utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Morala sam da se izborim za svoje mesto

Žao mi je što na Katedri za novinarstvo na Fakultetu političkih nauka ne postoji nijedan predmet, makar i izborni, koji bi bio posvećen sportu i komentarisanju mečeva i koji bi studentima približio ovaj žanr, jer su sportske reportaže specifične – kaže Nina Kolundžija, sportski novinar TV Prva
Autor: Isidora Masnikovićsubota, 21.09.2019. u 22:41
Нина Колунџија (Фотографије ТВ Прва/Александар Крстовић)

Nina Kolundžija nas već više od decenije informiše o najvažnijim sportskim događajima i rezultatima, i kada imamo razlog da na njih budemo ponosni, ali i onda kada bismo najradije isključili TV prijemnike. Uvek se trudi da to saopšti na poseban način, iz nekog svog ugla i ne libi se da iznese svoj stav. Smatra da sportski izveštaji ne treba da budu samo puko iznošenje informacija ili prepisivanje rezultat sa terena.

Svoju priču započinje o detinjstvu i kako je zavolela sport, odrastajući uz braću blizance. Da bi svi zajedno otišli u park, morala je prvo da ih sačeka da odgledaju utakmice. Zato ni ne čudi što je već od malih nogu sve znala o sportu. Priseća se i čuvene 1995, kada se košarkaška reprezentacija Jugoslavije vratila na evropsku scenu, u velikom stilu i osvojila zlatnu medalju. I našu sagovornicu je ponela ta euforija sa tribina i od tada se posebno zainteresovala za ovaj sport. Već u srednjoj školi je znala da će njen životni poziv biti novinarstvo i zato se opredelila da studira FPN. Imala je, priznaje, trenutke kada se premišljala. Ali je ljubav prema novinarstvu, pre svega sportskom, pobedila.

– Žao mi je što na katedri ne postoji nijedan predmet, makar on bio i izborni, koji bi bio posvećen sportskom novinarstvu i komentarisanju mečeva i koji bi studentima približio ovaj žanr, jer su sportske reportaže specifične – objašnjava Kolundžija.

Zanat je ispekla u nekadašnjoj redakciji B92. Roditelji su imali samo jednu molbu: da ne počinje da radi dok ne završi fakultet. Strahovali su da će joj posao odvući pažnju sa ispita. Ispunila im je tu želju. U to vreme, kolega sa fakulteta je već radio na sajtu, a zatim i na radiju B92. Zahvaljujući njegovoj preporuci, dolazi na praksu u ovu medijsku kuću na kojoj je ostala do danas. Vlasnici su se menjali, kao i urednici, naziv kanala, ali je ona istrajavala i ostala verna sportskoj redakciji.

Ono što je najlepši deo ovog posla, tvrdi, jeste to što joj je omogućio nezaboravna putovanja. Njen prvi službeni put je bio na Master kup u Londonu 2011. Društvo joj je pravio iskusniji kolega Milan Bošković od kojeg je mnogo naučila. Sledeći put je sama išla na teniski turnir u Madridu i imala je veliku tremu, priznaje nam.

– To je bio najvažniji sportski događaj na našoj televiziji, svi su sa velikim iščekivanjem pratili Novaka Đokovića. Tada sam uradila i ekskluzivni intervju sa Federerom. Na ovom zadatku sam primenila sve ono što sam naučila sa prethodnog putovanja – priseća se.

Svetsko prvenstvo u košarci 2014. godine bilo je jedno od njenih najdužih i najuzbudljivijih putovanja u karijeri. Niko nije računao na uspeh naših reprezentativaca, međutim, oni su sve iznenadili, pa čak i Ninu koja je ostala 18 dana u Madridu, izveštavajući. Na sreću, kao da je predosetila da će se našim košarkašima posrećiti, pa je spakovala veliki kofer.

– Bila sam i novinar-izveštač, i producent, i montažer, i organizator. Iako se put odužio, na kraju sam bila veoma ponosna, kako na naš tim tako i na rezultate svog rada. Ovo prvenstvo je bilo zaista specifično, jer je po raspoloženju i atmosferi podsećalo na čuvenu 1995. Niko nije računao na nas, a kada smo započeli eliminacionu fazu, igrali smo kao u transu. Tako smo se osećali i mi novinari... Ništa nam nije bilo teško, čak ni da u hali provedemo ceo dan. To mi je bio jedan od najlepših trenutaka u karijeri i nisam sigurna da li će se nešto slično ikada ponoviti – sa puno emocija priča.

Na svojim putovanjima susretala je novinare i iz drugih zemalja, neki su imali uz sebe veliki tim, poput Bi-Bi-Sija, a neki su, kao kolege iz Francuske, sve sami radili – i snimali, i izveštavali, i montirali... Kada je odlazila na teniske turnire, svi su znali da dolazi iz zemlje Novaka Đokovića i bili su radoznali da saznaju nešto više o njemu i njegovoj porodici. Zanimljivo je, tvrdi, i da našu košarkašku reprezentaciju uvek prati veliki broj novinarskih ekipa, čak i kada su hiljadama kilometara daleko.

– Na tako velikim događajima svi smo kao jedan tim i drago mi je što još uvek postoji ta novinarska solidarnost – iskreno kaže.

I dalje je u kontaktu sa kolegama koji su nekada radili na B92, Vladimirom Novakovićem, Jelenom Trajković, Sašom Ozmom, koji su sada na Sport klubu, a ima i odličnu saradnju sa Slobodanom Šarencem, Marinom Šistov sa RTS-a...

Zanimljivo je da se danas veliki broj žena bavi sportskim novinarstvom, što nije bio slučaj kada je Nina Kolundžija započinjala karijeru. Jedan od prvih zadataka na fakultetu, priseća se, bio je da napravi intervju sa kolegom novinarem. Ona je želela da to bude sportska TV novinarka. Jedva je pronašla sagovornicu, Svetlanu Danilović, koja je takođe dugo u ovom poslu. Danas sa Ninom Kolundžijom u redakciji rade tri koleginice i četvorica kolega, tako da je gotovo ravnopravna podela snaga.

– Srećom, starije kolege me nisu gledale sa nepoverenjem i nije se dešavalo da mi nisu davali zadatke samo zato što sam žensko. Naravno, muškarci uvek imaju prednost. Kada sam dolazila na ovaj intervju, zastala sam pored jednog kafića da vidim kakav je rezultat meča Španija–Argentina, i svi su me u čudu gledali. Znači, još postoji mišljenje u našem društvu da sport nije za žene. Doduše, nikad mi niko nije otvoreno rekao da sumnja u moje znanje, ali mi je trebalo vremena da se izborim za svoje mesto – kaže.

Odnedavno radi sportski segment u okviru jutarnjeg programa TV Prva. I to doživljava kao svojevrsni izazov. Prvi put u karijeri mora da ustane već u četiri ujutro kako bi sve pripremila. Trudi se da se ovoj segment jutarnjeg razlikuje od klasičnih sportskih vesti, jer ovu emisiju ne prate isključivo zaljubljenici u sport, već svi gledaoci.

Sin Luka ima 20 meseci, često noću ne spava i poverava nam da joj nije uvek lako da bude koncentrisana na poslu. Ponekad uspeva da sa njim odspava popodne i tako nadomesti noćno nespavanje. Tokom čitavog dana, i kada nije u redakciji, prati sportske informacije, utakmice.

– Volim da sam dobro obaveštena i pripremljena, kao i da iznesem svoj utisak. Pokušavam da sve izbalansiram, da nađem vremena i za porodicu i za sport. Od kako sam se porodila, ne stižem da se bavim jogom koju sam godinama vežbala. Povratak na posao mi je u početku bio težak, ne zato što sam se odvikla od radnih navika, već mi je bilo teško da se odvojim od Luke. Ali mašinerija na poslu me je brzo uhvatila pod svoje – deli sa nama svoje emocije.

Naša sagovornica smatra da koliko god se brzo razvijale nove tehnologije i društvene mreže, prenosi sportskih događaja će uvek biti gledani i aktuelni. Prema njenom mišljenju, neophodno je da se pronađe neki novi ugao izveštavanja, da se informacije ne prepisuju, da to ne bude ono što smo već pročitali na sajtovima.

– Smeta mi površnost i novinarstvo koje se svodi na prenošenje informacija ko je šta objavio na svojim društvenim profilima. I na tome se završava istraživačko novinarstvo. Sada je najvažnije da li je nešto „kliktabilno”, a ne da li je to što objavljujemo proverena i tačna vest – kritički razmišlja.

I za kraj nam otkriva da ju je američka ambasada kandidovala za studijsko putovanje – „Global sport mentoring program”, namenjen ženama u sportu, tako da je jedno vreme tokom jeseni neće biti na malom ekranu. Biće jedna od 17 žena iz celog sveta koja će učestvovati u ovom šestonedeljnom programu. Dve nedelje će provesti u Vašingtonu, jednu u Los Anđelesu i tri u Njujorku.

– To je velika stvar koja mi se dešava ove godine, i srećna sam što me je podržala i redakcija. Vrlo je moguće da ću odatle doneti i neke lepe reportaže – kaže za kraj.

Užasavaju me naslovi po tabloidima

Nina Kolundžija je pre nekoliko dana završila na svim društvenim mrežama. Najavila je fudbalsku utakmicu Srbija–Luksemburg rečima: „A sada oni od kojih retko kad šta očekujemo i koji nas po pravilu razočaraju”. To je imalo veliki broj pregleda po društvenim mrežama.

– Nisam pretpostavila da će ova rečenica izazvati takvu reakciju. Ali, i to je moj stav. Trudim se da ne prelazim granicu dobrog ukusa. Nisam nikoga uvredila ali nisam rekla ni neistinu. Uvek pokušavam da nađem meru i da ne koristim senzacionalističke najave u stilu – „nećete verovati šta je neko uradio ili rekao”. Ovakvi naslovi po tabloidima me užasavaju. Naslovi su se promenili od vremena kada smo mi učili novinarstvo – zaključuje Kolundžija.


Komentari1
1d697
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

milan
Bravo Nina, samo napred...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja