četvrtak, 22.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 23.09.2019. u 12:14 Marijana Avakumović
TEMA NEDELjE: ZAŠTO SRPSKI KAPITAL NIJE POŽELjAN U REGIONU

Hrvati nam prave čokoladne bananice, mi njima bajadere

Petar Matijević, jedan od malobrojnih srpskih biznismena koji posluje u Hrvatskoj, kaže da nema problema da radi tamo, ali da uvek, pred izbore, ima otrovnih strelica i s jedne i s druge strane, mada su privrednici na to navikli

Iako se poslovna klima u bivšim jugoslovenskim republikama menja i znatno je povoljnija za srpski kapital nego pre desetak godina, hrvatsko tržište i dalje je najzatvorenije za srpske investicije. Uprkos tome što je Srbija veliki broj kompanija, iz oblasti prehrambene industrije, prodala hrvatskim privrednicima. Kod nas, na primer, posluje 200 hrvatskih preduzeća, dok je s druge strane, tek desetak srpskih kompanija na tržištu Hrvatske („Dijamant”, „Frikom”, „Soko Štark”, „Mivela”, kafa „Grand”...) Ukupna vrednost dosadašnjih hrvatskih investicija u Srbiju iznosi oko 750 miliona, dok naše investicije u Hrvatskoj iznose nešto više od 40 miliona evra.

Sumornu sliku ulaganja srpskih kompanija u Hrvatskoj promenila je odluka Petra Matijevića, vlasnika Industrije mesa „Matijević”, da 2014. kupi dve poljoprivredne zadruge sa 1.500 hektara oranica za 15 miliona evra. Nekoliko godina kasnije, na ovo tržište stigao je Miodrag Kostić, i to tako što je pazario hotelski lanac, kompleks „Kempinski” kod Umaga i „Skiper rizort” u Istri.

Petar Matijević kaže za „Politiku” da on nema problem da posluje u Hrvatskoj, u kojoj ima dve firme i farmu junadi, a planira i da širi poslovanje u oblasti poljoprivrede.

– Hrvatska je u Evropskoj uniji i pravila poslovanja su jasna. Uvek pred izbore ima otrovnih strelica i s jedne i s druge strane, ali mi privrednici smo na to navikli. Tamo plasiram berzansku robu kao što su pšenica, meso, šećerna repa, a cena se određuje na svetskom nivou, tako da se ne zna da li je Matijevićeva ili od nekog drugog – kaže Matijević.

I u „Delta holdingu” potvrđuju za „Politiku” da se poslovna klima u zemljama regiona umnogome promenila u odnosu na period od pre desetak godina, kada su ova tržišta bila potpuno zatvorena za investicije iz Srbije.

– Već godinama naši pokušaji da ulažemo u Sloveniji i Hrvatskoj zaustavljani su netržišnim i neekonomskim potezima. Danas smo rado viđen investitor u svim ovim zemljama i možemo reći da smo na svim tržištima dočekani otvoreno i raširenih ruku. Sloveniju navodimo kao primer profesionalnog i poslovnog odnosa prema stranom investitoru. Dozvolu za izgradnju hotela dobili smo u rekordnom roku, a grad Ljubljana i republičke vlasti u potpunosti su sarađivale na ovom projektu. U Hrvatskoj razgovaramo s gradonačelnikom Milanom Bandićem, koji takođe ulaže puno napora da se „Delta” kao investitor pojavi u gradu koji on vodi – navode u „Delti” i dodaju da se u Republici Srpskoj osećaju kao kod kuće. Slična situacija je i u relacijama s državnim i lokalnim vlastima u Crnoj Gori, Makedoniji i Bugarskoj.

– S ovim iskustvom, i posmatrajući investicije drugih srpskih kompanija u Hrvatskoj i posebno u Sloveniji, smatramo da je poslovna klima promenjena i da su nacionalna tržišta u regionu otvorenija nego ranije. Naravno, uvek se može uraditi više i mi se zalažemo za potpuno otvoreno tržište robe, ljudi i kapitala – navode u Delti.

Mnogo je vremena prošlo od trenutka kada je 2005. godine Miroslav Mišković bezuspešno pokušao da kupi „Merkator”, pa do 2017. godine, kada je usred Ljubljane otvoren hotel „Interkontinental”, u koji je uloženo 50 miliona evra.

Pre petnaestak godina sve namere srpskih privrednika da uđu na tržište Slovenije bile su praćene medijskim napisima o prljavom kapitalu i tajnim vezama biznismena s nekadašnjim predsednikom Slobodanom Miloševićem. Za otkravljenje srpsko-slovenačkih poslovnih veza od najvećeg značaja bilo je ulaganje Slobodana Raduna, vlasnika porodične kompanije „Nektar” iz Bačke Palanke, koji je 2011. godine preuzeo „Fruktal”. Ipak, prvi korak na slovenačko tržište napravio je Veselin Jevrosimović, predsednik kompanije „Komtrejd ”, koji je 2008. preuzeo kompaniju „Hermes softlab”. S vremenom se i promenila atmosfera u tamošnjoj javnosti, pa je na slovenačko tržište ušao i Miodrag Kostić, vlasnik „MK grupe”, i novac uložio u nekoliko različitih sektora: od hotelijerstva, kupovinom „Kempinski palasa” u Portorožu i aerodroma u tom gradu preko bankarstva, kupivši Gorenjsku banku preko srpske AIK banke. Slovenačke ukupne investicije u Srbiji su ipak znatno više i dostigle su oko milijardu evra.

Ako se pogledaju tržišta BiH i Crna Gore, može se zaključiti da ulaganje Srbije u regionu i nije tako skromno, kaže za „Politiku” Bojan Stanić, pomoćnik direktora za strateške analize, analitiku i usluge Privredne komore Srbije.

– Primetno je da su najznačajnija ulaganja Srbije u države regiona sa značajnom populacijom sunarodnika. Velika većina investicija iz Srbije u BiH odnosi se na entitet Republika Srpska (ulaganje u telekomunikacije, energetiku), dok se investiciona saradnja s Crnom Gorom, između ostalog, bazira i na tradicionalnoj bliskosti dve zemlje (do 2006. godine u saveznoj državi). S druge strane, može se reći da su investicije u drugi entitet BiH (Federaciju) „neopravdano” niske – kaže Stanić.

Naš sagovornik naglašava da su ulaganja srpskih kompanija u Sloveniju i Hrvatsku ograničena time što su ove zemlje već duže vreme deo zajedničkog tržišta Evropske unije, koji karakteriše izražena konkurencija.

– Ipak, ne treba skretati pogled s činjenice da i dalje medijska javnost, najblaže rečeno, sa sumnjom gleda na investicije iz regiona (najnoviji primer kupovine akcija kompanije „Kraš”). Dalje ekonomsko povezivanje regiona (uz mogućnost integracije u pojedinim oblastima, kao što su integrisani granični prelazi, prihvatanje laboratorijskih isprava i druge dokumentacije) trebalo bi da nadjača kratkoročne političke interese, koji često destimulišu poslovnu saradnju, odnosno protok proizvoda i investicionog kapitala u regionu – zaključuje Stanić.

Komentari7
83cd0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Јован К.
Највећи број компанија које су инвестирале у Србију су из Словеније, бивше републике СФРЈ, која је прва одлучила да се одцепи од СФРЈ и у којој ни до тада није било лако пронаћи производе из Србије. И тада, као и сада, интересовало их је једино југословенско тржиште.
Radovan
Samo vi ulažite u Hrvatsku, proći ćete kao i oni koji su tamo ulagali pre devedesetih... uzgred, ni Soko Štark, ni Grand kafa, ni Frikom, itd nisu više naši. Kad smo već kod toga, kada su hrvati ušli u Štark, odmah su prepolovili plate zaposlenima i rekli im: kome se ne sviđa, može da ide...
razmena čokolade
Mi njima bananice oni nama griotte i bajaderu. ILi obratno, više ne znam, ali sve je odlično.
Мр Радомир Шћепановић
Цела Србија је продата на офшор!Целокупна прехрамбена индустрија за време владавине ДОС-а је продата хрватима!Нико није питао грађане Србије или дијаспoре да ли би купили акције!Ја од `90 никада ништа нисам купио из Словеније или Хрватске. Нити сам ишао тамо, нити ћу!
Ацин имењак
Ја не купујем ништа хрватско, а трудим се да не купујем и ништа српско писано њиховим писмом. Немам 1% носталгије за том пропалом творевином звана Ју... апсолутно ме се не тичу дешавања у тим бившим реп., и питам се кога другог треба да је брига шта они мисле а да то нису службе безбедности ... испред сваког хрватског представништва у СР. поставио бих мали споменик на сећање страдалих од њихове оштрице, не како бих ширио мржњу, већ како би пробудио разумевање.
Лазар KГ
Ој Дреле, врло вероватно си хтео да се наспрдаш али да, кинеска храна је изузетно добра и разноврсна. Ко је пробао зна, по мом мишљењу једино упоредива са италијанском, од свих осталих за класу више.
Dr. Drele
Samo tako Imenjače, sada ćeš uskoro da kupuješ Kinesku hranu. Čuo sam da je vrhunske kvalitete, a cena prava sitnica.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja