sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Dve decenije ulaganja dijaspore u maticu

petak, 20.09.2019. u 13:02
(Фото Фонд дијаспоре за матицу)

Prošlog vikenda, u sali Parohijskog doma pri Hramu Svetog Save u Beogradu, održana je skupština Udruženja „Fond dijaspore za maticu” i obeležena dvadeseta godišnjica ove humanitarne i kulturne organizacije. U prisustvu velikog broja delegata dijaspore iz različitih regiona planete, kao i predstavnika matice, sačinjen je bilans dvodecenijskog delovanja ovog vida okupljanja narodnosne, socijalne i kulturne energije srpskog naroda rasutog po bližim i daljim meridijanima. Kako je u zaključku rečeno, ovaj način saradnje s domovinom pokazao je veliku vitalnost.

Fond je osnovan avgusta 1999. godine, neposredno posle bombardovanja Srbije od strane NATO-država. Objedinjenom energijom humanitarnih, naučnih i kulturnih radnika iz dijaspore i matice prikupljena je velika materijalna pomoć i uložena u obnovu porušenih škola, bolnica, mostova, puteva, crkava, manastira i drugih objekata namenjenih primarnim ljudskim potrebama. Na poziv za pomoć odazvali su se naši ljudi s različitih destinacija, ali i mnogi njihovi inostrani prijatelji. Samo u prve dve godine od osnivanja, na račun fonda slilo se oko 14 miliona ondašnjih maraka.

Na čelu Upravnog odbora fonda je ugledni profesor Univerziteta u Berlinu dr Miloje Milićević, a na čelu Nadzornog odbora poznata humanitarna radnica iz Nemačke dr Ljiljana Verner. Kako je rečeno na skupštini, organi fonda – u kome sede, uz javne i naučne radnike iz zemlje i dijaspore i predstavnici Srpske pravoslavne crkve – sve poslove obavljaju volonterski i na načelima pune transparentnosti. Strogo se vodi računa o svakom dinaru (ili evru), a pomoć se deli onima kojima je najpotrebnija. Osim pomoći u izgradnji porušenih mostova u Novom Sadu, kod Varvarina i Trstenika (most kod Varvarina u celini je finansirala dijaspora iz Švajcarske), izdvojena su velika sredstva za otklanjanje posledica katastrofalnih poplava 2014. u Srbiji i 2015. u Republici Srpskoj (Obrenovac, Kraljevo, Paraćin, Krupanj, Kladovo, Koceljeva, Osečina, Valjevo, Rekovac, Golubac, a u Republici Srpskoj – Šamac, Čelinac, Zvornik, Novi Grad i Lopare). Sredstvima fonda izgrađeno je Dečje obdanište u Brnjici kod Gračanice, obnovljeni su manastir Duboki Potok kod Kosovske Mitrovice i Parohijski dom u Peći, a upućena je višekratna pomoć centrima za kolektivni smeštaj izbeglica na Kosmetu. Fond svakog meseca uplaćuje znatnu pomoć narodnim kuhinjama na Kosovu, Humanitarnog organizaciji „Majka devet Jugovića”, udruženjima žena Kosmeta, kulturnim i studentskim ustanovama iz naše južne pokrajine i drugima. Finansirao je nabavku opreme za škole i fakultete na Kosmetu, i pomogao kupovinu seoskih imanja za Srbe prognane posle agresije NATO-a. U okvirima ove organizacije deluje i Fond „Sanja Milenković”.

Ova organizacija godinama priprema podizanje memorijalnog centra svim srpskim  žrtvama, poput sličnih spomenika u Jerevanu i Tel Avivu, privodi kraju izdavanje „Srboslova”, knjige za iseljenike s najvažnijim činjenicama iz srpske istorije, a u planu je i podizanje „Srpskog doma” u Beogradu kao mesta još kreativnijeg susreta dijaspore i matice.

Na skupštini je bilo reči i o doprinosu dijaspore očuvanju jedinstva srpskog kulturnog prostora. Profesor Milivoje Pavlović, član uprave i jedan od osnivača fonda, rekao je na skupštini da je – osim srpskog naroda – i srpska kultura dijasporična i da se neprestano obogaćuje u prepletu sa drugim kulturama, primajući tuđe uticaje i pozajmljujući svoje osobenosti.

Zaključivši da se odnosi dijaspore i matice danas i u medijima tretiraju ozbiljnije nego ranije (pohvale su upućene i „Politici”) članovi skupštine založili su se za obnavljanje ranijeg ministarstva za dijasporu uvereni da bi njegovim radom komunikacija sa maticom bila podignuta na još viši nivo.

Aleksandar Nikolić,
profesor u penziji


Komentari2
4a40a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

bogdan basaric
Ukidanjem ministarstva za Rasejanje, savremna Srbija je pokazala da se boji, svog naroda, koji je nazalost sve brojniji. Proces odlaska iz otadzbine, cini se kao nezaustavljiv. Srbija je jedina zemlja u svetu, koja ne neguje na najbolji nacin svoje odnose sa gradjanima, koji su potrazili novu domovinu. Nasim gradjanima se bave, mnoge dobroanmerne ali i manje casne organizacije po svetu. Svetao primer je svakako Fond koji predvodi najugledniji Srbin u SRN dr Miloje Milojevic, prekaljeni borac .
Боро
Професоре, у пензији, најљубазније вас молим да уместо већ скоро одомаћених страних речи, покушате да користите наше старе, већ скоро заборављене речи, као например РАСЕЈАЊЕ уместо латинизма ДИЈАСПОРА. У искреној вери да ће ова молба наићи на добронамеран пријем. Боро.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja