subota, 19.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:50

Predmet koji đaci znaju bolje od nastavnika

Autor: Dimitrije Bukvićnedelja, 22.09.2019. u 20:00
На радионицама и курсевима полазници стичу знања из програмирања, али и електронике, роботике и 3Д штампе, а најбољи постају „асистенти” у својим школама (Фо­тографије Кли­кер ИТ цен­тар за де­цу)

Kada se u školi susretnu s fizikom ili hemijom, većini đaka su formule i jedinjenja o kojima će učiti potpuna novost. Ali, otkako je u osmoletke uvedena informatika, prvi put se desilo obrnuto: odmalena uronjeni u svet smartfona i računara, učenici o tom školskom predmetu često znaju više od svojih nastavnika. Po svoj prilici, taj jaz će ostati i ako se, shodno najavama, određeni oblik informatičke edukacije uvede i u niže razrede osnovne škole.

Ovakva situacija dodatno afirmiše značaj neformalnog informatičkog obrazovanja. Kroz radionice i kurseve u specijalizovanim centrima izvan školskog sistema, pravljenjem jednostavnih aplikacija, igrica i sajtova, najmlađi polaznici mogu da svoju „uronjenost” u digitalnu galaksiju pretoče u kreativno znanje i pre nego što u petom razredu dobiju informatiku. A za „starije” osnovce, koji su već dobili taj predmet, neformalno obrazovanje je dobra dodatna priprema za upis u specijalizovana IT odeljenja u gimnazijama i privatnim srednjim školama.

O tome svedoči i iskustvo Miomira Popeskova, osnivača „Kliker IT centra za decu”, namenjenog podučavanju najmlađih programerskim veštinama. On za naš list kaže da je neformalno obrazovanje uvek imalo važnu ulogu u obrazovnom sistemu, pri čemu su informatika i nove tehnologije specifični zato što se jako brzo razvijaju, a kvalitetni kadrovi su izuzetno traženi.

„Zbog toga se veliki broj nastavnika zapošljava u tehnološkim kompanijama, čime se izbor nastavničkog kadra sužava, a školski kurikulum ne prati adekvatno razvoj edukativnih platformi i didaktičkih alata. Takođe, učenici koji dobijaju informatiku su ’rođeni’ u digitalnom dobu i bolje barataju kompjuterima, tabletima, internetom i određenim programima nego starije generacije koje moraju da se dodatno obučavaju”, ističe Popeskov.

Upravo neformalni kursevi mogu da ublaže taj jaz između đaka kao digitalnih urođenika i njihovih nastavnika, koji su poput digitalnih vagabunda. Da interesovanje za takve kurseve ne jenjava, svedoči to što je naš sagovornik sa svojim saradnicima za prethodne četiri godine obučio više od 3.500 polaznika iz Srbije, BiH i Crne Gore uzrasta od pet do 16 godina, a u toku je prijavljivanje za nove radionice iz programiranja, elektronike, robotike i 3D štampe. Ističući da su deca po prirodi znatiželjna, on dodaje da se njihova mašta teško obuzdava kada im se na kreativan način pokaže kako da izraze svoja interesovanja kroz izradu video-igrica, mobilnih aplikacija ili veb-sajtova.

„Veliki broj dece, kada napravi prvu igricu, odmah želi da pravi nešto slično onome što igraju kod kuće. Onda morate da im objasnite da te igre prave timovi od nekoliko stotina ljudi, radeći nekoliko meseci ili godina. I da im spomenete da se to postepeno vežba i uči, kao što ni Ronaldo nije odmah zaigrao fudbal onako kako igra sada”, kaže Popeskov.

Ipak, mali kreativci na radionicama mogu da stvore jednostavnije aplikacije koje, na primer, obaveštavaju pacijenta kada mora da popije lek, sajtove za prodaju kompjuterske opreme, igrice u kojima se skuplja plastični otpad i čisti okean, trodimenzionalne plastične modele mostova, robote podmornice... Mnogi od onih koji prođu ove kurseve na časovima informatike u školi često od predmetnog nastavnika dobijaju zaključene petice i status „asistenta”, pomažući svojim vršnjacima u savladavanju gradiva.

Ističući da su institucije koje pružaju neformalno obrazovanje fleksibilnije i agilnije u odnosu na školski sistem, Popeskov navodi da su one zapravo ogledne sredine za metode koje s vremenom mogu da se sistemski implementiraju i u školstvo.

„Možda je rešenje da se eksterno angažuju takve institucije makar za ovaj ’prelazni’ period uvođenja informatike, jer je veliki problem ako vi u tom prvom kontaktu deteta s materijom ne uspete da ga zainteresujete. Tada je najverovatnije nikada neće ni zavoleti”, zaključuje Popeskov.

Novak Đoković na kursu robotike

Značaj neformalnog informatičkog obrazovanja prepoznala su i pojedina ministarstva, nevladine organizacije i privatne kompanije. Među njima je i Fondacija „Novak Đoković”, kao organizator dečjeg kampa „Drugarijada”, na kojem „Kliker IT centar” već tri godine sprovodi IT radionice. Prema rečima Miomira Popeskova, najbolji teniser sveta je pre nekoliko dana obišao čas robotike pri ovom kampu na Kopaoniku.


Komentari14
96282
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Radmila
Ne razumem sta je problem sto deca uglavnom znaju samo igrice? Pa, deca su, i treba da se igraju. Makar na kompjuteru kad vise nemaju prilike da izadju u dvorista i na ulice da se igraju, kao sto su to radili njihovi profesori.
Aleksandra
Kvalitetan kadar u informatici jeste veoma trazen, ali je kod nas slabo placen. Dok u Americi u Engleskoj, osoba koja radi u IT zaradjuje oko 2,500 - 4,000 evra mesecno, u Srbiji zaradjuje oko 700 - 1000 evra. Prodajemo sebe kao jeftinu radnu snagu, a za IT sektor ne moramo toliko nisko da padnemo. Zato mnogi i odlaze u inostranstvo, gde ce zaradjivati tri puta vise.
Blagoje Krstic
U Srbiji kvalitetan IT kadar placa se 2000 do 3000 evra mesecno.
Preporučujem 10
vox populi
Nije tačno. Djeca se kompjuterima i ostalom opremom IT služi kao igračkom. Uglavnom ne znaju ni jedan od npr. korisničkih programa iz MS Office paketa (Word, Excell....), da ne pišem dalje (recimo AutoSAD). Nastavnici bi morali poznavati rad na računarima, pošto je masovna primjena krenula početkom 80-oh, dakle, pre oko 40 godina.
Mare
Ja bih baš rekao da je sve obrnuto. Današnja deca su se rodila uz računare i za njih je to sve obično i ne fascinira ih. Za razliku od generacija koje su odrastale 80-ih i 90-ih kada su personalni računari počeli da se pojavljuju, današnju decu uopšte ne interesuje kako računari rade jer to nije ništa novo. To što roditelji vide da je ovo trenutno dobro plaćena profesija, pa guraju svoju decu u programiranje umesto da se igraju je druga stvar.
Blagoje Krstic
Nije tacno da ucenici poznaju informatiku, ako neko koristi telefon i racunar da surfuje catuje igra igrice to ne znaci da on zna vise od profesora. Za vreme casova informatike upoznavace se sa korisnim alatima za organizacije dokumenata podataka pa i programirace za sto je potrebno poznavanje i matematike, tu ke ucenici videti da nista i ne znaju.
Boško
Blagoje, da li niste dobro pročitali tekst, ili ste se prepoznali u opisu profesora koji ne bi znao da pokaže učenicima kako da naprave mobilnu aplikaciju ili web prodavnicu? Kako MS Office programi pomažu razvoju algoritamskog razmišljanja, tj. da li je bolje nekome pokloniti jednu ribu ili ga naučiti da peca? Poenta je da deca nauče više od KORIŠĆENJA uređaja i nauče da RAZMIŠLJAJU na korektan i kreativan način. Lepo kaže: neformalno obrazovanje dopuna formalnom, a ne zamena. Odakle zabuna?
Preporučujem 3

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja