sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:17

Čovek kojem svi veruju

Trudim se da emisija bude ispunjena pozitivnim i poučnim životnim pričama iz Srbije, one koja postoji i koja se neizmerno voli. Ta zbirka narodnih ispovesti i slika iz brdovite ili uređene srpske svakodnevice pobedila je zvučne, kultne i visokobudžetske formate na kojima rade desetine i stotine ljudi, kaže autor emisije „Nećete verovati”, koja se s velikim uspehom emituje na TV Prva
Autor: Gvozden Otaševićčetvrtak, 26.09.2019. u 15:09
Гвозден Николић (Фото Прва)

Agencija „Nielsen Audience Measuerment” objavila je polovinom prošlog marta podatke o gledanosti pojedinih televizijskih programa za subotu (16. mart) i tada se autorska emisija Gvozdena Nikolića (55) „Nećete verovati” našla na šestom mestu s 655.359 pretplatnika koji su je pratili.

S nedeljnom reprizom, ukupno milion gledalaca i to u konkurenciji nacionalnih dnevnika, muzičkih zvezda i vanrednog obraćanja ministra srpske policije.

To nije obično već slavno šesto mesto jer ovu zbirku priča stvara i sklapa jedan čovek, sam. Nikolić bi na svojoj mešavini naglasaka iz rodnih Koštunića pod Suvoborom i Čačka, gde danas živi, kazao: sam ko panj u šumi, ili sam ko babin zub.

Posle te nezaboravne subote počastio je kolege u čačanskom „Glasu zapadne Srbije”, čiji je osnivač i vlasnik, na brzinu pojeo jedan zalogaj i žurno krenuo na put od 200 kilometara.

Televizija je od naše planete načinila jedno globalno selo pa smo se tako, putujući zajedno na zadatak, 10. novembra prošle godine na veliku vežbu Vojske Srbije na Pešetri, o mrazovitom jutru na minus pet Celzijusa, zaustavili kod Sjenice u selu nastanjenom muslimanima da bismo kupili neke sitnice u dućanu. Prodavačica ga uzdržano pita:

– Jeste li vi onaj Gvozden Nikolić s televizije, ili sam pogrešila?

Nije pogrešila ni ona ni stasiti čovek u ozbiljnim godinama, sigurnog držanja, koji je Nikoliću prišao gore, na poligonu gde se spremala vežba, i predstavio se:

– Vi ste Gvozden Nikolić? Ja sam general Dragan Paskaš, u svoje vreme načelnik Generalštaba Vojske Srbije. Oduševljen sam vašim emisijama, nijednu ne propuštam.

Često se dogodi i da, raznim povodima gostujući u ovom delu Srbije, predsednik republike Aleksandar Vučić, stojeći za mikrofonom, ubaci:

– Je li tako, Gvozdene?

Dakle, ko je Gvozden Nikolić?

– Potekao sam iz siromaške kuće koja je bila podeljena, levo su bili ukućani, a desno stado, dok je otac prevozeći kamen zapregom sticao hleb za sve nas. I pružio mi životnu priliku da završim Tehničku školu u Čačku. Tu sam stao i nije mi žao. Kasnije sam mogao na kompenzaciju da za dve sedmice dobijem diplomu nekog od novih fakulteta, ali mi nije padalo na pamet. To sam ja, kakav-takav.

Bili smo zajedno u Gračanici na Kosmetu, u rano proleće 2001. noseći brašno za srpsku nejač, i tad se uverili da se ničega ne boji. Vojnici Kfora iz švedske misije naredili su nam da ne mrdamo iz porte, ali je Nikolić ipak izašao u varošicu, beležeći kamerom kako živi taj nesrećni narod.

Šveđani su ga ubrzo pronašli i vratili u manastir, preteći da će mu uzeti i kameru i slobodu, a on im je kratko rekao: „No problem.” Želeo je da svojoj redakciji, tada je bio kamerman TV Čačak, donese što bolji materijal, koji su mu na kraju vratili pred odlazak.

Godine 2008. uzeo je svoju kameru, izašao na čačansku kaldrmu, unajmio jedno potkrovlje od sedam kvadrata u Rajićevoj ulici preko puta gradske većnice, i krenuo da pravi reportaže. Valjda će ih neko kupiti.

Šta ga vodi dok sprema priloge i sklapa emisiju „Nećete verovati”?

– Trudim se da bude ispunjena pozitivnim i poučnim životnim pričama iz Srbije, one koja postoji i koja s neizmerno voli. Ta zbirka narodnih ispovesti i slika iz brdovite ili uređene srpske svakodnevice pobedila je zvučne, kultne i visokobudžetske formate na kojima rade desetine i stotine ljudi – kaže Gvozden Nikolić

Njegovi prilozi beleže ostarele drvoseče i stočare s Golije, golotrbe mališane iz sirotinjskih kuća, zanesenjake koji su živote osmislili na svoj način, vešte domaćice koje pišu poeziju pored šporeta naloženog bukovinom, s kojeg se širi miris gibanice, zaljubljene sanjare i darovite majstore koji rukama mogu da načine sve što vide.

I to je stara, ali dokazana vrsta narodnog pamćenja i pameti, koja i gledaoce u velegradima podseća na drage boje zavičaja, iz kojeg su u opancima otišli ko zna kad i preobuli se u cipele.

– Uvek sam znao da u narodu postoji na hiljade dobrih i poučnih primera, iako nisam mudrac. Ništa nisam izmislio već samo otvorio neki novi prozor Srbiji, onaj kroz koji se ne vide „Farme” i drugi rijalitiji. Ovo je samo delić normalne Srbije koja nije poklekla pred crnim hronikama s naslovnih strana – objašnjava Nikolić.

Tako se zbilo da je, blagodareći njegovim prilozima u emisiji, osam siromaških kuća, od Suvobora do Golije, dobilo novi krov, uz pomoć darodavaca. Jednom je privrednik iz Požarevca, gledajući Nikolićevu reportažu, došao na zamisao, i ostvario je, da sagradi kuću nepoznatoj ženi koja sama podiže troje dece u prizemljuši kod Čačka.

Kuća je na isti način nikla i na imanju Nebojše Jovanovića, „legende s Morave”, koji je iz reke izvadio 11 utopljenika i svakoga dana živi od onoga što zaradi danas.

Ovih dana biće ukrovljena najnovija u ovom nizu, za čobanina s obronaka Murtenice. Reč je o sestri i bratu, Miljani i Pavlu Vesović, koji su zimovali pod limenom strehom od šest kvadrata. Useliće se za njihovu krsnu slavu, Lučindan.

Što bi rekao Dositej, život ima i priključenija. Šta bi bio bez ljubavi?

Tako su u emisiji „Nećete verovati” osvanule priče o Milijani Bogdanović iz Pilatovića kod Požege i njenom pola veka starijem izabranika Milojku Božiću, koji su se nedavno venčali. I o Radiši Jovanoviću iz Trudelja, koji s dve supruge živi zajedno, ima ukupno šestoro potomaka. Kažu stari: ne zna se koja je duša srećna, koja grešna.

Emisija „Nećete verovati” kao autorsko delo Gvozdena Nikolića počela je na TV Prva aprila prošle godine i do sada je bilo 48 nastavka. Ide dalje, naravno. Pomažu mu, kao snimatelji, sinovi Dragan, Ivan i Jovan, a koleginica Milica Papić u montaži. Kad sve srede, pošalju internetom u Beograd i eto programa.

Nikolić danas u „Glasu zapadne Srbije” ima 13 zaposlenih, ova produkcijska kuća radi za kanale Prva, Pink, RTV, O2 i za Tanjug i ekipe su svakodnevno na terenu, od Kolubare do Lima. Gvozden je puno energije utrošio i na osnivanje i osmišljavanje Prvog sabora violinista Srbije, koji je u Pranjanima pod Suvoborom održan od 16. do 18. avgusta.

– Verujem da je to početak dugoveke tradicije i da ćemo jednoga dana po popularnosti stići Guču – obećava Gvozden Nikolić.

 


Komentari2
c7d79
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Новинара-истраживача-извештача не чини диплома, већ "њух" и срце! Гвозден уме да "напипа" тему и од ње направи народски изговорену причу.
Milan
Verovanje ima nesto sa religijom a ne sa faktima,cinjenicama itd.Najbolje je verovati svojim ocima i koristiti vise organ mozak umesto srca.Srce je samo za retke!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja