utorak, 19.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 24.09.2019. u 21:00 Katarina Đorđević

Za vršnjačko nasilje odgovorni i roditelji

Danas su jači uzori vršnjačka grupa i zvezde rijalitija, crnih hronika i jutjuba nego stvarne osobe iz bliskog okruženja
(Фото Пиксабеј)

I ove školske godine u prve minute nacionalnih dnevnika nisu stigli učenici koji donose medalje sa olimpijada znanja, već deca koja su postala žrtve ili počinioci vršnjačkog nasilja. Tuča petnaestogodišnjih učenica u Barajevu, obračun dečaka iz dve osnovne škole u Obrenovcu i učenika Osnovne škole „Branko Radičević” iz Velike Moštanice bacili su u drugi plan priču o tehnološkim viškovima i platnim razredima u prosveti.

Podsećanja radi, prošle godine u ovo vreme dogodila se pobuna roditelja učenika Osnovne škole „Svetozar Marković” u Kraljevu, koji su svojoj deci zabranili odlazak na nastavu zbog agresivnog ponašanja učenika sedmog razreda. Gotovo svakog polugođa desi se barem jedna „buna” roditelja isprovocirana đačkim nasiljem unutar školskih zidina. U prethodne četiri godine troje tinejdžera oduzelo je sebi život zbog surovog vređanja, ponižavanja i maltretriranja svojih vršnjaka. Od nasilja školskih drugara škola nije uspela da zaštiti četrnaestogodišnjake Aleksu iz Niša, Anđelu iz Kraljeva i Aleksandra iz Novog Sada.

Komentarišući najnovije slučajeve nasilja u školama, ministar prosvete Mladen Šarčević istakao je da se preko SOS linije za prijavu nasilja u školama koju je otvorilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja godišnje prijavi 840 slučajeva nasilja. On je dodao da je u svega desetak odsto prijavljenih slučajeva reč o onim ekstremnim, poput tuče devojčice u Barajevu koja je brzinom munje osvanula na svim društvenim medijima. Resorni ministar takođe je istakao da moraju da se „probude” centri za socijalni rad i svi drugi državni organi i naglasio da u slučajevima vršnjačkog nasilja treba pokrenuti postupak i protiv roditelja.

Iako je vršnjačka agresija česta na školskom uzrastu, stiče se utisak da je škola postala najmanje bezbedno mesto za boravak deteta – sve veći broj roditelja više ne sačekuju dete iz škole sa pitanjem „šta ste danas učili” već „da li te je neko dirao”. Da li su problematična deca „diploma” neuspešnog roditeljstva ili „lakmus papir” atmosfere u toplom porodičnom gnezdu? Kome roditelji treba da se obrati za pomoć kada shvate da ne mogu da izađu na kraj sa problematičnim ponašanjem svog deteta?

Dragana Ćorić, predsednica udruženja „Roditelj” iz Novog Sada ističe da su problemi sa vršnjačkim nasiljem posledica neadekvatnog vaspitanja dece.

 – Dete ne postaje problematično preko noći , u pitanju je proces identifikacije sa nekim iz njegove okoline. Još sedamdesetih godina prošlog veka definisan je koncept „značajnih drugih” – osoba iz našeg okruženja čiji su stavovi i ponašanje inspiracija za drugu osobu i model ponašanja, bilo da su to pozitivni ili negativni modeli. Čini mi se da mi roditelji olako shvatamo da smo baš mi ti značajni drugi našoj deci. Nažalost, nismo uvek mi sami uzori. Ponekad uopšte nismo modeli za identifikaciju. Milenijalci imaju drugačije uzore i drugačije grade svoje vrednosti nego što ih mi učimo i zato smo u većem i jačem generacijskom sukobu nego ikada do sada. Danas su jači uzori vršnjačka grupa i zvezde rijalitija, crnih hronika i „Jutjuba” nego stvarne osobe iz bliskog okruženja. Škola je jedna od karika u celom lancu i treba konačno da postane saradnik roditelju u celoj toj priči, a ne kamen oko vrata – smatra naša sagovornica.

Dragana Ćorić kaže da roditelj mora da prihvati činjenicu da nije svemoguć i da neko drugi može biti uspešniji u rešavanju dečjeg problema, bilo da je to psiholog ili pedagog u školi, dečjoj bolnici ili razvojnom savetovalištu.

– Samohranost roditelja obično se uzima kao opravdanje za detetove vaspitne ispade ili nasilje koje ono čini prema drugima. Međutim, ima roditelja koji sami podižu decu nisu agresivna prema bližnjem svom. Oni su uspeli da izgrade svoj autoritet ne uz pomoć batina i pretnji, već pružanjem ličnog primera detetu – zaključuje naša sagovornica.

Ministarstvo prosvete je prošle godine potpisalo sporazum o saradnji sa Ministarstvom rada, a suština tog dokumenta jeste da se u rešavanje problema koji nadilazi kompetencije školskog kolektiva uključe i stručnjaci u centrima za socijalni rad. Ako roditelj ne želi da sarađuje sa školom i prihvati činjenicu da njegovo dete ima problema u ponašanju i maltretira drugu decu, mora da se uključi centar za socijalni rad, a jedna od prvih mera može biti nadgledano roditeljstvo.

Komеntari15
7142b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
Ministarstvo prosvete to jest ministar Sarcevic po brzom postupku smenjuje direktore,profesore i nastavnike a kad treba kazniti pocinioce maloletne ucenike za to nije niko nadlezan i svi prebacuju jedni na druge mere za kaznjavanje i ako i one nisu zakonski rgulisane. Krajnje nekorektno i bezobrazno je resavanje problema tako sto se savetuje roditeljima da ispisu decu iz skole koja su trpe agresiju..
Jelena
Ima tu vise faktora, nisu uvek roditelji krivi. Poznajem jedan par koji je ok, normalan, ali sin im je katastrofa. I grde ga i brane mu da radi lose stvari, i objasnjavaju i sve.. nista, decko je bezobrazan, nit lici na oca nit na majku. Drustvo generalno je krivo, drzava, roditelji ali i licnost osobe je izuzetno vazno. Neko u isto losim okolnostima ispadne los, neko dobar, kako to objasniti? Svi mi gledamo nasilje svuda, u porodici, u filmovima, napolju pa mnogi nisu nasilni.
Саша Микић
У породици се стиче, како се некад звало, ''основно кућно васпитање''. Остало после тога је само надградња. Како неко, ко је родитељ, може да васпита дете ако је и сам неваспитан. Некада се говорило ''све то иде из куће''. Зато су родитељи и најодговорнији за понашање своје деце. Некад је у ''Забавнику'' била рубрика ''Батине које памтим'' и колико ја знам сви су знали добро зашто су их добили и колико им је то помогло да постану добри људи. Данас би то сви дочекали на нож.
milic
Odgovornost za vaspitanje dece,snose uvek i prvo,roditelji.Ali, glavni krivac je drzava koja MORA DA OMOGUCI roditeljima uslove za vaspitanje dece,odnosno svojih buducih, svih vesta zaposlenih i u buducnosti ispravno angazovanih gradjana.Posto smo mi gradjani koji imamo decu i unuke,radimo i vodimo drzavu,treba da dobro i iskreno pogledamo sebi u oci,analiziramo svest i savest,pa da odlucimo gde nam je pametno umesati se i uticati na buduci zivot,buducih nasih "zamenika".Umemo li mi to.!?
Дека
Родитељи су одговорни за децу, а занок им забрањује да васпитавају децу. Феминиски и левичари су у Страдији дозволили да послодавац без разлога отпусти радника, а родитељ не сме са разлогом да казни дете (нпр. да му не дозволи да изађе из куће). Законодавци ће забранити склапање бракова малолетницима, јер ''нису способни да доносе однуке'', истовремно ''дозвољава им промену пола''. То су у Страдију донеле жене, Уницеф, НВО, ''друга Србија'', АФЖ, ''филоСофски факлтет''...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja