sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:17
U PROLAZU: MILjENKO JERGOVIĆ

Izdavaštvo u Srbiji u boljem stanju nego u Hrvatskoj

Sve što ne valja ovde na kulturnoj sceni, ne valja ni tamo, ali razlikujemo se po onome što je dobro, kaže pisac
Autor: Gordana Popovićsreda, 25.09.2019. u 21:00
Миљенко Јерговић (Фото: Г. Поповић)

Kao što su Nemačka, Austrija, Švajcarska i Lihtenštajn isti kulturni prostor, tako je i ovo naše drugi zajednički kulturni prostor, bez obzira na to kakve državne granice između nas postoje i u kakvim su odnosima naše nacionalne političke elite, kaže za naš list Miljenko Jergović, jedan od pisaca iz regiona koji rado cirkuliše između Hrvatske, u kojoj živi, i Srbije u koju često dolazi.

– Ja cirkulišem zato što ovaj prostor našeg zajedničkog i međusobno razumljivog jezika doživljavam kao isti kulturni prostor. To je razlog zbog kojeg ne odustajem, niti sam u prilici da odustanem – navodi, a na pitanje da napravi paralelu između srpske i hrvatske kulturne scene, odgovara da to nije lako.

– Teško je tu praviti poređenja, jer po onome što je loše u Hrvatskoj i što je loše u Srbiji, postoje velike sličnosti. Dakle, sve što ne valja ovde, ne valja ni tamo. Loše stvari su nam zajedničke. Dobre stvari nam pak nisu zajedničke i tu postoje specifičnosti i različitosti. Recimo, u Srbiji su knjižarstvo i izdavaštvo u puno, puno i još jednom puno boljem stanju nego u Hrvatskoj. U Hrvatskoj su u jako lošem stanju, gorem nego što je bilo pre 25 godina. Manje knjiga se objavljuje, one su profesionalno sve lošije i lošije urađene i sve je manje mesta gde mogu da se prodaju, što je potpuno suprotno situaciji u Srbiji.

Teško je naslutiti jasne odgovore zašto je to tako, kaže Jergović, ali mu se čini da je u Hrvatskoj situacija lošija iz jednog paradoksalnog razloga.

– Tamo je država pokazivala previše brige za stanje u izdavaštvu i finansijski pomagala određene izdavače, pa je na neki način korumpirala scenu. U isto vreme, ovde se događalo nešto sasvim suprotno. Do pre nekoliko godina izdavači nisu imali nikakvu pomoć od države, do pre nekoliko godina nije postojao ni otkup od biblioteka. Izdavači su morali sami da se snalaze i uspeli su da stvore neki izdavački svet na zdravim osnovama. Kad ja to ovde govorim, obično me čudno gledaju i pitaju se kakve su to zdrave osnove, šta je to dobro. E pa dobro je to što se dobre knjige objavljuju – smatra Jergović.

Prilikom boravka u Beogradu ovih dana, pisac je preksinoć u prepunoj knjižari „Zlatno runo” govorio o knjigama, izdavaštvu i knjižarama nekad i sad. Posle tog nastupa sublimira za naš list u nekoliko rečenica ono što je tu rekao:

– Danas živimo u svetu, a pritom mislim na ove naše zemlje, u kome se društva odnose potpuno neprijateljski prema knjigama. I dok je pre tridesetak godina knjiga bila normalna životna potreba i normalna i svakodnevna društvena ponuda, kad nam se činilo da knjige izlaze same od sebe, kad se država brinula da se one objavljuju i da svet knjiga bude potpuno zaštićen, danas živimo u zemljama u kojima gotovo da osećamo zahvalnost zbog svake knjižare, zahvalnost prema svakom čoveku koji se bavi izdavaštvom i svakom danu kad izađe neka nova knjiga.

Ista bi se stvar desila i da je Marina Abramović došla u Zagreb 

Bio je i na otvaranju izložbe Marine Abramović u MSU i priznaje da je njena izložba bila glavni razlog njegovog dolaska. Usput ga pitamo šta misli o hajci koja se protiv nje vodila na društvenim mrežama danima pre izložbe, na šta on odgovara da je to tipično za Balkan i tvrdi da bi se ista stvar desila i da je Marina došla u Zagreb.

– Pošto nije hrvatska umetnica, situacija bi tu bila malo bolja, jer ne osećaju je na taj način svojom. Ona je pri zagrebačkoj akademiji završila majstorsku radionicu, čini mi se kod Krste Hegedušića 1970. godine i to bi im, recimo, bilo simpatično, ali već na sledećem koraku nastupila bi hajka. A zašto je to tako? Najpre zbog toga što naš svet teško podnosi pojedince koji previše „iždžikljaju” u odnosu na okolinu i postanu ne daj bože planetarno važni. Onda je bitno onom ko je izrastao pronaći nešto po čemu nije dobar i ispravan. A svakome se može naći nešto po čemu nije dobar i ispravan. Verovatno se njoj može prigovoriti da je negde nešto pogrešno rekla, negde nešto krivo napisala ili da nekog nije pozdravila u prolazu.

Sve to, stoga, slaže se Jergović, možemo da svedemo na zavist male sredine, „jer mi smo provincija u susedstvu Evrope i u susedstvu ozbiljnog sveta, a još od jugoslovenskih vremena u Hrvatskoj i Srbiji imamo iluziju da smo po nečemu veliki i važni”.

– A zapravo koga je briga. Mi smo tamo „gde sunce jednom nedeljno izlazi, a sedam puta zalazi” – dodaje.

Miljenko Jergović je do sada objavio više od 40 knjiga (zbirke poezije, zbirke priča, romani, novele, ogledi, članci, eseji...). Njegov za sada poslednji roman „Selidba” u Srbiji je objavila „Buka” krajem prošle godine. I dok se u „Selidbi” autor posle tri godine i sedamnaest dana vraća u Sarajevo i pritom se oseća kao da ide kod hirurga koji će ga naživo seći, Miljenko Jergović jezdi našim istim kulturnim prostorom, ne opredeljujući sebe kao hrvatskog pisca, već pisca svojih čitalaca bilo da su oni Srbi, Hrvati ili neki treći. Živi u selu pored Zagreba, ali navodi da bi bilo preterano reći da ne živi u urbanoj sredini, jer svakog dana ide u Zagreb. Ukratko, uspeo je nekako da udesi stvari u životu da bude u nekom svom miru i da ne treba da brine da li će naći mesto za parking. Knjige čita samo u štampanom izdanju, nikako onlajn. Manje-više stalno piše, trenutno opet neku prozu iz koje će videti šta će izaći.


Komentari10
5d781
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raša
Zašto Miljenko ne ode u Srbiju ili odakle je došao u Sarajevo? Tamo bi mogao nesmetano da širi jugoslovenstvo.
MALDOROR
Tvrdim da izdavaštvo u Srbiji zapravo ne postoji. Starija generacija pisaca koja pamti državno izdavaštvo, brzo se preorjentisala na one novce što država deli za kulturu. Instalirali su se svuda gde mogu da koriste pare, po udruženjima, po ministarstvima, žirijima. Mlađa generacija pisaca koja ima dodir sa svetskom književnošće se potiskuje od raznih mešetara, pisaca osrednjeg kvaliteta. Kada se u knjižarama budu nalazile knjige ozbiljnih mlađih autora i pisaca srednjih godina biće bolje ...
Osman Delić
S obzirom na to koliko se energije i histerije u samoj Hrvatskoj "ulaže" da se jasno odvoji svaki, pa tako i kulturni prostor, mislim da će gospodin Jergović PROMPTNO biti dočekan na "zub" klero-...izama.
nenad
Jergovic je promoter novog jugoslovenstva jer on od njega ima koristi. On moze da objavljuje u Srbiji i promovise svoja dela, dok srpski pisci u Zagrebu to ne mogu. Nije tacno da je srpsko izdavastvo u boljem stanju od hrvatskog, to zaista zvuci kao jeftino poltronisanje u vreme Sajma knjiga.
Sreten Bozic -Wongar
Pisaje sam zapoceo u Zagrebu 1954 dok sam sluzio dvogodisnji vojni rok u kasarni u Selskoj Cesti.Pisao sam cirilicom koju sam naucio u svom selu Tresnjrevici kod Arandjelovca,a stampali su latinicom. Prvo je to bilo za vojni list "Domovina ",a kasnije za " Vjesnik u Sredu". Bilo mi je dozvoljeno da izlazim i grad, biblioteku, pozoriste i predavanja na Radnickom Univerzitetu. Tu sam prvi put video pozorisnu dramu, "Krvava svadba" od Garsije Lorke.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja