utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:45
OTRGNUTO OD ZABORAVA

Obrenovići se slikali s zaverenicima

Intrigantna fotografija tragično nastradalog kraljevskog para, Aleksandra i Drage Mašin, nalazi se u legatu porodice Leko u Muzeju knjige i putovanja
Autor: Miroslav Stefanovićsubota, 28.09.2019. u 11:00
(Фотографије из легата породице Леко у Музеју књиге и путовања)

U tom kutku u beogradskom Muzeja knjige i putovanja sve miriše na patinu, podsećajući na prohujale decenije. Ono što je izloženo ne samo da je vredno, već je i deo srpske istorije. Omogućeno nam je da zavirimo u legat ugledne i čuvene beogradske porodice Leko. Ponešto je poznato što se ovde čuva: orman kraljice Natalije Obrenović, štap njenog supruga kralja Milana, njihove fotografije u narodnoj nošnji.

Kad smo kod fotografija, jedna je posebno zanimljiva i vredna, ne samo zbog autentičnosti, već i zbog osporavanja ko je sve na njoj.

Snimljena je 1. oktobra 1902. Na njoj su kralj Aleksandar Prvi Obrenović sa kraljicom Dragom, okruženi oficirima i dvorskim damama. Čim je dvorski fotograf izradio sliku, kralj i kraljica su se svojeručno potpisali. Neko bi rekao, zanimljiva fotografija, do sada verovatno nepoznata. Ali, baš tu počinje kompletan zaplet. Dok jedni tvrde da je oficir koji posmatra svitu i koji je od svih malo udaljen (prvi zdesna) niko drugi do Dragutin Dimitrijević Apis, generalštabni pukovnik, obaveštajac i zaverenik, drugi to osporavaju, pokušavajući da dokažu kako dotični oficir ne liči na njega!

Kralj Milan Obrenović

Ipak, kod svih provejava sumnja da su neki od oficira koji su se slikali s kraljem i kraljicom, docnije postali zaverenici, organizatori i učesnici Majskog prevrata u kojem su 29. maja 1903. godine ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga Obrenović.

Znači li to da su se upravo ovi oficiri, članovi organizacije „Crna ruka” osam meseci pre nego što će izmasakrirati kraljevski par, s njima fotografisali? Pažljivom analizom likova na slici konačnu reč mogu da daju istoričari, mada je i bez toga jasno da su oficiri obavljali svoje vojničke dužnosti, mnogi bili bliski s kraljevskim parom, istovremeno praveći plan njihove likvidacije.

Apisova sudbina je poznata: streljan je 26. juna 1917. u čuvenom „Solunskom procesu” zbog navodne umešanosti u atentat na regenta Aleksandra Prvog Karađorđevića.

Kraljica Natalija Obrenović

A, pre nego što se dogodio Majski prevrat, na dvoru se živelo uobičajeno, zadovoljno i srećno. Najveću pažnju zaokupljala je kraljica Draga, nekada Lunjevica, pa Mašin, svojevremeno dvorska dama kraljice Natalije Obrenović. Organizovali su se balovi i prijemi, kraljevski par je često boravio u letnjikovcu kod Smedereva gde je primao strane izaslanike i mnoge prijatelje. Za sve njih je priređivan ručak. Tako je bilo i 17. juna 1902. Znamo to jer se u muzeju čuva meni za taj dan, štampan na srpskom i francuskom jeziku, što je za ono doba bilo uobičajeno, a i zbog stranih gostiju. Dakle, trpeza na dvoru je tog dana izgledala ovako: supa od graška, rajnski laks s majonezom, teleći but garniran, šofroa od guščije džigerice, guščije i plovčije pečenje, šarlot napoliten, sladoled od lešnjika, voće.


Porodica Leko

Članovi porodice Leko, inače cincarskog porekla, bili su ministri, premijeri, gradonačelnici, kraljevi ađutanti, lekari, hemičari, arhitekte, generali, profesori na visokim školama.

Marko T. Leko je bio rektor Beogradske visoke škole, a u muzeju se čuva njegov pisaći sto, zasigurno unikatni eksponat.

Muzeju knjiga i putovanja legat su darivale Danica i Vera Leko, a u njemu se nalaze i originalni ratni dnevnici pojedinih članova porodice u kojima je opisana golgota prilikom prelaska preko albanskih gudura u Prvom svetskom ratu.


Komentari9
c7b9c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
У то време. 1902, Д. Д. Апис није био потпуковник, већ капетан II класе. Потпуковник је постао 1913. Нису могли сигурно да кажу "Ваша Величанства, нећемо с вама да се сликамо, јер се припремамо да вас побијемо!", тако да не видим шта је на фотографији сензационално, осим што је пронађена и приказана. Државни удар и атентат не спроводе они који су стотинама километара далеко, већ они из непосредног окружења. У Солуну, Апису су скинуле главу оне сабље, од којих је мислио да прави капију...
Gavrilo P.
Istorijski gledano veoma zanimljiv tekst , bez obzira na cinjenice koje se mogu posmatrati iz razlicitih uglova !
Beogradjanin Schwabenländle
@ Sotir Gardacic´, ни Вама не би шкодило да мало освежите знање. Краљевина Сбија је одбила ултиматум К & К монархије, којој није ништа друго преостало него да Србији објави рат, како је то тада било у моди. Немачка царевина није била за рат, за њу Србија није била уопште важна и није ту имала никаквог интереса. Немачка је хтела, захтевала нову поделу колонија и зато је ушла у рат, Србија је била само у погресно време на погрешном месту.
E pa
@Beogradjanin Schwabenländle, ne bi bilo loše da i vi primenite savet koji preporučujete drugima. Iako je Austrougarska već duže imala ratne planove protiv Srbije i krugove koji su zagovarali rat, K&K je u rat direktno gurnuo Vilhelm II. Iz razloga geopolitičkih ali i ličnih. Uz to, Srbija je prihvatila ultimatum osim u delu da AU istražitelji samostalno i nezavisno deluju u Srbiji. Primećujete li model, Rambuje.
Preporučujem 10
Саша Микић
Није баш толико просто и Србија је део свега тога шта се догађало у Европи почетком двадесетог века. Тадашње велике силе су имале планове једне против других и светски рат је могао почети и раније због других разлога него што је атентат. Прва криза је била анексиона, затим су биле две мароканске кризе, па кризе око балканских ратова. Када је почело није било ограничено само на две земље, јер су савезништва у Антанти и Централним силама повукле све у рат светских размера.
Preporučujem 3
Milutin Pavlovic
Kako je to samo pojednostavjen koncept. Ispade da sve zavisi od jednog coveka. Ideja je da neki specijalni ljudi mogu da preokrenu tok istorije. Ali to je bas pogresno. Okolnosti i vreme stvara ljude, a ne obrnuto
Darbo
Ti si kao neki ,,istoričar".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja