sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:30
SLOVO O JEZIKU

Kroatizmi u našim medijima

„U Srbiji se niko ne oseća neprijatno ili nezgodno, svima je neugodno”, kaže se u tekstu. Međutim, i ugodno i neugodno je bilo ljudima u Srbiji i mnogo ranije. Kod Bore Stankovića nalazimo primer: „Mita to primeti, pogleda je, namršti se neugodno na to njeno večito kao špijunisanje
Autor: Rada Stijovićsreda, 18.09.2019. u 14:55
(Новица Коцић)

Nedavno je u Politici objavljen tekst u kojem se upućuju prekori elektronskim i štampanim medijima preplavljenim, kako se navodi, kroatizmima. Razmotrićemo navedene primere redom.

Prva kojoj je bila upućena zamerka jeste reč pomak. Ona je, kaže se u tekstu, potpuno istisnula iz upotrebe imenicu napredak. Leksema pomak je načinjena od slovenskog glagola pomaći (se), poput imenica: uzmak, domak (obična u spoju s predlogom na u prilogu nadomak), odlomak itd. Da pomak ne treba da potisne reč napredak nema nikakve sumnje, pogotovo zato što one nemaju uvek isto značenje. Pomak može značiti i samo pomeranje, promenu mesta, kao u primeru Nikole I Petrovića – Njegoša: „A ti izkraj kneginje Milice | Gledaše me — na moj pomak svaki“.

Sledeća primedba odnosi se na „kroatizme“ odabir i izvedba, koje je, kaže se u tekstu, „gurao i uspeo da lansira u javni govor deo srpske narodnjačke estrade“.

Odabir je imenica izvedena od slovenskog, dakle i srpskog, glagola odabrati: „Sporo ide odabir kad se krompir bira“, kaže se u Lještanskom, selu u srcu Srbije, kraj Bajine Bašte, a zabeležio ju je pesnik i lingvista Milosav Tešić. Napravljena je poput imenica: zbir (od zbirati, sabirati), prezir (od prezirati), izvir (od izvirati: „Izvir voda izvirala“ je neredak stih u narodnoj pesmi) itd.

Izvedba je takođe nastala od slovenskog glagola, i to uz pomoć sufiksa -ba poput imenica: borba, berba, žurba, paljba, pogodba i sl. U Hrvatskoj je izvođenje sufiksom -ba nešto češće nego kod nas, ali ni nama nije strano. U Zakonu o šumama, npr., izdatom 1930. u Beogradu, govori se o „troškovima izvedbe radova“. Jasno je da ni ovde, kao ni u prethodnoj leksemi, nema uticaja estrade.

„U Srbiji se niko ne oseća neprijatno ili nezgodno, svima je neugodno“, kaže se dalje u tekstu. Međutim, i ugodno i neugodno je bilo ljudima u Srbiji i mnogo ranije. Kod Bore Stankovića nalazimo primer: „Mita to primeti, pogleda je, namršti se neugodno na to njeno večito kao špijunisanje“ (Stari dani). U časopisu Srpska zora iz 1877. ovaj prilog ima nešto drugačije značenje („nezgodno, nepodesno“): „Pri tom mu je stajao mali šeširić veoma neugodno“.

Vuk u svome Rječniku beleži pridev neugodan, a nalazimo ga i u Daničićevom Rečniku iz književnih starina srpskih, i to sa potvrdama od 13. veka. Upotrebljava ga i Milan Đ. Milićević u knjizi Škole u Srbiji: „Igranje i, na neugodnom vremenu gimnastika (švedska) držaće se u sobi za to ugodnoj“, kao i Dragiša Vasić u Crvenim maglama: „Ležao je na jednim neugodnim i krvavim nosilima“.

U Daničićevom prevodu Staroga zavjeta nalazimo prilog ugodno: „Gospodu je ugodno obraćanje bezbožnika“ (Knjiga proroka Jezekilja, glava 18), kao i u Njegoševim Pismima: „Nekolike moje riječi dovoljne će biti, ako je ugodno austrijskom praviteljstvu“ i Božjim ljudima Bore Stankovića: „Plaču mnogo i nekako raskomoćeno, jednako nameštajući se oko groba ugodno, slobodno kao kod svoje kuće“. Bogata građa za Rečnik SANU nudi i obilje drugih potvrda – iz dela Lazara Arsenijevića – Batalake, Dimitrija Isailovića, Dositeja, Branimira Ćosića i drugih.

Jedna od retkih reči navedenih u tekstu o kome govorimo, a za koje bi se moglo reći da je kroatizam jeste pošast. Ona je, kako autor kaže, „stigla i do Petlovca, a da u Petlovcu niko, a i širom Srbije malo ko zna šta znači“. Nema nikakve sumnje da ne treba upotrebljavati reč čije se značenje ne zna, ali da je ova reč ušla u široku upotrebu u srpskom jeziku potvrđuju i primeri Tanasija Mladenovića, Dobrila Nenadića, Petra Džadžića, Matije Bećkovića, Miodraga Pavlovića, autora iz književnog časopisa Danas iz 1934. godine i mnogih drugih čija su dela ekscerpirana za Rečnik SANU i kojima će ova reč biti potvrđena kada dođe red da se obrađuje. Čak i Milovan Danojlić kaže: „Ta pošast [nepismenost] je ponajpre pogodila selo“.

Želeći da pokažemo kako treba biti veoma oprezan kada se neke reči proglašavaju „tuđicama“ i kako ih ne treba olako odbacivati čak i kada to jesu (ako su u potpunosti uklopljene u sistem srpskog jezika), nismo stigli da pogovorimo o svim primerima iz teksta. Ostavljamo to za drugu priliku.


Komentari65
cb0c9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ЗОРАН ШУНДИЋ
OBAVIJEST - Tomica, ni kruv, ni fižol, niti špek, a kamoli rajčica nijesu hrvatske riječi, već pozajmice i to iz: srpskog od kruniti za hleb i krupa - znevlje, italijanskog za pasulj, njemačkog za slaninu i engleskog za paradajz. Tomek, ako ste sada u blagovaonici, želim vam dobar tek i prijatnu večer poslije objeda. Adio!
Коста
"Рајчица" је лепа словнеска реч (рајско воће) коју користе Хрвати и Чеси ("rajčata"). Енглески израз "Paradise" нема никакве везе са изразом "парадајз" у српск0м, који смо ми примили од Аустријанаца ("Paradeiser"). Иначе "крух" никад није био српски израз. Хрвати су га примили од Словенаца. Сви други Словенски народи користе реч хлеб.
Preporučujem 4
ЗОРАН ШУНДИЋ
Наставак: Елем, никада нисам знао да набројим толико стрипова колико их рече г. Томислав. Како му само на памет падоше баш стрипови? А сада бих му поставио једно најозбиљније питање: Како се осећа онај који превери и како његови потомци, и зашто су највећи мрзитељи Срба не Загорци већ Србокатолици? (Пр. Анте Старчевић, Макс Лубурић и др.) Драгец, ја сам једном на Тушканцу наручио: крух, фижол са шпеком и салату од рајчица и доказао да смо исто, ми са Дорћола и они са Тушканца, ZA NEVJEROVATI!
ЗОРАН ШУНДИЋ
А ИВУ АНДРИЋА, рођеног у Травнику, великог српског писца, нобеловца, сте заборавили? Сам се декларисао као СРПСКИ. Много језика поломисте, чини се, бадава? А на коме је то језику писао тај велемајстор стила? На једином који постоји на српском говорном подручју, зна се, српском. Од словенских језика на Балкану постоје још само словеначки и бугарски. Хауг! Пратим ова препирања већ неколико дана. Да се питам даљу расправу бих закључио као сувишну: КРОАТИЗАМА НЕМА. Маните и САНУ и СКЈ и натеривања
JorgeLB
Ivo Andrić je rodio u hrvatskoj obitelji, no prihvatio je srpstvo kao svoje nacionalno opredjeljenje. Po vlastitom izboru, kao odrasli čovjek. Vaša kržljava logika nas uvjerava da njegov izbor nema smisla, a to vjerojatno niste htjeli. I usput, za vas će biti zanimljivo da su mu prvi radovi objavljeni u zbirci "Hrvatska mlada lirika".
Preporučujem 3
Коста
Иво Андрић се родио као Хрват. Нико у његовој породици није био Србин. Андрић се на Краквоском универизтету уписао као Хрват из Босне. Наравно, он је касније у животу пригрлио Српство и то је у реду, и хвала му, посто је Србин избором а не рођењем.
Preporučujem 4
Дечак
Скучени људи тешко прихватају постојање другог и другачијег. Има људи који мисле овако : Сви људи који говоре истим језиком као ја, морају бити Срби.
Д. Мирсин Сибничанин
То сте измислили. Неам тих који "мисле да свако ко говори ссрпски мора бити Србин". Не може, на пример Немац који научи да говори српски да буде Србин, баш као што ни Србин који назучи да говори немачки не може бити Немац. Дакле, нису Хрвати Срби ако то нећее да буду иако су Хрвати свој стандардни језик узели онај српски језик из реформе ЦВука Стефановића Караџића, због чегфа су му раније дали име улице у Загребу, а однедавно су је укинули јер су се сетили зашто су му је дали.
Preporučujem 4
Tomislav K
@Дечак-- Logika nekima (mnogima?) nije jaka strana. Danci su germanski narod; Danci govore danski. Dakle- svi germanski narodi govore danski.
Preporučujem 2
ЗОРАН ШУНДИЋ
У ПРИЛОГ РЕЧЕНОМ- Велики српски писац Симо Матавуљ између осталог оставио нам је неизбрисив траг о покатоличавању Срба у динарском камењару у приповеци "Пилипенда". Та приповетка на врху српске приповедачке прозе потресно је сведочанство професора Матавуља о српскоме сељаку који би радије смрт од глади него да прода душу за џак кукуруза. У другом великом делу "Бакоња фра Брне приказао је живот у католичком самостану, однос Србина "Влаја"према фратрима и "многоцењени"а ништав Брнов целибат.
Коста
Управо сте докасзали да није чудо што наше српске интелектуалце, и поред њихових дугачких препричавања које зову "научни радови", свет не узима озбиљно.
Preporučujem 3
Tomislav K
@ЗОРАН ШУНДИЋ-- Učite li povijest iz novela? Ozbiljno? Pa, mogli biste i iz stripova, Mirko, Slavko, Radilovićevi "Kroz minula stoljeća" ili "Seoba Hrvata" i "Knez Radoslav" Andrije Maurovića.
Preporučujem 2

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja