utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
FORMULE ŽIVLjENjA

Vlastita žrtva: samosažaljenje

Ljudi sebe žale kada im se dogodi nešto negativno, a kada ne vide način da razreše situaciju koja ih muči
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 23.09.2019. u 08:00
(Срђан Печеничић)

Na osnovu toga kako jedna osoba emotivno reaguje na tuđa osećanja, moguće je zaključiti da li je njen odnos prema drugom prijateljski ili neprijateljski. Tako na primer, ako osoba na tuđa neprijatna osećanja reaguje saosećanjem, tako da se i ona neprijatno oseća, tada možemo zaključiti da je odnos prijateljski. Ako, je osoba ravnodušna prema tuđim neprijatnim osećanjima, ili ako joj je drago zato što drugi trpi, tada je reč o manje ili više izraženom neprijateljskom odnosu. Isto važi i za tuđa prijatna osećanja: ako je osobi drago što je drugi srećan, to je prijateljski odnos, a ako joj je svejedno ili krivo što je drugi srećan, tada je reč o neprijateljskom odnosu.

Ovaj princip simpatije (saosećanja), apatije (ravnodušnosti) i antipatije (protivo-sećanja) takođe važi za nečiji odnos prema samom sebi. Isto kao što osobi drugi ljudi mogu biti prijatelji ili neprijatelji, tako i osoba može sebe tretirati kao prijatelja ili neprijatelja. Ovaj način odnošenja prema sebi takođe ima emotivnu komponentu, tako da se u novijim psihoterapijskim teorijama govori o „saosećanju sa samim sobom”.

Stoik ili slabić

Pojam odnosa prema samom sebi jeste kompleksan za razumevanje, a najlakše ga je predstaviti kao odnos između dva dela jedne ličnosti, koji unutar ličnosti uspostavljaju međusobni odnos. Poznato je da deca često imaju odnos prema samima sebi tako što ponavljaju odnos koji su njihovi roditelji imali prema njima. Tako na primer, ako su roditelji pokazivali prijateljski odnos, i dete će imati takav odnos prema sebi. Ako su roditelji kritikovali dete na zdrav način, ono će isto tako kritikovati samo sebe, a ako su ga vređali i ponižavali, i ono će se na isti takav način odnositi prema sebi ako nešto pogreši. Objašnjenje je da dete internalizuje stvarnog roditelja, pamti njegovo ponašanje i njegove poruke u određenim situacijama, pretvarajući ga u psihičku strukturu „unutrašnjeg roditelja” koji se oglašava u istim onim situacijama u kojima bi se oglasio i stvarni, spoljašnji roditelj da je prisutan u datoj situaciji.

Jedna vrsta osećanja prema samom sebi jeste osećanja samosažaljenja. Ljudi sebe samosažaljevaju kada im se dogodi nešto negativno, a kada ne vide način da razreše situaciju koja ih muči.

Iako su sažaljenje i „smilovanje” po svojoj prirodi oblik ljubavi prema drugom, dakle prijateljski odnos prema drugom koji pati zbog nekog negativnog događaja, mnogi ljudi tuđe sažaljenje doživljavaju kao uvredu. Oni misle da gube ljudsko dostojanstvo ako dođu u situaciju da drugi saznaju da pate i ako pokažu svoju ranjivost, to jest da su „ranjeni”. Oni smatraju da čovek uvek mora da bude jak i da stoički podnosi „udarce života”, da bi zadržao svoj ugled i poštovanje drugih. Tome doprinose i izjave prezira zamaskirane u sažaljenje: da je neko jadnik ili bednik vredan sažaljenja, i slične.

Isti negativni stav koji imaju prema tome da ih drugi sažaljevaju, ljudi sa ovakvim stavom imaju i prema osobi koja se samosažaljeva, zato što smatraju da je ona time pokazala da je slaba, „slabić” i da je ranjiva.

Uteha za sebe

Samosažaljenje je autentično osećanje osobe u nevolji prema samoj sebi, i donosi joj neke unutrašnje dobiti, naročito ako osoba sebe teši i podržava, kao što bi roditelj tešio dete ili prijatelj prijatelja. Kada nema takve utehe iz okruženja, osoba je daje samoj sebi. Sve dok se neko povremeno samosažaljeva, u situacijama koje su zaista teške, okruženje po pravilu ne gleda negativno na osobu.

Problem nastupa sa onim ljudima koji se samosažaljevaju veoma često, svaki put kada dožive neku neprijatnost. Oni ulaze u poziciju pasivne žrtve koja ne čini ono što bi mogla da učini kako bi razrešila negativnu situaciju. Umesto da rešava rešiv problem ili da prekine odnos u kojem pati, ova osoba samosažaljeva sebe, potvrđujući svoje životno uverenje da je predodređena da bude žrtva u svom nesrećnom životu. Ovi ljudi traže od prijatelja i poznanika da ih sažaljevaju, da učestvuju sa njima u njihovoj boli. Ono zapravo žele da im drugi potvrde njihovu pasivnu poziciju nevine žrtve. A kada svojim beskonačnim egocentričnim pričama o svojim jadima „oteraju” druge, tada dodatno postaju žrtve njihovog nerazumevanja i ljudske „sebičnosti”.


Komentari12
f0e7c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jasmina
Ja sa takvim zivim
Samosažaljivi
Ko se samosažaljeva ( i nikad ne otme nešto od drugih) - taj je beskonačno egoističan, a ko kao krvopija živi na teret drugih (laktaroši, prevaranti i razni drugi "uglednici" od koje je pola države pobeglo) i ima samozaljubljeni stav folk zvezde - taj je ok i neegoističan? Šokiran sam zaista, ali verujem da je zbog kratkog teksta istrpela jasnoća ( nešto je grubo pojednostavljeno itd). Nisam psiholog, ali mi se čini da zlo stvaraju upravo oni "zdravog apetita", "ambiciozni" i beskrupulozni.
Petar V. Terzic
Samosazaljenje je opasno i destruktivno stanje duha-vodi u usamljenost i unistava osobu.I drevni Grci su znali da samosazaljenje i zavisnost idu zajedno. Naime, samosazaljenje je zamaskirana zavist prema drugim.Iza stalnih zalbi, kao sto su- "Ovo se samo meni moze dogoditi", "Ne moze mi niko pomoci"- krije se gnevna i besna osoba. Ne mozemo zavideti iskrenom prijatelji kao sto ne mozemo zavideti sebi. Sebi smo najveci prijatelji, zato treba da - volimo, postujemo, podrzavamo i ohrabrujemo sebe.
Berislavci
Stari bracni par svodi racune. Muz kaze:"Tri puta u zivotu bila si tako tuzna, jako si se samosazalevala. Nisam ti mogao pomoci, imao sam grizu savesti. Mozes li mi sada kazati koji su bili razlozi?"-"Prvi put kad si gubio kucu, zbog neplacenih rata morala sam da "sredim stvar" sa agentom za nekretnine! Drugi put sa inspektorom rada zbog tvoje firme koja je propadala. Treci put kad ti je nedostajalo 11 glasova da budes izabran za predsednika FK-a!A sad mi kazi da li sam bila stojik ili slabic?!"
ЗОРАН ШУНДИЋ
СВЕ ЗАВИСИ ОД ИНТРОСПЕКЦИЈЕ И СТЕПЕНА ДУХОВНОГ РАЗВОЈА И ОБРАЗОВАЊА. Нормално је да усамљеноме ПОНЕКАД буде жао себе. И нормално је и да из таквог стања брзо изађе. У животу треба бити чврст према стварима, појавама и догађајима. Усамљени људи су духовно најразвијенији људи. То не важи за криминалце у апсанама, већ за калуђере-духовнике, мисаоно развијене људе. Најјачи људи су "вуци самотњаци": владари, писци, ратници. Они много више размишљају и изграђују се. Упознај себе, владаћеш свима!
Tatjana Popovic
Bas tako. Lepo ste i tacno sve obrazlozili.
Preporučujem 2

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja