subota, 25.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:49

Trampova afera zakočila sporazum za Donbas

Iznenadno odbijanje Ukrajine da potpiše „Štajnmajerovu formulu” dovodi se u vezu sa skandalom zbog pritiska šefa Bele kuće na Zelenskog da ponovo pokrene istragu protiv Bajdena
Autor: Biljana Mitrinovićutorak, 24.09.2019. u 20:00
Во­ло­ди­мир Зе­лен­ски се нада да ће га састанак с Доналдом Трампом извући из незгодне позиције (Фо­то EPA-EFE/Ste­pan Fran­ko)

Najnovija afera s pritiskom Donalda Trampa na Volodimira Zelenskog da nastavi istragu protiv Hantera, sina Džoa Bajdena, kako bi naškodio najuticajnijem demokratskom kandidatu na budućim predsedničkim izborima samo pokazuje političku sudbinu „malih” država ili onih koje se nalaze na putu suprotstavljenih interesa snažnijih „igrača” na svetskoj sceni.

Otkrivanje sadržaja razgovora od pre dva meseca između američkog i ukrajinskog predsednika pokazalo je kako se stvari rešavaju na visokom nivou i koliko šta košta. Dok je za Trampa to pitanje jedna od kockica koja bi mogla da dovede do drugog mandata, za Ukrajinu je to pitanje ogromnog novca koji dobija od SAD i političke i vojne podrške.

Prošle nedelje, dok se predsednik Ukrajine polako spremao za put u Njujork na sednicu generalne skupštine (GS) na kojoj će se obratiti prisutnima, bio je u velikoj neizvesnosti da li će biti organizovan za njega mnogo važniji susret koji je mesecima tražio – sa Donaldom Trampom. Mediji tvrde da je Tramp do poslednjeg momenta odbijao da da pristanak za sastanak „na marginama” GS UN i konačno je popustio, a vest je objavljena u petak. Istog dana je u medijima izbila „ukrajinska afera” američkog predsednika.

Dan kasnije šef ukrajinske diplomatije Vadim Pristajko negirao je da je američki predsednik tokom telefonskog poziva 25. jula vršio pritisak na ukrajinskog kolegu da pokrene ranije obustavljenu istragu. Pristajko je za list „Hromadske” rekao da je Ukrajina nezavisna država i da neće stati ni na čiju stranu u američkoj politici, čak i ako bi „u teoriji” Kijev bio u poziciji da učini tako nešto.

Iza, na prvi pogled, pristojnog gesta zaštite tajnosti diplomatskog razgovora krije se mnogo više. Administracija Zelenskog ima sveže iskustvo prethodnika Petra Porošenka, koji je manje iz uverenja, a mnogo više zbog interesa, uoči samog finiša predsedničkih izbora u SAD 2016. godine odleteo u Njujork i sastao se na marginama GS UN sa Hilari Klinton. Za demokratsku kandidatkinju susret sa Porošenkom je bio odgovor na dobre veze republikanskog kandidata Trampa sa Rusijom.

Porošenko nije verovao da je moguća pobeda Trampa, ali s druge strane, nije ni imao mnogo izbora, jer je Ukrajina celokupnom ekonomsko-političko-vojnom politikom bila oslonjena na Vašington. Porošenko je posle Trampove pobede uložio mnogo političkih i privatnih veza, usluga i novca, a najviše „gutanja knedli” kada mu je spočitavano da je sve karte „stavio na Hilari” – da bi uspeo da se nakratko susretne i fotografiše s novim predsednikom kome se na licu i položaju tela videla uzdržanost.

Ukrajina je bila polazna osnova i za jedan među prvim „odstrelima” u Trampovom taboru. Ukrajinci su pružili ključne dokaze protiv Trampovog šefa predizbornog štaba Pola Manaforta. Istragu je pokrenuto Robert Miler, koji se bavio ruskim mešanjem u američke izbore 2016. godine.

Za današnju Ukrajinu, u vreme Zelenskog, u pitanju je, između ostalog, bilo 250 miliona dolara ključne vojne pomoći koja je dugo bila pod znakom pitanja, iako je odobrena u Kongresu i Pentagonu, dok početkom ovog meseca nije isporučena. Za Ukrajinu bi, što se tiče odnosa sa SAD, bilo najgore da izgubi podršku obe partije u Kongresu i Senatu.

Uloga Ukrajine u američkim izborima odražava se, naravno, i na tekuće pregovore u kontakt grupi u Minsku i zakazivanje samita „Normandijske četvorke”. Iznenadno odbijanje Kijeva da prošle nedelje potpiše „Štajnmajerovu formulu”, iako je sve već bilo dogovoreno – dovodi se u vezu s ovim događajem. Napredak koji je postignut u obnavljanju pregovora o sprovođenju Sporazuma iz Minska, dogodio se zahvaljujući Nemačkoj, Francuskoj, Rusiji i Ukrajini. Sjedinjene Američke Države, koje su vodile glavnu reč u prevratu 2014. i kasnije vojnoj pomoći Ukrajini, van ovog su procesa i mnogi se brinu da je Zelenski spreman previše da da Rusiji.

Ukoliko bi sastanak s Trampom bio uspešan, Zelenski ne bi morao da „prisiljava” svog izaslanika u kontakt grupi Leonida Kučmu da potpiše dokument, da menja ustav i daje autonomiju Donbasu. Rečju, Sporazum iz Minska bi bio zaboravljen i Zelenski ne bi bio optužen za kapitulaciju: da je pobunjenom Donbasu dao ono što je prorusko stanovništvo tražilo i pre izbijanja rata.

Ruski mediji su podsetili da su 2013. godine, u vreme Baraka Obame, SAD sa Viktorom Janukovičem potpisale sporazum prema kome su američke kompanije dobile dozvolu za razvoj i proizvodnju gasa u tri oblasti u Ukrajini. Ugovor „Ševrona”, recimo, bio je vredan deset milijardi dolara. U maju 2014. Hanter Bajden, sin tadašnjeg potpredsednika SAD Džoa Bajdena, dobio je funkciju u upravnom odboru najvećeg privatnog proizvođača gasa u Ukrajini „Burizma holdings”.

Kasnije je istragu o „Burizma holdingsu” pokrenuo ukrajinski glavni tužilac Viktor Šokin u okviru borbe protiv korupcije, na čemu veoma insistiraju SAD. Vlasnik kompanije je ubrzo nakon promene vlasti napustio zemlju, a Šokin je nameravao da sasluša Hantera Bajdena, ali nije uspeo. Kolumnista konzervativnog američkog lista „Hil” je napisao da je Bajden u martu 2016. u Obamino ime pritiskao Porošenka da smeni Šokina jer će u protivnom Vašington povući isplatu od milijardu dolara, osuđujući Ukrajinu na bankrot.

Juče je Trampov advokat i bivši gradonačelnik Njujorka Rudi Đulijani optužio Ukrajinu za pranje tri miliona dolara u korist Hantera Bajdena i naveo da je ta uplata prošla kroz Letoniju i Kipar, pre nego što je dospela do Hantera.

Ne ulazeći u predizborna saplitanja, očigledno je da je Ukrajina, i u vreme demokrata kao i danas republikanaca, morala svašta da uradi kako bi ostala politički miljenik u ratu koji joj godinama visi nad glavom.


Komentari2
f8612
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

janko
Postovani Srbi, Dzon Bajden je presednik borda,druog najuticajnijeg investicionog fonda a njegov sin je samo mali smetnja slike da se dodje do glavnog lika tj.Bajdena. Evo npr. Pokusajte da saznate sta se desilo sa najvecom investicijom u J.Americi-radi se o Termo-Elektrani koju je "navodno pokrivao Bajdenov investicioni fond..i kad su na mozak izigrali tu drzavu i sad je drze u saci..presednik te drzave dobijo je Nobelovu nagradu za mir a mira nema! ko to proveri i racun na Flori uhvatice Bajde
Ludolph
Tramp napravio aferu zato sto je sugerisao pokretanje obustavljenog postupka u alucaju korupcije? Ako je nekome afera kada se insistira na postovanju zakona, onda ne znam kako da nazovem takvo drustvo. U prenesenom znacenju, kriv je policajac sto je naredio hapsenje lopova a ne lopov. Cudna neka demokratija.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja