petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:57

Kako da Srbija poboljša kvalitet pšenice

Zbog sve lošijeg žita svi gube: proizvođači, izvoznici, ali i građani koji kupuju pekarske proizvode
Autor: Ivana Albunovićutorak, 24.09.2019. u 23:13
(Фото Л. Адровић)

Izvoznici pšenice i brašna ove godine moraće da pojačaju kontrole kvaliteta kako sadržaj toksina ne bi prešao dozvoljene granice. Zbog pojave bolesti fuzarijum na našim žitnim poljima, očekivano je da će uvoznici kontrolisati i taj parametar, poručuju stručnjaci.

Ova ekonomska godina nije najbolje počela za trgovce žitom. Prema podacima „Žitonije”, u avgustu je izvezeno svega oko 31.000 tona, a bilans (jul i avgust) najlošiji je u poslednje četiri godine. Osim visoke cene (u jednom delu godine) koja se, po mišljenju stručnjaka, nije uklapala u izvozne kalkulacije, kao razlog pada interesovanja za žitom iz Srbije sve češće se pominje i sve slabiji kvalitet domaćeg hlebnog zrna.

Pripreme za ovogodišnju jesenju setvu počeće uskoro pa stručnjaci napominju da je upravo sada vreme za poboljšanje kvaliteta srpske pšenice. Profesor dr Miroslav Malešević, jedan od naših vodećih stručnjaka za strna žita i stručni konsultant najveće semenske kuće u Srbiji ističe da je izbor sorte prvi korak za uspešnu proizvodnju, ne samo žita već i svih drugih biljnih vrsta.

– U Srbiji je u ponudi veliki izbor sorti, više ih je od stotinu što zbunjuje proizvođače jer ima previše informacija. Veliki je i broj informacija o sortimentu koji se nudi. Pitanje je pouzdanost tih informacija i verovatnoća da će agroekološki uslovi odgovarati baš toj sorti koju reklamira njen autor ili uvoznik – kaže naš sagovornik i dodaje da će, ukoliko ratari izaberu sortu koja ne nosi genetsku osnovu za kvalitet, „sve kasnije mere tokom vegetacije biće uzaludne”.

– Podsticaji za kvalitet, sve očiglednije, neće doći od države. A verovatno ni od kupaca ili izvoznika. Zato je, smatram, dobra prilika da se preko Direkcije za robne rezerve obezbedi seme najkvalitetnijih sorti – kaže Malešević.

Na sortnoj listi Srbije ima više od od 180 registrovanih sorti pšenice.

– Potencijal za kvalitet zrna pojedinih sorti je poznat, ali se ne iznosi javno. Jedino se kod nas, u odnosu na EU, pšenica ne razvrstava i ne plaća po kvalitetu – ističe on i dodaje da zbog prevelike upotrebe nedeklarisanog semena i zbog odsustva razvrstavanja kvalitet pšenice iz Srbije gubi na vrednosti kod kupaca u inostranstvu. To se, kaže, odražava na cenu naše pšenice na domaćem i stranom tržištu. Na kraju se sve svaljuje na proizvođače koji sve manje profitiraju jer trgovci diktiraju uslove otkupa, skladištenja i izvoza.

– U suštini svi gube, uključujući i građanstvo koje konzumira proizvode iz pekarstva – smatra Miroslav Malešević.

Žestoke klimatske promene koje su nas zahvatile poslednjih nekoliko godina prete da umanje našu primarnu proizvodnju u svakom pogledu: po količini i po kvalitetu. Ipak, kaže, sve priče o manjoj vrednosti domaćeg sortimenta u odnosu na strani demantovale su prošla i ova godina. Testiranje sorti pšenice u makroogledima pokazalo je da domaće sorte ni u jednom lokalitetu nisu bile slabije po prinosu u odnosu na strane. Prema njegovim rečima, to se naročito pokazalo u Vojvodini, gde se često tvrdi, bez dokaza, da NS sorte daju tonu manje prinose po hektaru. Kako objašnjava, pokazalo se da su naše sorte (poput „simonide”, „zvezdane” i „NS 40 S”) bile bolje ili, u najmanju ruku, ravnopravne s najzastupljenijim stranim sortama. Kada je u pitanju tehnološki kvalitet zrna – domaće sorte su bile superiorne.

– Da se striktno primenjivao važeći pravilnik o kvalitetu, mnoge strane sorte bi završile u fabrikama stočne hrane. Pokazale su veliku neotpornost na visoke temperature u završnim fazama vegetacije, što se odrazilo na njihovu specifičnu masu zrna. Kada se uzmu u obzir svi parametri, došlo je do drastičnog pada kvaliteta zrna.

– Pored toga, zabeleženo je i veće prisustvo fuzarioznih zrna. Kako je fuzarijum sistemično oboljenje, koje se prenosi zrnom, a ne može se eliminisati običnim tretiranjem semena fungicidima pri doradi. Proizvođači se upozoravaju da obrate pažnju na prisustvo ove opasne bolesti. Zbog tih problema biće veoma rizična upotreba sopstvenog semena, bez prethodnog ispitivanja – rekao je profesor Miroslav Malešević i upozorio da je na našim njivama 60 odsto nedeklarisanog semena. Ako se ovako nastavi, mogle bi da se pojave određene bolesti, poput ove, koje se prenose semenom. Svake godine to može da bukne. Tako bismo lako umesto izvoznika mogli da postanemo zavisnici od uvoza žita.


Komentari4
abd86
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Darko Maric
Наравно ..да нам се сада не ували ГМО под изговором поправке квалитета...а и да ми сами радимо на селекцији семена...овако странци куповином реномираних института долазе до знања и тајни и контролишу споља услове...
Лала из Самоша
Рекао профа многи између редова, и хвала му на томе. Да је рекао конкретно не бу му текст ни објавили. Сељак пред банкротом, нема пара за квалитетно семе, па користи семе из амбара. Нема средстава за агрохемију. Нема откупа, површине под житом мизерне. Увозе макар какву семенску робу лоше продуктивности, а и оно мало квалитетног, није прилагођено нашем подневљу и нашем начину рада. Квалитет брашnа ове године, од пшeнице чак са великих поседа, је катастрофалан. А држава ћути и ћути. Катастрофа.
dušan
Za naše uslove bitno je da nema GMO i da se to proverava i sertifikuje o trošku države. A za sortno seme je bitno da ne bude mnogo skuplje od cene merkantilne pšenice tako da se ratarima ne isplati sejanje semena 'sa tavana'.
Срђан
Сељак не ккупује меркатилну пшеницу да би је сејао. Он сеје своју пшеницу такок да га семенски амтеријал не кошта ништа. А оно "о трошку државе"...нема тога у Србији, све сертификате плаћа онај коме требају сертификати и то дебело. У овој држави се плаћа и порез на ваздух, нема ни то џабе.
Preporučujem 5

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja