nasilje drugih. Kakav je svet u kojem živimo?

Mislim da živimo unutar neprekidnog kruga nasilja, ali mi u Evropi to nasilje i eksploatišemo. Kad, na primer, imate jednu imperiju poput Evrope, a Srbija je takođe njen deo, morate je izvoziti negde, njenu proizvodnju morate negde plasirati. Mosul je odličan primer jer Mosul nije zanimljiv ni ID, ni Evropi, ni Americi, ni Sadamu Huseinu, jer je to samo jedan stari lepi grad, ali budući da se sva najveća naftna polja nalaze oko njega, on ipak jeste predmet interesovanja Evrope. Tako da Evropa izvozi nasilje koje stvara naftna industrija. Neke paravojne formacije podržavamo, a neke ne. Primera radi, Amerika sada sklapa pakt s talibanima u Avganistanu, što je potpuno apsurdno. Stoga, da – mi živimo u svetu nasilja. Za civilizaciju se moramo boriti, a umetnost mora biti jedno od oružja u toj borbi.

Može li umetnost da promeni nešto?

Naravno. Smatram da je svaki politički čin u početku umetnički čin. Pre nego što je osnovana prva vlada, na primer u Francuskoj 1789, ljudi su govorili: „Mi smo nacija, ovo je parlament, ovo je vlada, s kraljem je svršeno.” Kada su upitani šta im daje legitimitet, odgovorili su: „Mi sami.” To je bio čin ni iz čega. To je umetnost. Neko izađe na scenu i učini nešto, a to tek kasnije postaje institucionalizovano, postaje normalno i tada se stiče utisak da je postojalo oduvek iako je u jednom trenutku to bio samo umetnički čin. Sve revolucije su krenule ni iz čega, zato ih je teško i opisati.

Važite za jednog od najradikalnijih reditelja, u političkom i umetničkom smislu. Kako gledate na ove kvalifikacije?

Trenutno smo u južnoj Italiji gde snimamo „Novo Jevanđelje”. Isusa igra crnac, borimo se za prava migranata kojih ima oko 500.000 ovde u Materi, gde se trenutno nalazim, što je i razlog zašto, nažalost, ne mogu da budem na Bitefu. Mislim da su naši projekti, zapravo, pokušaj da stvorimo kontekst za sve ove metafore iz klasičnih dela kakva su „Orestija”, Jevanđelje ili Novi zavet, da pokušamo da ih dovedemo na lokacije na kojima te neke primarne tenzije, konflikti koji postoje u tim delima ponovo isplivavaju na površinu i dolaze u prvi plan. „Orestiju” je besmisleno postaviti u Parizu, ali kada je postavite u Mosulu ona, naravno, poprima potpuno novi značaj. To je naš način rada.

Pre nego što ste ušli u pozorište, godinama ste izveštavali iz konfliktnih oblasti kao što su severni Irak i Sirija. Kakva su vaša novinarska iskustva?

To uvek radim paralelno. Izveštavao sam iz Mosula dok smo spremali predstavu „Orest u Mosulu”, sada izveštavam iz južne Italije jer ovde radimo na predstavi „Novo Jevanđelje”, tako da je moj posao izveštača uvek tekao paralelno s umetničkim radom na nekoj lokaciji.

Mislim da je uvek dobro kombinovati načine na koje pristupate nekoj temi. Dok radite predstavu, imate oko sebe glumce, uronjeni ste u nju i nemate nikakav pregled situacije izvana. Ali kada radim izveštaj, onda pristupam na potpuno drugi način, imam određenu distancu i to mi pomaže jer na taj način uspevam da sagledam i greške koje pravim.


Komentari0
b0077
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja