utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:14

Žiči neophodna obimna i složena obnova

Ministarstvo kulture sa ustanovama zaštite ulagaće više novca i znanja za realizaciju nekoliko projekata obnove prvog sedište autokefalne Srpske pravoslavne crkve i krunidbenog hrama srpskih kraljeva
Autor: Miroljub Dugalićčetvrtak, 26.09.2019. u 18:25
(Фото Министарство култура) Манастирском здању су потребни статичка санација и сређивање фасаде

Manastir Žiča – U protekle tri godine urađeno je više projekata rekonstrukcije i konzervacije sedmovrate Žiče, kao jednog od središta srpskog kulturnog nasleđa. Ministarstvo kulture u tom periodu izdvojilo je oko 36,7 miliona dinara, istakao je juče, na konferenciji za novinare, u trpezariji žičkog manastira, ministar Vladan Vukosavljević.

On je uz to ocenio da su sredstva dobro uložena, pored troškova izrade projekata i u rekonstrukciju dela porte, na čijem uređenju radovi još traju a sve uoči obeležavanja osam vekova samostalnosti Srpske pravoslavne crkve.

Vukosavljević smatra da je za poslednje dve i po decenije bilo, možda, stvari koje su mogle pedantnije i brže da se se urade. Odgovarajući na naše pitanje zašto projekti nisu i realizovani do pomenutog jubileja ministar je istakao:

– Slažem da je moglo više i bolje, naročito tokom protekle decenije. Ali, trudićemo se da ubuduće izbegavamo takve situacije, da zapošljavanjem stručnjaka i izmenama zakona i podzakonskih akata unapredimo rad ustanova za zaštitu i omogućimo bržu primenu znanja eksperata. Jer, bilo je eksperimenata sa malterom na spoljnoj fasadi, ali reč je o spomeniku kulture koji traje osam vekova. Danas nema više ni nekadašnjih majstora, ni materijala, ni moderna tehnonologija to ne može da uradi na isti način. Ali, greške su i pouka i iskustvo. – naglasio je Vukosavljević.

On je još obećao da briga države za očuvanje kulturnog nasleđa neće jenjavati, već bi trebalo samo da se povećava. Navodeći da je „prošlost škola za mudre pojedince i narode koji imaju šta i kako iz te škole da nauče”, on je dodao da srpska kultura i u budućnosti mora da bude otvorena za promene duha vremena, ali takvi uticaji ne smeju nikako da menjaju naše osnovno kulturno i identitetsko jezgro.

Dr Mirko Kovačević, stručni savetnik manastira Žiče, podsetio je da je Žiča više puta bila rušena i obnavljana, ali konstrukcija koja je rađena prilikom obnova, posle zemljotresa 1987. i 2010. godine  pokazala je pukotine i znake statičke nestabilnosti. Zato je osnovni projekat za Žiču, prema njegovim rečima, statička sanacija građevine. Drugi problem je njena fasada koja je prvobitno bila crvene boje.

–  Zapravo, Žiča je bila malterisana malterom koji je bio crvene boje i nije naknadno farban. Devedesetih godina prošlog veka, obnova Žiče rađena je materijalima koji su bili novina, ali nisu održali fasadu bar pola veka već su odmah počele da se pokazuju pukotine.  To se mora ispraviti, skidanjem kompletnog maltera i zameniti, uz pažljivu obnovu i probe, prirodnim materijalom kakav je bio izvorno –  objasnio je dr Kovačević.

Monahinja Nektarija zahvalila se resornom ministarstvu zbog pokretanja niza istraživačkih radova na objektima u porti Žiče što, kako je navela, do sada nije bio slučaj.

U trpezariji Žičkog manastira bila je izložena mermerna ploča koja je bila zagubljena a čiji natpis govori o poslednjoj srednjovekovnoj obnovi manastira Žiče 1562.  godine, u vreme mitropolita Zaharija.


Komentari19
eebad
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vidjuk
Nažalost, Republički zavod za zaštitu spomenika nije ni u vremenu potpune državne vlasti, 1970ih, bio u stanju da kavalitetno obnavlja spomenike. Danas je problem dodatno optetrećen investitorskom logikom, nerazumevanjem starijeg umetničkog izraza u crkvenim krugovima. I u Beogradu su mnoge predratne fasade uništene tako što su krečene, umesto da je korićena tehnika hemijskog bojenja maltera metalnim oksidima. Kao što se u Veneciji i danas radi...
др Милан Лекић
Републички завод за заштиту споменика културе одавно не ради свој посао како треба око заштите споменика српског средњевековља. Жича, да, али узмимо пример Студенице. Са Радослављеве припрате скинут је прелеп украсни аркадни фриз, чиме је нарушен први утисак о целини комплекса. И оно најгоре и незамисливо - са припрате су скинути православни а окачени латински крстови. "Рестаурација" и бесомучно "пиковаање фресака" траје годинама. Студеница све мање личи на свој узор - Богородицу мљетску...
Jovana, bibliotekar
kultura i religija su odvojene stvari. ako je ministar vernik, ne znaci da su i svi drugi.
Члан библиотеке
Боље се држи ти својих књига и уживај, није ово за тебе.
Preporučujem 3
penzioner
Samo da to ne rade ovi sto su radili Trg republike i bulevar Kraljice marije
Milan
Mnogo je ulozeno, ali nejteze je praviti nesto novo od starog.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja