subota, 23.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:59
POGLEDI

Banket u (Severnoj) Blitvi

​Sa naših strana ka velikom svetu u poslednje vreme ne stižu loše vesti. Kad stižu loše vesti, nema manevarskog prostora za greške niti se njihove ispravke doživljavaju kao nešto trivijalno
Autor: Muharem Bazduljponedeljak, 30.09.2019. u 18:00

Učestalo sa ovdašnjih novinskih stranica, televizijskih ekrana, kompjuterskih monitora i displeja mobilnih telefona iskaču naslovi koji potenciraju veliki interes celoga sveta za lokalna eksjugoslovensko-zapadnobalkanska zbivanja. Te su Amerikanci smislili novi plan po principu „uzmi ili ostavi”, a planiraju da ga sprovedu uz pomoć „štapa i šargarepe”; te su Kinezi odlučili da baš preko naših krajeva ispune vekovni san da se dokopaju Evrope; te su Turci i Rusi odlučili da svoje skoro zaboravljene imperijalne ambicije treniraju baš kod nas.

Na jednom nivou, to sve zvuči skoro realistično. Balkan po mnogo čemu jeste „pupak sveta” još od vremena antičke Grčke. Ako se pak prebacimo i na noviju istoriju, setićemo se da je jedan pucanj u Sarajevu bio povod Prvom svetskom ratu. Onda se nakon svršetka Drugog svetskog rata, baš ovde desio prvi veliki lom u kontekstu hladnog rata, odnosno Titov raskid sa Staljinom. Naposletku, posle pada Berlinskog zida, jedini veliki evropski rat na kraju dvadesetog veka pratio je baš raspad Jugoslavije.

Stanovnici naših krajeva tako da su skoro postali zavisnici od „velike istorije”, pa uprkos činjenici da je ovaj naš deo sveta već dve decenije zabačeno i skoro zaboravljeno dvorište Evrope, gde se velesile brinu – kao u onoj staroj pesmici – „samo da rata ne bude”, a za ostalo im je manje-više svejedno, mi uporno fantaziramo da su oči celog sveta uperene u nas. Dok Ukrajina i Sirija gore, dok se Egipat i Venecuela tresu, dok Velika Britanija proživljava krizu, da i ne pominjemo Iran, Izrael, Severnu Koreju, Hongkong i razne terorizme, zapadni Balkan mu, uz sasvim malo preterivanja, dođe kao neka oaza na putu iz Nedođije u Utopiju, pa je dobro kad slučaj udesi da se ta stvar u nekoj situaciji ukaže u celom svom intenzitetu.

Jedan od najpoštovanijih te po ozbiljnosti i uticaju naročito poznatih američkih i svetskih dnevnih listova „Vašington post” objavio je prošle nedelje u svom štampanom i internetskom izdanju članak o tome kako je Fejsbuk stranicu posvećenu američkim vojnim veteranima koji podržavaju Donalda Trampa „hakovao” izvesni Makedonac. Naišao sam na tekst dan-dva nakon što je objavljen, a zainteresovao me u kontekstu teme što je pre koju godinu bila izuzetno atraktivna kad se masovno pisalo o makedonskom gradu Velesu kao globalnom centru proizvodnje „lažnih vesti”. Na kraju se ispostavilo da sam tekst na mene nije ostavio preterani dojam, ali me je beleška objavljena ispod teksta potpuno oduševila. U njoj piše (prevodim sa engleskog): „Ispravka: Severna Makedonija je balkanska država. U ranijoj verziji teksta je stajalo kako je reč o baltičkoj zemlji, a takođe je navođena po bivšoj verziji svog imena, odnosno kao Makedonija.”

Dakle, u štampanom izdanju, a i na internetu, sve dok ih neka dobra duša nije uputila u grešku, novinari i urednici „Vašington posta” su zemlju sa krajnjeg juga Evrope smestili na krajnji sever. To je otprilike kao da neko napiše da Aljaska graniči sa Meksikom ili Teksas sa Kanadom. Nije da u našim novinama nema blamova, ali ovakvih geografskih „provala” baš se i ne sećam.

Nije ovo, međutim, jedna od onih priča koje bi da govore o poslovičnoj neobrazovanosti Amerikanaca i još poslovičnijoj nebrizi za ostatak sveta. Ne bi se njima baš desilo da, recimo, napišu da se oko Krima spore Rusija i Japan, kao što ni pre dvadesetak godina ne bi zasigurno napisali da se Makedonija nalazi na Baltiku. Ovo je tek ilustracija da je Balkan za njih postao egzotika usporediva sa Baltikom, što je za nas Balkance zapravo dobra vest.

Bliži se, evo, i stotinu godina otkad je Miroslav Krleža igrajući se duhovito sa imenima Litvanije i Letonije, odnosno Litve i Latvije, izmislio za potrebe svoje proze fikcionalne državice Blitvu i Blatviju. Ako je američki predsednik mogao da pomeša Sloveniju i Slovačku, ako je Agata Kristi onomad fantazirala o Herceg-Slovačkoj, Krleža mu i tu dođe kao avangarda. Baltička Makedonija iz teksta „Vašington posta” je nešto što zapravo više pripada lepoj književnosti, nego žurnalizmu, ilustracija činjenice da onaj koji to piše nije siguran ni da li to mesto o kome piše u stvarnosti uopšte postoji.

I to nam govori da sa naših strana ka velikom svetu u poslednje vreme ne stižu loše vesti. Kad stižu loše vesti, nema manevarskog prostora za greške niti se njihove ispravke doživljavaju kao nešto trivijalno. Unutar šire slike, to je, naravno, dobra stvar. Srećni su narodi sa dosadnom istorijom i male zemlje što se ne pominju na novinskim naslovnicama.

Pisac i novinar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari2
96a6b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зорица Аврамовић
Мајсторски срочена прича, лагана и ненаметљива. Занимљива разбибрига. А ја се нешто мислим...Па, ако о нама тако мало знају, и тако се мало интересују за овдашња догађања, дај онда да ми ове, а зна се које, а на своме смо терену, згазимо - ко ништа! И...никоме ништа? Ко ће знати, тамо, у том црно-крвавом свету, ко је кога, и због чега? Камо те лепе среће да је аутор скроз на скроз у праву...Камо те лепе среће...
Зоран Узелац
Што би рекао др Неле у пјесми Кањон Дрине : Што мање дјете знаш то си мање несрећан..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja